Свети Свештеномученик Јевсевије, Преподобна Мати Анастасија Српска, мајка Светог Саве

Свети Свештеномученик Јевсевије Велики изобличитељ аријанства. Када се упразни престо антиохијски, његовим настојањем би изабран Мелетије за патријарха, Мелетије, велико светило цркве, који се по смрти удостојио велике похвале од стране светог Јована Златоуста. Но аријанци брзо изгнају овога Мелетија из Антиохије. Када умре зли син Константинов, Констанције, зацари се један гори од њега, Јулијан Одступник. У време гоњења хришћана од стране Јулијанове, свети Јевсевије скиде са себе свештеничке расе а обуче се у војничко одело, те под видом војника обилазаше гоњене цркве по Сирији, Финикији и Палестини, свуда утврђујући веру православну и постављајући потребне јереје и ђаконе и остале клирике, а понегде и епископе. По шумној погибељи Јулијановој свети Јевсевије усаветова Мелетија те сазва сабор у Антиохији 361. године, на коме беху двадесет седам архијереја, на коме се још једном више осуди аријанска јерес а провозгласи вера православна онако како беше изражена на I васељенском сабору. Поред Мелетија и Јевсевија на овом Сабору нарочито је падао у очи свети Пелагије Лаодикијски, чувени девственик и подвижник. Тај Сабор беше у време благочестивог цара Јовиниана. Но овај цар убрзо умре, а зацари се зли Валент, с којим дође опет гоњење на Православље. Свети Мелетије би прогнан у Јерменију, Јевсевије у Тракију, а Пелагије у Арабију. После Валента зацари се цар Грацијан, који даде слободу Цркви а заточене архијереје поврати на њихова места. Тако се вратише: Мелетије у Антохију, Јевсевије у Самосат, а Пелагије у Лаодикију. У то време многе епархије и парохије беху удове, те Јевсевије ревносно хиташе да нађе и народу да законите пастире. Но када он дође са изабраним епископом Марином у град Долихин, да би новога архијереја устоличио и јерес аријевску, која у том граду беше силна, изобличио, неки фанатички јеретик баци с крова ћерамиду на Јевсевијеву главу и рани га опасно, од које ране овај велики ревнитељ Православља, светитељ и мученик, умре, да вечно живи у рајском блаженству. Пострада 379. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Зинон и Зинона Свети Зинон беше официр римски у граду Филаделфији Арабијској. А Зина му беше слуга. Када у време цара Максимијана наста гоњење хришћана, усуди се свети Зинон те изађе пред војводу Максима, исповеди своју веру у једнога живога Бога, и посаветова Максима, да се и он мане мртвих идола и да прими једину истиниту веру. Наљути се војвода, па баци Зинона у тамницу. А када верни Зина посети свога господара у тамници, то и он би ухваћен и ухапшен. Затим обојица беху мучени за Христа и најзад бачени у огањ, у који насуше незнабошци уља. Душе њихове увенчаше се венцима у царству Христовом, а телесни остаци бише сахрањени у цркви светог Георгија у месту званом Кипарисион.

ДЕТАЉНИЈЕ

Света Преподобна Анастасија, мајка Светог Саве Супруга Стефана Немање. Мајка Вукана, Стефана и Растка. Замонашила се 1196. године и добила монашко име Анастасија. Њено крштено име је Ана. Упокојила се 21. јуна 1200. године. Сахрањена је у припрати манастира Студенице. Њене мошти почивају у манастиру Студеници. Пре неколико година ђакон Војислав Билбија је израдио диван саркофаг у коме се сада налазе њене мошти.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Помпиан Бачен у море, свети мученик Помпиан скончао заједно са светим мучеником Галатионом, мученицом Јулијаном и сином њеним Сатурнином.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Галатион (Галактион) У море бачен, свети мученик Галатион скончао, заједно са светим мучеником Помпианом.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мучениси Јилијана и Сатурион Мајка и син спаљени у огњу. Пострадаше заједно са светим мучеником Помпианом.

ДЕТАЉНИЈЕ

Св. Мученик Јулиан Тарсијски

  

Свети Мученик Јулијан Тарсанин

Благородног, сенаторског порекла; живео у Тарску Киликијском, пострадао у време Диоклецијаново. Иако му беше тек осамнаест година од рођења када би подвргнут истјазавању за веру, свети Јулијан беше већ довољно васпитан и утврђен у хришћанском благочешћу. Целу годину водао га је намесник царски за собом из града у град, све мучећи га и све наговарајући, да се одрекне Христа. Мајка Јулијанова следоваше издалека своме сину. Када је намесник ухвати и посла да усаветује свога сина, да се одрекне Христа, она три дана говораше у тамници своме сину супротне савете, учећи га и храбрећи да не клоне духом, но да с благодарношћу Богу и смелошћу иде на смрт. Мучитељи зашију тада Јулијана у врећу с песком и са скорпијама и змијама, па баце у море, а и мајка Јулијанова умре на мукама. Мошти његове избаце таласи на обалу, и верни пренесу их у Александрију и чесно сахране 290. године. Доцније те мошти буду пренете у Антиохију. Сам свети Јован Златоуст доцније држао је похвалну реч светом мученику Јулијану. „Из уста мученика”, рекао је Златоуст, „исходио је свети глас, и заједно с гласом изливала се светлост јаснија од сунчаних зрака”. И још: „Узми кога било, сумашедшег и бесног, и приведи овоме светоме гробу, где су мошти мученикове, и видећеш, како ће он (демон) непремено искочити и побећи као од палећег жара”. Из ових речи јасно је, како су се многобројна чудеса морала дешавати на гробу светог Јулијана.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Јулије и Јулијан

Рођена браћа из грчке области Мирмидоније. Одмалена васпитани у хришћанству, са заветом да ће живети увек у девству и служити цркви. Јулије беше презвитер а Јулијан ђакон. Од цара Теодосија Млађег издејствују грамату, да могу по целом царству рушити кумире и зидати цркве хришћанске. Као два апостола ова два брата обраћаху нехришћане у хришћане по Истоку и Западу, и зидаху цркве. Сазидаше стотину цркава за живота свога. Упокојили се мирно у господу близу Медиолана. Житељи Медиолана призивају светог Јулија у помоћ против вукова.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Арчил други Грузијски

Беше син цара Стефана а унук великог цара грузинског Вахтанга. Велики хришћанин и заштитник Хришћанства цар Арчил би мучен од муслимана и посечен за Христа 20. марта 744. године. А њему беше осамдесет година када пострада за Господа и пресели се у блажену вечност.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Луарсаб други, Књаз Карталински у Грузији

И отац му, Георгије X, пострада због вере и би отрован од персијског шаха. Луарсаб пак би бачен у неку тамницу, близу Шираса, у којој протамнова седам година. Тада, по наредби шаха Абаса I, би обешен у тамници са двојицом слугу, 21. јуна 1622. године. На његовом гробу виђена беше светлост небеска.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Свештеномученик Терентије Епископ Иконијски

Трњем избоден пострада за Господа Христа.

ДЕТАЉНИЈЕ

Светих седморо браће Мученика

Ових светих седморица браће пострадаше за Христа Господа мачем посечени.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Афродизије

Родом из Киликије, као хришћанин би ухваћен од кнеза Дионисија и за исповедање Христа, истинитог Бога, би страховито мучен усијаним гвожђем и растопљеним оловом. Због његових јуначких страдања многи из гледа лишта повероваше у Христа. На крају, стављен у велику расцепљену стену и притискан, предаде своју мученичку душу у руке Господа свога и доби венац мучеништва.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Новомученик Никита Нисирски 

Родом са маленог каменитог острва Нисира, у близини Родоса. Његов отац због неких тешкоћа беше прешао у ислам, а и цела његова породица, па и Никита као мало дете, коме дадоше име Мехмед. После тога породица му се пресели на острво Родос и тамо живљаше. Мали Мехмед беше ревностан у вери муслиманској, ништа не знајући о својој ранијој вери хришћанској...

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Свештеномученик Методије Епископ Патарски, Свети Преподобни Наум Охридски

Свети Свештеномученик Методије Епископ Патарски  

Из млада се посветио подвигу и као град на гори био виђен и позван на епископство у граду Патари Ликијској. Учен и красноречив архијереј, Методије је писао против јереси Оригенове. Његове „богодухновене речи као муња засијаше по свему свету”. Незнабошци се дигоше на њега, мучише га и посекоше у Халкиди Сиријској 311. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици Аристокл Димитријан и Атанасије

Аристокл би свештеник саборне цркве у граду Тамасу на Кипру и провођаше богоугодан живот. Због његове велике ревности к вери удостоји се гласа с неба, да иде у Саламину Кипарску и прими венац мучеништва. Њему се придружише Димитријан ђакон и Атанасије чтец. Дошавши у Саламину, ови Божји људи почеше проповедати Христа. Незнабошци их ухвате и после истјазања Аристокла мачем посеку, а Димитријана и Атанасија у огњу спале 306. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Наум Охридски

Главни му је празник 23. децембра, а 20. јуна му је летњи празник. О овоме летњем празнику бива велики сабор народа у манастиру Светог Наума. Многи болесници долазе или бивају донесени, да ту над моштима светитељевим кроз веру и молитву получе исцељење. Не само православни него и људи друге вере долазе да потраже помоћ од светог Наума. Један муслиман из Ресна донео је и приложио манастиру звоно 1926. године из благодарности, што му је светитељ исцелио брата и са самртничке постеље подигао поново у живот. Прилагач се звао Џемаил Зизо, а његов исцељени брат Сулејман Зизо. Обојица су били угледни грађани у Ресну.

ДЕТАЉНИЈЕ                                                                                                                                            

Свети Калист Патријарх Цариградски

Као ученик Григорија Синаита подвизавао се на Атону у скиту Магулу код Филотејског манастира пуних двадесет осам година. Ту је он саградио доцније обитељ светог Маманта. Буде изабран за патријарха цариградског 1350. године. После четири године удаљи се с престола патријаршког поново у Свету Гору. Но у време цара Јована Палеолога поново буде враћен на престо, где као патријарх остане до смрти. Упокојио се 1368. године на путу са Серез, куда је ходио царици српској Јелени, да иште помоћ против Турака. У друштву са Игњатијем саставио красно руководство за подвижнике. Осим тога написао житије светог Григорија Синаита и светог Теодосија Трновског, као и многобројне беседе. Интересантно је споменути, како је свети Максим Капсокаливит прорекао смрт патријарху Калисту. На путу за Србију Калист удари на Свету Гору. Видећи га, свети Максим рече: „Овај старац неће више видети своје пастве, јер позади њега чује се надгробно пјеније: блажени непорочни в пути”.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Левкије Епископ Врунтисиопољски, у Италији

Рођен у Александрији и рано ступио у манастир. Удостојио се великих откровења и моћне благодати, тако да је и мртве васкрсавао и демоне из људи изгонио. Био најпре епископ у Александрији, па по заповести с неба пређе у Италију у незнабожачки град Врунтисиопољ, који сав покрсти и у коме сагради храм Богоматери. По многом и успешном труду преселио се у вечност у време цара Теодосија II, у V веку.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Блажени Студије

Знаменити патриције и конзул у Цариграду. Основао близу Златних Врата цркву светог Јована Претече и манастир, прозват по њему Студијски. Овај манастир је постао знаменит по многим славним мужевима, духовницима, подвижницима и за веру страдалницима, од којих је најпознатији свети Теодор Студит. Латински крстоносци разорили су ову обитељ 1204. године, но обнови је цар Константин Палеолог Порфирородни 1293. године. На том месту сада се налази турска џамија.

ДЕТАЉНИЈЕ

Спомен Полагања Моштију Светих Апостола Луке, Андреја и ТомеПророка Јелисеја и Миченика Лазара у Храму Светих и Великих Апостола(у Цариграду)

Света  два Подвижника

У миру се упокојили у пустињи.

ДЕТАЉНИЈЕ

Сабор Пресвете Богородице Одигитрије

Неко време по вазнесењу Господа нашег Исуса Христа и по силаску Светога Духа на апостоле, божанствени апостол и еванђелист Лука, који беше вешт иконописац, намала на дасци икону Пресвете Владичице наше Богородице и донесе је к самој Пречистој Дјеви. Угледавши свој лик на икони, Пречиста се опомену свог некадашњег пророчанства о себи и рече: Од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји (Лк. 1, 48). Затим изговори и ово: "Благодат моја нека буде са овом иконом". - И ова пресвета реч Богородице заиста постаде дело: јер благодаћу Божје Матере стадоше од те свете иконе бивати неисказана чудеса...

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Благоверни Кнез Гљеб Андрејевич

Син великог кнеза Андреја Богољубског; као младић одликовао се узорном побожношћу, љубављу к читању свештених књига и к разговарању с побожним људима; изнуравао тело своје строгим постом, а душу крепио и јачао бдењем и молитвама. Упокојио се 1175. године у најбољим годинама, и био погребен у Владимирској Успенској саборној цркви. Свете мошти његове обретене нетљене и покоје се у истој саборној цркви.

ДЕТАЉНИЈЕ

„Савршена аријевка“ у ствари је била Јеврејка

Хеси Тафт, чију су фотографију пре више од 70 година изабрали нацисти како би показали како треба да изгледа савршена аријевска беба, објашњава зашто је Јозеф Гебелс изабрао баш њу, упркос чињеници да је Јеврејка. Њена фотографија се налазила на постерима и часописима широм нацистичке Немачке. Била је дете које су нацисти изабрали да покажу савршену аријевку.

    Хеси сада има 80 година и ради као професорка хемије у Њујорку, а за немачки Билд је објаснила како је њена фотографија постала једно од највећих оруђа нациста.

Њена мајка Паулина Левинсон одвела ју је код чувеног берлинског фотографа Ханса Балина 1935. године. Неколико месеци касније, Левинсонова се шокирала када је видела фотографију своје ћерке на једном од најпопуларнијих породичних часописа, где је главни уредник био пријатељ Хермана Геринга.

Изнервирана због тога, њена мајка је отишла до фотографа, који јој је рекао да је у потпуности био свестан да је у питању Јеврејка када је послао фотографију нацистичкој партији, где ју је лично изабрао шеф пропаганде Јозеф Гебелс.

„Желео сам да исмејем нацисте“, рекао је Балин њеној мајци.

Убрзо након тога, родитељи су почели да је крију у страху да би неко могао да је препозна. Међутим, чињеница да су јој оба родитеља била прилично талентована и позната певача приморала их је да избегну у Летонију, па у Париз, из ког су отпутовали на Кубу и на крају у САД.

Тафтова је донирала копију часописа Сунце у кући (Sonne ins Haus) центру Јад Вашем. „Сада могу да се томе смејем, али да су нацисти знали да сам Јеврејка, сада не бих била жива“, каже Хеси.

Детаљније

НАТО ГОРА- Зашто је Црна Гора одбијена да уђе у НАТО?

Пише: Чедомир Антић

А могло је да буде „историјски“… На стогодишњицу Сарајевског атентата, на годишњицу Косовске битке, на Видовдан… Да Црна Гора једном одлучи „исправно“. Да се не сврста уз „Оријент“, „великодржавље“, „религијски мистицизам“… И одлучила је Црна Гора, и то не народ који је ту да подржи мудро руководство, већ вође, главари… Народ је сумњао, бунио се, исмевао промотере НАТО-а када би изашли међу људе (ван заштите моћног тиранског телевизијског екрана).   Управо су поглавице сада преломиле мудро и све су карте  ставиле на ступање државе у Северноатлантски савез. Али, управо уочи овог важног европског датума, тамо су их хладно одбили.

Зашто су их одбили? У НАТО су некада примани они који и данас по индексу корупције или стању људских права стоје горе него што званично данас оцењују Црну Гору. Да ли је могуће да једна држава којој су пре само годину дана из Брисела рекли (истина у жару Ван Ромпејеве посете) да је после Хрватске следећа на реду да ступи у чланство ЕУ, сада није позвана у НАТО? Хајде да се Црна Гора граничи са Руском Федерацијом… Онда би оклевање било разумљиво: Русија је већ стратешки опкољена, ЕУ и САД немају баш истоветне интересе у односу на Москву па није лоше одржати некакав појас држава које нису чланице НАТО али су непријатељске према Русији. У Црној Гори нема сумње да је народ великом већином уз Русију  (и Србију, што у овом случају није важно), али је политичка елита толико уз НАТО да не види ништа друго. Занимљиво је да црногорски политичар, који је прошле године наводно победио на председничким изборима, а пре седам година се јавно заклињао у блискост односа државе са Србијом и Русијом, данас у одлуци НАТО да не упути позив Црној Гори види „признање за огромне напоре“ уложене у атлантске интеграције. Мило Ђукановић, који се ових дана јавно премишља да ли да поново на три дана напусти политику, попут неког дукљанског Конфуција каже да је самит НАТО потврдио политику „отворених врата“.

Зашто је Црна Гора одбијена да уђе у НАТО ове године? Корупција и ауторитарност свакако не сметају државама које су током протеклих двадесет година само у Србији – дакле не и у Грузији, Египту, Либији, Украјини, Авганистану… –  пропустили да спонзоришу тиранина да замени диктатора (чини се да сада исправљају ту грешку, након што су понижавајући демократске власти сарадњом са неуспешним Хашким трибуналом, саучесништвом у стварању албанског Косова и неуспешним прикључивањем ЕУ свели подршку српског народа демократији на 30% – што је мање него икада од 1990 и мање чак и од подршке народа прикључивању ЕУ !).

Мешање званичника Црне Горе у унутрашње послове Републике Србије није за неку осуду, тај су спорт деценијама спонзорисале кључне чланице НАТО. Прогон медија, прљаве кампање, ружне оптужбе… методологија је на наше просторе дошла и из демократских држава Запада. Као што извозе прљаве технологије у привреди, оне извозе и своје специјалности из времена када им злоупотреба демократије није била овако софистицирана, безбојна и тешко доказива као данас. Опозиција природно развија тезе о ауторитарности и искварености режима – у праву су, разуме се, и Црна Гора треба да постане демократска држава њених равноправних нација – али кога је за то брига у Бриселу и Вашингтону. Спомиње се и Ђукановићева вештина да безброј пута промени страну, а то наводно више не одговара чланицама НАТО којима такав треба код непријатеља, а не у сопственим редовима…

Чини ми се да Црна Гора, онаква какву је створио Мило Ђукановић – пошто је она постојала пре и била би независна без њега – више није много потребна САД, ЕУ и посебно НАТО-у. Док је Србија била изван система, док се Црна Гора занимала и имала некакав утицај у Босни и Херцеговини (а могла га је имати само на Србе), док је показивала некакав начелан однос према Косову и Метохији и док је неговала икакве интересе у односу на питање Превлаке, она је за НАТО била интересантна. Такође, те везе са Руском Федерацијом које су у економском смислу процветале после 2006. имале су некакав значај. Сада, када је Црна Гора безрезервно, слепо и неразумно стала уз НАТО  на другој страни више му није потребна. Примиће је кад му се прохте – као кусур неког новог проширења. Спомињу се војне мисије… Противници НАТО  говоре о крви војника која ће бити проливена по афричким пустињама или авганистанским планинама. Ипак, зар није извесно да постоје десетине држава које су сиромашније, регрута који су очајнији и народа који имају наталитет тако висок – да је служење у империјалним ратним мисијама уствари прилика за њихове војнике да дуже и боље поживе?

Црна Гора овако остаје тамо где је и била. Чека ЕУ, чека НАТО, чека бољи живот, чека више не бољу већ макар другачију власт… И ту је нада: Мило Ђукановић то добро зна… Зато размишља да се поново повуче… Доста је он робијао народним ћудима… Отићи ће на једно 30-40… минута, а онда ће се вратити као дуго чекано освежење и, наравно, захлађење.

(Напредни клуб)

Свети Апостол Јуда 02/19 2014.л.г.

Свети Апостол Јуда

Један од Дванаесторице. Син Јосифов и Саломин, а брат Јакова, брата Господњег. Са Саломом, ћерком Ангеја, сина Варахина Захаријана, имађаше Јосиф дрводеља четири сина: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Овај Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев, по знаменитијем од себе брату своме Јакову. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: „Јуда слуга Исуса Христа, брат Јаковљев” (Јд 1, 1). И ако се и он могаше назвати братом Господњим колико и Јаков, он то не чињаше из смирења и стида, јер у почетку он не вероваше Христу Господу; и када старац Јосиф пред смрт хтеде и Исусу дати део имања као и осталој деци својој, сви се томе успротивише па и Јуда, само Јаков драговољно одели део од свога дела и намени га Исусу. Још се Јуда назива Левијем и Тадејем. Има још један Тадеј, од Седамдесеторице апостола (в. 21. август), но овај Тадеј, или Јуда, био је један од великих апостола. Проповедао је Јеванђеље по Јудеји, Самарији, Галилеји, Идумеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. У Едеси, граду Авгаровом, допунио је проповед онога другога Тадеја. Када проповедаше у пределима око Арарата, би ухваћен од незнабожаца, распет на крст и стрелама убијен, да вечно царује у царству Христовом.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Пајсије велики

Мисирац по рођењу и језику. По једном виђењу у сну мајка га заветова Богу на службу. Као младић дође преподобни Памбу, и овај га прими за ученика и за саученика преподобног Јовану Колову, који и описа житије Пајсијево. На радост свом духовном оцу Пајсије прилагаше труд к труду, и подвиг к подвигу. Више пута јављао му се пророк Јеремија, кога је он нарочито волео и чешће читао; јављали су му се чешће и ангели Божји, па и сам Господ Христос. „Мир теби, возљубљени угодниче мој!” рекао му је Господ Христос. По великој благодати од Бога Пајсије је имао нарочити дар уздржавања од јела. Често није окушао хлеб по петнаест дана, још чешће по недељу дана, а једном је, по сведоџби Јована Колова, седамдесет дана проживео не окусивши ништа. Имао је велику борбу са духовима злобе, који су му се јављали понекад онакви какви и јесу а понекад у виду ангела светлих. Но благодатни слуга Божји није се дао никад обманути и прелестити. Био је прозорљивац и чудотворац знаменит по свему Мисиру. Преселио се у вечност 400. године. Преподобни Исидор Пелусиот пренео његове мошти у своју обитељ, и чесно их сахранио.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети мученик Зосима војник

Војник римски у време цара Трајана. Храбро исповедао своју веру у Христа Господа, због чега је претрпео љуте муке. Усред мука чуо глас с неба: „Мужај се, Зосиме, и крсти се. Ја сам с тобом!” Ангели Божји јављали му се у тамници. После многих мучења секиром посечен 116. године

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Јован отшелник

Подвизавао се у VI веку близу Јерусалима. Подвигом достигао високи ступањ чистоте и силе, тако да му се зверови покораваху. У дубокој старости упокоји се у Господу 586. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Зенон

Одрекавши се света, преподобни Зенон постаде ученик великог старца Силуана. Због своје неизмерне послушности, крајњег подвижништва и нестицања, он постаде чудотворац, изгонећи многе демоне из људи. Пошто проведе шездесет и две године у тешким подвизима, преподобни отац Зенон отиде ка Господу.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети свештеномученик Асинкрит

Пострадао за Господа Христа мачем посечен. Спомен му се врши у мартирију Св. Исидора унутар храма Св. Ирине, према мору (у Цариграду).

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Варлам шенкурски

Године 1456. он остави звање и дужност градоначелника Новгородског, и повуче се на своју очевину у Вјажском крају, Архангелска губернија, где се бављаше зидањем многих храмова и просвећивањем народа хришћанском вером. На 15 врста од града Шенкурска, по нарочитом Божјем указању, он подиже манастир у име светог апостола Јована Богослова, замонаши се у њему добивши име Варлам. Као монах он строго испуњаваше сва манастирска послушања, и служаше братији као последњи слуга. Престави се преподобни 19. јуна 1462. године. Године пак 1552. његове мошти бише обретене нетљене и прославише се многим чудесима. Оне почивају у храму његове обитељи.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Јован Шангајски

Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар.Jош као дечак Михаило Максимовић разликовао се од остале деце: тешко је говорио, мало је јео, није волео гимнастику ни плес. Његова француска дадиља прешла је, под дечаковим утицајем, у православље. Kао осамнаестогодишњак Михаило је завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету где је дипломирао четири године касније. Кад је у Русији избила револуција, официр Максимовић је кренуо у рат на страни цара борећи се против бољшевика. Рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром.

Свети Апостол Јуда 02/19 2014.л.г.

Свети Апостол Јуда

Један од Дванаесторице. Син Јосифов и Саломин, а брат Јакова, брата Господњег. Са Саломом, ћерком Ангеја, сина Варахина Захаријана, имађаше Јосиф дрводеља четири сина: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Овај Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев, по знаменитијем од себе брату своме Јакову. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: „Јуда слуга Исуса Христа, брат Јаковљев” (Јд 1, 1). И ако се и он могаше назвати братом Господњим колико и Јаков, он то не чињаше из смирења и стида, јер у почетку он не вероваше Христу Господу; и када старац Јосиф пред смрт хтеде и Исусу дати део имања као и осталој деци својој, сви се томе успротивише па и Јуда, само Јаков драговољно одели део од свога дела и намени га Исусу. Још се Јуда назива Левијем и Тадејем. Има још један Тадеј, од Седамдесеторице апостола (в. 21. август), но овај Тадеј, или Јуда, био је један од великих апостола. Проповедао је Јеванђеље по Јудеји, Самарији, Галилеји, Идумеји, Сирији, Арабији, Месопотамији и Јерменији. У Едеси, граду Авгаровом, допунио је проповед онога другога Тадеја. Када проповедаше у пределима око Арарата, би ухваћен од незнабожаца, распет на крст и стрелама убијен, да вечно царује у царству Христовом.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Пајсије велики

Мисирац по рођењу и језику. По једном виђењу у сну мајка га заветова Богу на службу. Као младић дође преподобни Памбу, и овај га прими за ученика и за саученика преподобног Јовану Колову, који и описа житије Пајсијево. На радост свом духовном оцу Пајсије прилагаше труд к труду, и подвиг к подвигу. Више пута јављао му се пророк Јеремија, кога је он нарочито волео и чешће читао; јављали су му се чешће и ангели Божји, па и сам Господ Христос. „Мир теби, возљубљени угодниче мој!” рекао му је Господ Христос. По великој благодати од Бога Пајсије је имао нарочити дар уздржавања од јела. Често није окушао хлеб по петнаест дана, још чешће по недељу дана, а једном је, по сведоџби Јована Колова, седамдесет дана проживео не окусивши ништа. Имао је велику борбу са духовима злобе, који су му се јављали понекад онакви какви и јесу а понекад у виду ангела светлих. Но благодатни слуга Божји није се дао никад обманути и прелестити. Био је прозорљивац и чудотворац знаменит по свему Мисиру. Преселио се у вечност 400. године. Преподобни Исидор Пелусиот пренео његове мошти у своју обитељ, и чесно их сахранио.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети мученик Зосима војник

Војник римски у време цара Трајана. Храбро исповедао своју веру у Христа Господа, због чега је претрпео љуте муке. Усред мука чуо глас с неба: „Мужај се, Зосиме, и крсти се. Ја сам с тобом!” Ангели Божји јављали му се у тамници. После многих мучења секиром посечен 116. године

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Јован отшелник

Подвизавао се у VI веку близу Јерусалима. Подвигом достигао високи ступањ чистоте и силе, тако да му се зверови покораваху. У дубокој старости упокоји се у Господу 586. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Зенон

Одрекавши се света, преподобни Зенон постаде ученик великог старца Силуана. Због своје неизмерне послушности, крајњег подвижништва и нестицања, он постаде чудотворац, изгонећи многе демоне из људи. Пошто проведе шездесет и две године у тешким подвизима, преподобни отац Зенон отиде ка Господу.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети свештеномученик Асинкрит

Пострадао за Господа Христа мачем посечен. Спомен му се врши у мартирију Св. Исидора унутар храма Св. Ирине, према мору (у Цариграду).

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети преподобни Варлам шенкурски

Године 1456. он остави звање и дужност градоначелника Новгородског, и повуче се на своју очевину у Вјажском крају, Архангелска губернија, где се бављаше зидањем многих храмова и просвећивањем народа хришћанском вером. На 15 врста од града Шенкурска, по нарочитом Божјем указању, он подиже манастир у име светог апостола Јована Богослова, замонаши се у њему добивши име Варлам. Као монах он строго испуњаваше сва манастирска послушања, и служаше братији као последњи слуга. Престави се преподобни 19. јуна 1462. године. Године пак 1552. његове мошти бише обретене нетљене и прославише се многим чудесима. Оне почивају у храму његове обитељи.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Јован Шангајски

Јован Максимовић родио се 4. јуна 1896. године у Русији, у Харковској губернији у месташцу Адамовски. Потицао је из племићке породице, а његов отац Борис Максимовић био је српског порекла. Породица Максимовић избегла је у 18. веку у Русију пред најездом турских освајача. Српски језик у кући нису запоставили. Јован је на крштењу добио име Михаило, док му је Јован касније монашко име. Осим њега још један члан породице Максимовић проглашен је за светитеља, био је то свети Јован Тоболски, сибирски мисионар.Jош као дечак Михаило Максимовић разликовао се од остале деце: тешко је говорио, мало је јео, није волео гимнастику ни плес. Његова француска дадиља прешла је, под дечаковим утицајем, у православље. Kао осамнаестогодишњак Михаило је завршио Полтавски кадетски корпус и уписао се на Правни факултет на харковском Царском универзитету где је дипломирао четири године касније. Кад је у Русији избила револуција, официр Максимовић је кренуо у рат на страни цара борећи се против бољшевика. Рањен је у десну ногу и због тога је до краја живота остао хром.