29. 7. 2014.

Епископ Атанасије (Јевтић)

10. Март 2011 - 12:28

Епископ Атанасије (Јевтић)

Историја и богословље светих икона

Седми Васељенски сабор сазван je и одржан у Византији, у Цариградској патријаршији, конкретно у митрополији Никејској у Витинији, и трајао je од 24. септембра до 23. октобра 787. године. Гоњење светих икона и православних иконофила започео је цар Лав III већ 726, а нарочито 730. године, својим едиктима о уклањању и уништавању икона из храмова, што је спровођено не само у Цариграду, него и широм Византијског царства. Прогону икона и иконопоштоватеља успротивио се цариградски патријарх Герман.

Проблем иконоборства у Византији био je, у ствари, дубљи сукоб око трајног и свеобухватног смисла вере, уметности, лепоте, литургије. Jер свете иконе у Цркви оваплоћеног Христа Богочовека јесу и уметничка дела и "споменици културе" и општечовечанско "културно наслеђе", али и много више од тога: оне су документа хришћанске вере, вере у трајни и непролазни смисао и боголикост лика људског, христолике личности светитеља као истинских људи. Први такав истински људски Лик пројавио je сам Христос и зато је кључ читавог спора око икона било питање иконе Христове. . Само за пример спомињемо мученичку смрт преподобномученика Андрије Каливита (761. г.) и нарочито смрт преподобномученика Стефана Новог, свирепо измрцвареног на улицама Цариграда 765. године.

Седми Васељенски сабор

Наиме, по смрти свога мужа Лава IV Хазара (775-780), побожна царица Ирина Атињанка, тајна поштоватељка светих икона још од раније, одлучила je да се престане са државним прогоном икона и иконопоштоватеља. Дотадашњи патријарх Цариградски Павле IV сам је поднео оставку и за патријарха буде изабран Тарасије, до тада лаик, иначе врло учен и побожан теолог. Kao предуслов да се прихвати избора за патријарха, Тарасије je затражио обавезни сазив Васељенског сабора, са циљем да се учини обновљење традиционалне праве вере и живог предања у Цркви на Истоку о поштовању светих икона, као и то да се сабором васпостави нарушено јединство у Цркви. Јер, остале патријаршије на Истоку и у Риму биле су прекинуле однос са Цариградском Црквом и искључиле je из свог општења и заједнице. Тарасију je ово тешко падало и зато је сматрао да само један заједнички Васељенски сабор може излечити ране на телу Цркве Христове и умирити савести и срца верујућег народа.[7] Његов услов био је прихваћен и општи Сабор сазван је, најпре у Цариграду 786, али због побуне војске, у којој je било доста присталица ранијих иконоборачких царева, Сабор буде премештен у удаљенију од престонице Никеју и одржан следеће 787. године, у времену од 24. септембра до 23. октобра.

Други Васељенски сабор

Јер свете иконе нама на видљив начин пројављују ту боголикост и христоликост, тј. оно што човека управо и чини човеком-дивном и боголиком живом личношћу, вредном и способном за вечну лепоту, за вечни истински живот у љубави са Богом и са другим људима, у заједници богочовечанске Цркве, заједници са Христом и са људима као Христовом и својом боголиком браћом.

"Клањамо се и поштујемо и са љубављу целивамо свечасну икону човечанског оваплоћења Бога Слова (Христа), помазаног Божанством и оставшег непромењеног, тако да онај који je помазан вером сматра да - на икони - види самога Бога Који се јавио у телу и са људима поживео. Клањамо се и част одајемо и икони Пресвете Богородице, и иконама свечасних Божијих Светитеља, уздижући очи душе наше ка Првообразном Лику и узносећи ум наш на несхватљиво и неизрециво."[9]

Светим људима, доводи нас до њиховог целивања, и зато он и преводи "почасно поклоњење" са - "љубавно поштовање", јер то je наш православии став и однос према светим уметничким ликовима. Другим речима, срж православног иконопоштовања јесте љубав Икона видљиво сведочи да je Бог истински постао човек, али и да je човек, као психофизичко биће, способан и достојан да смести у себе и пројави Бога, да се сједини с Њиме у међусобној љубави у бесмртном животу, без губљења свога људског лика и личности.

"Ми не изображавамо лик или слику или облик или неку форму невидљивога Божанства... Али, пошто је Јединородни Син (Божији), који je у наручју Очевом, позивајући натраг (= спасавајући) своје створење из смртне осуде, изволео да постане човек, благовољењем Оца и Светога Духа, ми зато изображавамо слику Његовог људског лика и Његовог по телу љуског изгледа, а не Његовог несхватљивог и невидљивог Божанства, и тиме настојимо да нашу веру (јасно, видљиво) представимо, показујући да Он није по фантазији (= привидно) или као сенку нашу природу Себи присајединио ... него да je самом стварношћу и истински (αυτω το πραγματι και αληθεια) постао савршени човек по свему" (PG 98,157 С)

Свети Герман Цариградски

Свети Герман Цариградски писао је слично и у своме писму другом иконоборцу, Томи епископу Клавдиопољском: "Треба изображавати у иконама црте лика (ηδεας = изгледа) Господњег по телу на изобличење јеретика који клеветају да je Он по фантазији а не истински постао човек, а за извесно руководство (χειραγωγιαν δε τινα) онима који не могу лако да се уздижу на висину духовног сагледавања..., тако да им се кроз гледање уписује (у ум и срце) тајна: да се Бог јавио у телу и да je поверован у свету (1 Тим. 3,16), и (то) ће се наћи (= показати) као веома освећујуће и спасоносно за све нас, тако да оно што je у јеванђелским проповедима написано о Његовом по телу живљењу на земљи са нама људима, да ће се то (кроз иконе) неизбрисиво уписивати у памћење људи да би се поштовање Његове славе, и светиње за нас јасније проповедало и од нас поклањало".

Да наведемо и још један текст светог Германа, из његовог познатог списа О јересима и саборима: "Ми смо примили (кроз свето Предање) да када исписујемо на дасци Господа нашег Исуса Христа по људским цртама, то јест по Његовом видљивом богојављењу (κατα τιν ορατην Αυτου θεοφανειαν), то чинимо ради сталног (= трајног) памћења Његовог живота у телу, Његовог страдања и спасоносне смрти и отуда произашлог искупљења свету, и кроз то схватамо висину смирења Бога Логоса" (PG 98,80 А).

Први Васељенски сабор

"Икона жива, природна и истоветна (απαραλλακτος) Невидљивога Бога јесте Син, носећи у Себи свецелога Оца, у свему имајући истоветност (ταντοτητα) сa Њиме, разликујући се једино узрочношћу (το αιτιατω = по ипостаси)" (О Иконама I, 9; PG 94,1240). После овог божанског нивоа иконе, Дамаскин додаје антрополошки ниво: да je и човек такође икона, jep je у почетку створен "по слици (κατ εικονα) и прилици Божијој" (исшо, III, 26). Али, ова боголика икона у човеку, после човековог пада, помрачена je и оштећена, jep je грехопадом прекинут однос и заједница (она прва) човекова са Богом, те је човек постао неспособан да види свој Прототип - Сина Божијег, "по лику" чијем je и створен. Оваплоћење Сина Божијег, природне Иконе Божије и Прволика човековог, уследило je зато да би било омогућено и обезбеђено спасење, тј. васпостављење и коначно обожење створене боголике иконе у човеку и роду људском (О иконама I, 4 и 21; PG 94, 1236,1252-53; ср. и PG 96,552). "Када бисмо ми правили слику (= икону) Бога невидљивога, онда бисмо заиста грешили... Али ми ништа такво не чинимо; него, када се Бог оваплотио и јавио на земљи у телу и са људима поживео из неизрециве доброте (Варух 3, 38) и узео на Себе природу и дебљину и облик и боју тела, ми тада, правећи слику (= икону) Његову, не грешимо, јер жарко желимо да видимо Његово обличје (ΤΟΝ ΧΑΡΑΚΤΗΡΑ = црте лика Његовог)" (исто II, 5 и III, 2).

Свете иконе у православно] Цркви, и пре свега икона Христова као Икона par exellence сведоче о овом новом односу између Бога и створеног света, о новом завету = савезу Бога са родом људским, новој богочовечанској заједници вечног живота пројављеног и доживљеног у заједници позваних и одазваних верника, браће Христове, сабраних у светој Евхаристији Цркве. Отуда су свете иконе у Православљу литургијског карактера. Тако су свете иконе, по речима оца Георгија Флоровског, постале не само дела хришћанске уметности, него истовремено и теолошки документи, факта и сведочанства догматска и литургијска.[20] У право оно што je и само Јеванђеље у Цркви Христовој. По речима светог Теодора Студита, света икона и јесте видљиво Јеванђеље: "И на телесновидном Његовом изгледу (= Христовом лику, икони) на дасци могуће је схватити оно исто што и у богописаним Јеванђељима" (PG 99, 340).

3. Сабор одржан 843. године (у Недељу Православља, 11. марта), у Светој Софији у Цариграду, потврдио je одлуке Седмог Васељенског Сабора у Никеји и коначно афирмисао теолошки и црквени карактер православног иконописања и почасног поштовања (= љубавног поклоњења) одаваног у Цркви светим иконама.

Хришћански празници

Интересантно је запазити да Саборник Православља све то повезује у једну целину: Цркву као вернике, живе иконе Божије, и Цркву као храм украшен светим иконама, сликама овагогоћеног Бога и Божијих прослављених угодника. То je аутентично литургијско поимање Цркве, јер се сабрање верних, као живе деце Божије, и Христовог и Светитељских Ликова, изображених на светим иконама и фрескама, потпуно православно доживљава тек у склону свете Литургије, на којој се прославља Бог: вером и молитвом, речима и славословљима, делима и сликама и уопште целокупном литургијском стварношћу, литургијским животом и праксом Цркве. Тиме је јасно указано на нераздвојну повезаност светих икона са богослужением, са Евхаристијом (=Литургијом) Цркве, коју служи "пуноћа благочестивих" (το πλήρωμα των εύσεβούντων), како се каже у Синодику, тј. сав црквени клир и народ, са својим Епископом и свештенством на челу. (Подсећамо да реч "литургија" првобитно и значи "свенародну јавну службу").

Неописиви Логос Очев из Тебе се, Богородице описа оваплоћен, и упрљану икону преобразивши у древну лепоту, присаједини је Божанској лепоти. Стога, исповедајући наше спасење - делом и речју га изображавамо."

(Триод, Недеља Православља, глас 8)

10. Очигледно je свакоме познаваоцу текстова аката и одлука светог Седмог Васељенског сабора у Никеји да постоји органска веза између поштовања светих икона и поштовања Светитеља - у Цркви Богочовека Христа. Није то било случајно да су иконоборци, одричући поштовање светих икона, врло брзо почели одрицати и поштовање Светих у Цркви. На то су им Свети Оци Седмог Васељенског сабора одговорили врло директно и недвосмислено: ко не поштује иконе, тај не поштује ни саме Светитеље Божије. а тим самим он не поштује ни самога Христа Богочовека, јер не поштује него управо пориче тајну и реалност Његовог оваплоћења и очовечења.

А ево, укратко, библијског есхатолошког значења Иконе: Света православна икона има на себи, и уметнички изражава и открива нам своју литургијску природу, ону другу, есхатолошку стварност, оно на њој и кроз њу присуство небеске и вечне освећујуће и просветљујуће и обожујуће светлосне благодати Духа Светога. О томе нам, између осталих, карактеристично сведочи и свети патријарх Фотије у својој 76. Посланици: "Свете иконе нису више дрво (даске) ... нити само боје, бесприсутне и уобличујуће силе и благодати (Св. Духа), него су оне (тим присуством) свете и часне и достојне поштовања и прослављања". И још додаје свети патријарх: "Јер се ми кроз њих узводима у једно и јединствено, сједињујуће и саборно созерцање и удостојавамо се тиме божанског и натприродног заједништва са Највишим од свега жељенога" (Писмо 6,18; издање Valeta, London 1864).

Тропар Ави Јустину

Епископ Атанасије (Јевтић)

10. Март 2011 - 12:28

Епископ Атанасије (Јевтић)

Историја и богословље светих икона

Седми Васељенски сабор

Други Васељенски сабор

Свети Герман Цариградски

Први Васељенски сабор

Хришћански празници

(Триод, Недеља Православља, глас 8)

ФАШИЗАЦИЈА ИНТЕРНЕТА

Posted by С.М. on 1. јул 2014. · Коментари су искључени

…када су схватили да губе битку на ратишту које су сами направили – глобалисти су решили да играју још прљавије…

Замишљен и реализован као средство слободне комуникације, који је у почетку тихо и стидљиво ушао наше животе – интернет се претворио најпре у НСА (National Security Agency) и ФБИ базично средство за прикупљање иформација о „остатку света“ (то је израз који англо – амерички глобалисти користе за осталих 95% људске популације) – преко својих „ћерки фирми“ типа фејсбука, твитера, гугла и највећег светског „малвера“ – виндоуз оперативних система, да би на крају цела та прича добила и јавни епилог, после пар година „прозивања“ од стране Анонимних – када је у интервјуу чак и директор НСА признао да су „јаху, гугле, фејсбук и остали не само били свесни програма за надзор, већ и да су добровољно давали приступ свим подацима својих корисника“.

Интернет је полако, али сигурно успео да скине са трона најпре штампане новине, затим и саму телевизију, а када је новом светском поретку „дошло из дупета у главу“ да са својим мулти – милијардерским државним информативним огласима типа ЦНН, ББЦ и осталима тог типа губе информативни рат од стране малих, независних али итекако добрих сајтова и шачице Анонимних – „демократски“ су решили да укину интернет као такав.

Низ закона које доносе у задње време FCC (Federal Communications Commission) TPP (Trans Pacific Partnership) и остали, као и „психиолошка припрема“ популације од стране мејнстрим медија – уводе нас не само у жестоку цензуру интернета, и саме слободе комуникације, већ и индиректно гашење велике већине мањих сајтова, свеједно информативне, политичке, научне или рецимо – уметничке природе. Ту је и фамозни предлог „треће личне грешке“, где ће сам ИС-провајдер имати не само право, већ и обавезу контроле постовања, објављивања, преузимања – да скратим, једном речју: ПОДОБНОСТИ, и након „треће личне“, следи искључење са интернета, гашење сајтова, онемогућавање не само слободне, већ – било какве – комуникације.

Да ли треба да понављам да је први корак фашизма ограничавање слободе говора и изражавања? Да ли треба да поновим да су Анонимни своју „кампању“ започели баш из тих разлога? Да ли треба да кажем да, након овога – неће бити ни Анонимних, ни слободе, ни комуникације, ни научне, уметничке или било какве друге комуникације – осим ако она не буде процењена као „подобна“.

О шпијунирању и злоупотреби података не треба трошити време, све те америчке друштвене мреже су зато и направљене, они су се накупили већ довољно ваших – и мојих, нажалост – података, све то стоји уштековано на неком серверу „тамо далеко“, сваки ваш пост, објава на фејсу, сваки ваш мејл, ваш твит – аналитички подаци ко је објавио, одакле, са које локације, који оперативни систем, хардверске спецификације, итд – све то стоји чак и ако обришете профил, чак и ако одмах обришете саму објаву, чувају то они добро, за сваки случај..

Да ли треба да кажем да су неки већ били осуђени због постовања? Клинац из енглеске, љут што су га издрндали на аеродрому пусти неки бзв пост на твиту – из зезања, мурија на врата, клинац на суд, па пар година мардеља – без зезања. Или треба да понављам да су због пар лоше протумачених постова на фејсу и код нас у Србији(ци) људи губили посао, били затварани и суђени као криминалци? Али, добро, истини за вољу – у овој лепој нашој Србији(ци) нико се подуже времена није бавио заштитом приватности личних информација, слободом, људским правима – осим ако нису неки педери у питању, или неке брадате транџе..

Ко и како прислушкује и скупља информације у Србији(ци)? Ко год и како год хоће, од самих администратора Телекома, рецимо – који на сваком АДСЛ рутеру оставе порт 445 видљив – ради лакшег приступа вашем рачунару, из ових или „оних“ разлога..од сваке полуписмене залудне смрдљуше у Теленору или Випу која вам може скидати листинг позива кад јој се прохте – значи, ко је кога звао, на који број, која локација, базна станица мобилне телефоније, сваки ваш смс – уопште није ваш, то ви само тако мислите.. Да не почињем о фамозној „препоштеној“ мурији, која уместо да гања мафијаше који вас рецимо – или вашу породицу – уцењују за неки „рекет“, а мурија само укуца на њихов апарат ваш број мобилног, лоцира вас у 10-ак метара, или једноставно ако им досадно они „стисну дугменце“ и без проблема преко вашег мобилног чују сваки ваш разговор чак и када га не користите, када сте у кући, стану, са пријатељима, породицом – па онда те информације проследе колегама „мафијашима“. Или, рецимо неког „шиптара-трафикара“, који је са свеже (и повољно) купљеном дипломом, као политички подобан, одмах прешао са трафике у банку, за плату од 100 и плус тисућа РСД, који редовно на месечној бази проверава све ваше уплате и исплате на рачуну…

Поента: ваши подаци – уопште нису ваши… то се само тако каже…

Како заштитити приватност

Најпре да разјаснимо: апсолутна приватност на итнернету не постоји, нити је можете сачувати – постоје само начини на који ћете повећати своју приватност, обезбедити колико-толико своје податке, они који очекују неки “чаробни штапић” нека не губе време читајући текст до краја… Схватите да живимо у времену “великог брата”, коме је најважнија ствар да зна све о нама; да живимо у свету где је (према анонимним изворима) чак и у Србиј(иц)у у априлу прошле године стигла фамозна “призма” – PRISM – али, да почнемо…

Лекција број један: заборавите “Виндоуз” оперативне системе – то је највећи спајвер и најраспрострањенији вирус који постоји на планети, направљен од америчке фирме, за потребе америчких тајних служби, који без проблема имају приступа свим компјутерима на којима је инсталиран – било да га плаћате, или користите “бесплатно”, мој први савет је: заборавите “вин”. Постоје гомиле Линукс-ових бесплатних “freeware” платформи које су системски много мање захтевне, у раду дупло брже, и много сигурније за вас; моја препорука су: Линукс Минт, Убунту, Кубунту, или Опен Сусе. Уз све пакете иде инсталиран “офис” пакет, тако да се ни ту ништа не мора плаћати, ни лиценцирати – апдејтовање је лако, а уз сваки иде гомила исто бесплатног софтвера; све неке ствари од фотошопа или корела – које успешно замењује “Гимп”, до програмерских алатки као што је ПајЧарм, “КјуT Креатор” или НетБинс – све је то у Линуксовом свету бесплатно..

Безбедност система и заштитни зид: имате доста бесплатних програма за Линукс-ове платформе: АВГ антивирус, КламТК, Комодо, ту је и уграђен “фајервол” у систем, који се активира са једноставном командом у терминалу (sudo ufw enable), заборавите “виндоуз” и решили сте сами себе велике главобоље – верујте на реч.

Интернет експлорер? Заборавите – нећу улазити у детаље овде, али рецимо: то је најнебезбеднији прегледач интернета. Постоје “freeware” као што су Гугле-Хроме, Мозила ФајерФокс, Хромијум или рецимо – најбезбеднији и немогућ за праћење “Тор” прегледач (немојте га користити за логовање на друштвене мреже, или чување лозинки – за крстарење интернетом је савршено невидљив).

Емаил клијент, поново: заборавите Оутлук, Хотмаил и слично – Мозила Тандер је много боља и сигурнија опција. У ово време активног и редовног “гвирења” у вашу електронску комуникацију од стране “великог брата”, једноставно – и, исто тако бесплатно решење се зове ГнУ ПГ, за криптовање ваше електронске поште, ту је такође бесплатна “Клеопатра” за криптовање ваших података или фолдера на рачунару. Недостаје вам виндоуз муви-мејер? Ту је бесплатни ПиТиВи или КденЛиве, са којима скоро професионално можете правити филм.

Што се самог налога за електронску пошту тиче, схватите најпре основе како све функционише: конкретно, у Србији, сваки провајдер вам остави један порт “видљив” (обично је у питању порт 445), ради даљинског приступа, било ради “римоут асистенс” када вам модем не ради, или из неког другог разлога. Сама ваша пошта је прилично “отворена” свакоме ко има приступ администрацији на систему ваших провајдера, ту чак говорим и о нижим, административним поштанским радницима, са средњошколским образовањем, или чак и без њега, постављених по рођачко-политичкој или каквој другој линији, сви ти ваши неки приватни подаци – уопште нису ваши… Зато су паметни људи и измислили ГнУ ПГ, кога сам већ поменуо. Беслпатни налози електронске поште: Гугл Мејл, дефинитивно – за разлику од мс хотмејла, дозвољава слање и примање криптованих порука, добијате 15.Гб бесплатног “клауд” диск-простора, има високу сигурност, и – можете отворити колико хоћете, додавати налоге, имати бесплатан “блогер”, стајати добро у гугл претрази…

Друштвене мреже, или, како ја волим да зовем “а шта ми је то требало у животу”. Почнимо од најпознатије: фамозног фејсбука – направљен од несвршеног студента и, искрено, не нарочито доброг програмера, који је од “дрипца без кинте” преко ноћи постао мулти-милијардер, “амерички сан” који је постао јава, чак је и филм снимљен по њему, запитајте се – да ли је то баш све тако лако? Ако постоји фин и суптилан начин прикупљања информација од људи широм света, где нећете морати чак никоме ни да “хакујете” у компјутер, а имаћете увек јасан увид у све податке његовог живота – онда је то дефинитивно фејсбук. Сваки ваш пост, ваша објава, фотографија, књига коју сте прочитали, ваш број телефона (за оне који користе преко таблета или смартфона: фејсбук има приступ вашим контактима, бројевима у именику, листи позива, вашој камери, итд), сваки ваш “чет” са девојком, дечком, другом, колегом – све то остаје на НСА серверима: за сва времена. То је разлог зашто сам ја “угасио” фејсбук – остала само страница, профил више немам, кога занима шпијунирање или хаковање моје приватности – само напред, пуно среће.

Слична ситуација је и са свим другим важнијим америчким мрежама, укључујући ту и твитер, мајспејс, чак и мој омиљени Гугл – сви они дају пун приступ својим серверима – и вашим подацима “великом брату”. У одбрану “Гугла” – претраживач држи 85% претраге целог интернета, тако да, било шта да радите, а да неко други треба да нађе тај ваш рад: значи, било да пишете, или сликате, бавите се фотографијом, веб-дизајном, имате фирму, компанију, фабрику, фризерски салон, свеједно – без Гугла, не постојите, тако да – некад понешто и мора да се занемари..

Да ли ће ваша приватност, ако послушате ове моје савете да буде заштићена у потпуности? Не, наравно – али ће бити много заштићенија него што је била пре, будите сигурни. Да ли ћете полушати савете – одлука је само ваша, а:

Знање је бесплатно !

Спомен првих шест Васељенских сабора

Првих шест Васељенских сабора

Спомен Светих Отаца наших, првих шест Васељенских сабора

Недељом која падне између 13 и 19 јула прославља се заједнички спомен Светих и Богоносних Отаца првих шест Васељенских Сабора. И то:

Спомен 318 Св. Отаца Првог Васељенског Сабора у Никеји (325 године), који осудише богохулну јерес Аријеву;
Светих 150 Отаца Другог Васељенског Сабора у Цариграду (381 г.), када би поново осуђено Аријанство и јерес Духоборачка, а такође и Аполинаријева јерес;
Спомен 200 Отаца светог Трећег Васељенског Сабора у Ефесу (431 г.), где би осуђен јеретик Несторије и његово хуљење на Христа;
Спомен Светих 630 Отаца Четвртог Васељенског Сабора у Халкидону (451 г.), када би осуђено Евтихијево и Диоскорово јеретичко учење о Христу, такозвана Монофизитска јерес;
Спомен 165 Светих Отаца Петог Васељенског Сабора у Цариграду (553 г.), који поново осудише јерес Несторијанску и Монофизитску и посебно тројицу њихових следбеника, као и заблудна учења Оригенова;
Светих 170 Отаца Шестог Васељенског Сабора у Цариграду (680-681 г.), где осуђена би јерес Монотелитска, као и све раније јереси.

Овде треба додати и Оце светог Трулског Сабора, такозваног Петошестог, у Цариграду (692 године), који својим доношењем 102 света канона допунише рад петог и шестог Васељенског Сабора.

Молитвама Светих Отаца наших, који Апостолску веру Православну добро очуваше и нама је верно предаше Духом Светим, нека Господ Христос, као Глава Цркве Своје, подари и нама ревносну и истинољубиву веру њихову и спасење посредовањем њиховим. Амин.

Свети свештеномученик Атиноген

Живљаше у једном манастиру близу града са десет својих ученика. У време Диоклецијаново дође у Севастију неки љути мучитељ хришћана Филомарх. И многе хришћане у граду похвата и поби. Кад виде Атиногена и његове ученике, он рече старцу, да принесе жртву идолима, да не погине као што су и други хришћани погинули. Одговори му Атиноген: „О мучитељу, они које ти именујеш погинулим, нису погинули, него су на небесима и ликују с ангелима”. Дирљив је призор био када је једна кошута, коју је милостиви Атиноген својом руком хранио, притекла к њему и видећи га у беди, сузе проливала. И зверови су горски имали више сажаљења према мученицима Христовим него незнабошци! После тешких мучења, при којима ангел Божји ублажаваше мученике, сви бише мачем посечени, најпре свештеници и сатрудници Атиногенови, а потом и сам Атиноген, и преселише се у небесну домовину 311. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Света Мученица Јулија, девица

Родом из Картагине, од знаменита рода. Када Персијанци покорише Картагеину, многи народ би одвучен у ропство. И света Јулија би ухваћена и заробљена и допаде у руке неком трговцу у Сирији. Тај трговац беше незнабожац. Видевши Јулију као хришћанку, он је саветоваше више пута да се одрекне Христа и постане једноверна с њим, али Јулија никако на то не пристајаше. Па како Јулија беше верна и поуздана у служби, то је трговац остави на миру и не говораше јој више о вери. Једном трговац натовари лађу робом, узе Јулију собом, и крете морем у далеке стране ради трговине. Када стигоше на Корзику, беше неки празник незнабожачки, и трговац се придружи скверном жртвоприношењу, а Јулија оста у лађи плачући што толико људи живе у глупој заблуди и не познају истину. Но некако незнабошци сазнаду за њу, извуку је из лађе, иако се њен господар томе противио, и почну је страшно мучити. Одсекоше јој груди и бацише на неки камен, а потом распеше је на крст, на коме света Јулија предаде дух свој Богу. Њена смрт буде објављена ангелом Божјим монасима на оближњем острву Маргарити (или Горгони), и они пређу и чесно сахране тело мученице. Многа чудеса пројављивала су се на гробу свете Јулије кроз векове и векове, а и она се сама некима јављала из онога света. Чесно пострада у VI веку. После много година хтедоше верни сазидати нову цркву, на једном другом месту, у част свете Јулије, пошто стара црква беше и тесна и оронула. Сабраше, дакле материјал: камен, циглу, песак и остало што треба на том новом месту. Али се догоди да ноћу уочи оног дана, када су намеравали темељ положити, сав онај материјал беше невидљивом руком пренет до оне старе црквице. У недоумици, људи опет пренеше материјал на оно ново место, но опет се догоди исто: материјал се обре на старом месту поред старе цркве. И видеше ноћни стражари неку пресветлу девојку како на белим воловима превози материјал ка старој цркви. Из овога разумеше сви, да света Јулија не жели да јој се црква зида на другом месту, те порушише стару цркву, и на том истом месту подигоше нову.

ДЕТАЉНИЈЕ

Светих петнаест хиљада Мученика

Беху у Персији посечени мачем за веру Христову.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Атиноген

Састављач вечерње песме: Свјете тихиј. Скончао за Христа у огњу и удостојио се вечне славе у Царству Божјем.

ДЕТАЉНИЈЕ

Спомен првих шест Васељенских сабора

Овај заједнички спомен првих шест васељенских сабора врши се оне недеље између 13. и 19. јула.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Антиох

Свети Антиох беше родом из града Севастије и брат светог мученика Платона (који се слави 18 новембра). Лекар по занимању, он прохођаше градове лечећи болеснике. Тако проходећи крајеве Галатије и Кападокије и лечећи сваку врсту болести он би ухваћен од игемона Адријана. Одмах обешен о дрво, њему стругоше ребра и огњем палише. Али пошто му ове муке не нашкодише, он би бачен у тамницу...

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици Павле, Валентина и Теа

Ови свети мученици, брат и две сестре, беху родом из Египта. Ухваћени, они бише доведени у град Кесарију и изведени пред поглавара Фирмилијана. Пред овим они исповедише Христа као истинитог Бога. Због тога им сагореше десне ноге и ископаше десне очи. Затим света Валентина и Теа бише обешене о дрво, стругоше им тела и палише усијаним гвожђем и огњем, и тако их уморише. А када свети Павле би мучен, он се громко мољаше најпре за хришћане, па потом за Јевреје, Самарјане и све незнабошце, да дођу к познању истинитога Бога и престану гонити хришћане. Овом молитвом он до суза дарну све присутне. Затим му би одсечена глава. И тако сви троје примише венце мучеништва.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Фавст

Овај свети мученик пострада 250 године, за време цара Декија. Мучен због вере у Христа, он смело исповеди Христа. Стога би распет на крст, па изрешетан стрелама. Провевши на крсту пет дана, он предаде свету душу своју у руке Богу, од кога прими венац мучеништва.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свете Мученице многе жене

Оне пострадаше за веру у Господа Христа мачем посечене.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици Риган, Максимин, Петрофил, Амон, Теофраст, Клеоник, Петар и Исихија

Ученици свештеномученика Атиногена

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Киријак

Би џелат а затим састрадалник Св. муч. Антиоха

ДЕТАЉНИЈЕ