Црква и Друштво

„Ја сам, Пут, Истина и Живот“

9. 7. 2014.

"ПУРПУРНИ РЕВОЛУЦИОНАР"; Џон Тафт, нова-стара нада Вашингтонске дипломатије у Москви



"Џона Тефта стручњака за ратове и државне ударе, у Русији чека пропаст"

Џон Тефт: У кључним годинама био амбасадор САД-а, у Украјини, и у Грузији. 

    -Сумњам да чак и Вешингтонска администрација може да буде толико глупа, па да поверује да је могућа нека "пуси рајот", пурпурна револуција у Русији, мада, вашингтонској администрацији тешко је установити домете глупости. Ако спремају нешто попут "споразума" Рибентроп-Молотов неби било на одмет да се сете, крајњих консеквенци тог споразума по актере, а и да одаберу мање експонираног преваранта.

Биће да је ипак, само провокација у питању.

    -Очигледно је да именовање дипломате са таквим надлежностима и реномеом посебан изазов Москви. За разлику од свог претходника Мајкла Макфола, будући амбасадор Тефт неће играти улогу доброг момка. Он ће деловати углавном нејавно, узимајући у обзир његов негативан реноме, као и данашњу политику Вашингтона. Курс ће остати пређашњи: «смена режима» у Русији, користећи «украјински «ресурс», који је он створио. Међутим, узимајући у обзир руску друштвену свест последњих година и мобилизацију народне подршке на позадини украјинске трагедије, задатак Тефта у Русији постаје практично неизводљив.



Свети Преподобни Давид Солунски, Празник Богородичиних икона, Тихванске, Одигитрије и Лидске (Римљанка)


Свети Преподобни Давид Солунски


Родом Солуњанин. Најпре се подвизавао близу Солуна у једној колиби, направљеној под бадемовим дрветом. Доцније продужио подвиг свој у Тесалији. Толико се очистио постом, молитвом и бдењем, да се удостојио примити велику благодат од Бога. Једном је узео жара на руку, метнуо тамјан, и окадио цара, без икакве повреде руке своје. Видећи то, цар му се поклони до земље. Многобројним чудесима својим задивио је људе. Упокојио се мирно, и преселио у блажену вечност 540. године.





Празник иконе Тихвинске



Ова икона Пресвете Богородице била је најпре у Цариграду, но на седамдесет година пред пад Цариграда, 1383. године, она се изненадно појави на ваздуху близу града Тихфина у северној Русији. Ту где се спустила на земљу, буде постројена црква и обитељ. А по граду Тихфину прозове се Тихфинска. Безбројна чудеса десила су се од ове чудотворне иконе; нарочито многи болесници добили су од ње исцељење.





Празник иконе Одигитрије


Ову је икону радио на дрвету сам јеванђелист Лука. Њу је видела Пресвета Богородица и благословила је. Ту икону свети Лука подарио је державном Теофилу, за кога је писао Дела светих апостола. Из Антиохије икона се доцније пренесе у Јерусалим, а из Јерусалима узме је царица Евдокија и пошаље у Цариград царевој сестри, побожној Пулхерији, на дар. Пулхерија је положи у Влахерну цркву, своју сопствену задужбину. Једанпут се јави Пресвета Богородица двојици слепаца и доведе их у цркву Влахерну, пред Своју икону, и ту им обојици поврати вид. Због тога ту икону прозваше Одигитрија - Путевођа. Када војске персијског цара Хозроја и скитског Кагана ударише на Цариград, патријарх Сергије изнесе ову икону на бедеме градске, и ношаше је по бедему. И Пресвета Богородица тада спасе хришћане од нехришћана. Збунише се војске непријатељске, море се усколеба, лађе се потопише, преостали у животу непријатељи дадоше се у бекство. Од тада је установљен спомен овога чуда Пресвете Богородице у суботу пете недеље Часног Поста са читањем Акатиста. У време иконоборства ова икона би пренета у обитељ Пантократора и тамо зазидана у зид, и би остављено кандило пред њом да гори. Како је зазидана, онако је после и нађена.





Празник Богородичине иконе Лидске, или Римљанке



Патријарх Генадије пошаље ову икону у Рим за време иконоборства. Она доплови ту сама брже од било код брода, и кад се иконоборци уморише од свог прогона она доплови назад у Цариград истим путем.




Спомен чуда Свете преподобномученице Параскеве






Овога дана врши се спомен чуда које учини света преподобномученица Параскева (Петка) на острву Хијосу 1442. године. О светој Параскеви видети опширно под 26. јулом.





Свети Дионисије архиепископ Суздаљски

Пострижник Кијево-Печерског манастира; затим отшелник, настанио се у пећини недалеко од Нижњег Новгорода, на обали Волге, основао половином четрнаестог века Нижегородски Печерски манастир. Огромним познавањем правила вере и строгим подвижничким животом, свети Дионисије стекао свеопште уважење. Он се много потрудио око искорењивања јереси стригољника. Године 1374. свети Дионисије би рукоположен светим митрополитом Алексијем за епископа Суздаљског; а затим произведен за архиепископа. Касније, изабран за митрополита целе Русије, он при повратку из Цариграда би задржан у Кијеву од стране кнеза Литовског. Налазећи се у затвору, он провођаше у молитви и срдачној скрушености све време до саме кончине своје, 15. октобра 1385. године. Свете мошти његове почивају у Кијеву у Антонијевим пештерама.



 
Свети нови преподобномученик Давид

Преподобни Давид роди се у месту Ајвали у кидонијској области Мале Азије. Отуда дође у Свету Гору и постаде монах у скиту свете Богопраматере Ане. Затим га оци послаше у град Смирну да од хришћана скупи милостињу ради обнове храмова Преображења и Пресвете Богородице на Светој Гори. Са прикупљеним новцем врати се на Атон и обнови споменуте свете храмове. Но преподобног Давида беше захватила велика жеља да мученички пострада за Господа Христа и зато отиде сам у Магнезију (М. Азија) и пред Турцима на разне начине са смелошћу исповедаше своју веру у Христа...


 
Свети преподобни Антион









У миру се упокојио.





Свети Мученици Терапонт и Макарије







У синаксару Цариградске Цркве ова два света мученика спомињу се заједно са светим мученицима Маркијем и Маркијом (о којима видети под 27. јуном).

8. 7. 2014.

"BLIC-Crna Gora" и Медијски АутоФекални КОНТРАПУНКТ на "Montenegrinskom" медијском простору



Шта ли се хтело с' толиким камењем? 

Давно се неко замислио и упитао, гледајући пејсаж Црне Горе, шта ли се хтело с' толиким камењем? Није доживео да на делу види одговор на то питање. У "Мне" Ц.Г., лако је скупити камење, лако окупити шаку никоговића и безколеновића, фукаре од фукаре, спремних да камен баце, и лако пронађу мету. Ко је год разграђивао они су били с њим, ко је год хулио, такође. Кад год се правило нешто што већ постоји, они су тврдили да ће то што они праве, бити лепше, боље и старије. Тако су и већ постојећу Немањину државу кренули да праве из почетка, само овај пут без Св. Симеона и Св. Саве. Срећа је да је направљена на "виртуалној" основи. То је разлог зашто кидишу на Митрополита, а Ђоковић је само "колатерална штета", мада и њега не миришу Бог зна колико. Нису то Црногорци, јер црногорац који није Србин, није ништа друго него Мило Горац, ма шта то било. Бар су сазнали кад су "Петрове пости", јер их је Броз давно, сећања лишио и национално "онесвестио".

СВЕТА ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦА ФЕВРОНИЈА, ПРЕПОДОБНИ ДИОНИСИЈЕ

Света преподобномученица Февронија

Кћи сенатора Просфора из Рима. Да би избегла брак са смртним човеком, она себе обручи Христу и замонаши се на Истоку у земљи Асирској, у манастиру, где њена тетка, Вриена, беше игуманија. Лисимах, син некога великаша, имаше жељу да се ожени Февронијом, но како цар Диоклецијан подозреваше у њему потајног хришћанина, посла га на Исток, са Селином, стрицем његовим, да хвата и убија хришћане. Суров беше Селин као звер, и свуда без поштеде истребљиваше хришћане. Лисимах, напротив, где год могаше штеђаше хришћане и склањаше их од свога звероподобног стрица. Направивши пустош од хришћана у Палмири, Селин дође у град Сивапољ, близу ког беше манастир девички са педесет испосница, међу којима и Февронија. Иако јој беше тек двадесет година, Февронију поштоваху и у манастиру и у граду због велике кротости, мудрости и уздржљивости. У том манастиру држаше се правило блажене Платониде, раније игуманије, да се сваки дан петка проводи само у молитвама и читању свештених књига, без икаква другог рада. Вриена беше одредила Февронију да чита сестрама свештене књиге, и то стојећи скривена иза завесе, да се нико не би замаивао и пленио красотом лица њенога. Чувши Селин за Февронију, нареди да му је доведу. Па кад се света девица не хте одрећи Христа и пристати на брак са смртним човеком, он нареди да је шибају, потом да јој зубе избију, потом да јој одсеку руке, па прси, па ноге, и најзад да је посеку мачем. Али мучитеља - тога истог дана снађе страшна казна Божја: бес уђе у њега, и обузе га неки самртни ужас; у том ужасу он удари главом о мермерни стуб и паде мртав. Лисимах нареди да се тело Февронијино сабере и однесе у манастир, где буде чесно сахрањено, а он се са многим другим војницима крсти. Од моштију свете Февроније биваху многа исцељења, а и она се јављаше у дан празника њеног и стајаше на свом уобичајеном месту међу сестрама, и све сестре гледаху је са страхом и радошћу. Чесно пострада света Февронија и пресели се у вечно блаженство 310. а 363. године мошти њене буду пренете у Цариград.

Тропар (глас 4):Овчица Твоја Исусе, Февронија, зове силним гласом: "Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе." Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.

Преподобни Дионисије


Ктитор манастира Светог Јована (Дионисијата) на Атону. Родом из Корице у Албанији. Његов старији брат Теодосије удаљи се у Свету Гору, где временом постане игуманом манастира Филотеја. Када одрасте, свети Дионисије дође своме брату у Филотеј, и овај га замонаши. По Промислу Божјем Теодосије, бавећи се једном манастирским послом у Цариграду, би изабран и посвећен за митрополита у Трапезунт. Дионисију пак почне се јављати нека чудна светлост сваке ноћи на оном месту, где он доцније подигне обитељ светог Јована Претече. Објаснивши појаву те светлости као знак с неба, да ту треба да подигне манастир, Дионисије оде у Трапезунт своме брату и цару Алексију Комнену, да поиште помоћ. Цар му да и новац и повељу, која се и сад чува у манастиру. Године 1380. основа Дионисије обитељ светог Јована Претече. Но када једном разбојници морски опљачкаше обитељ, оде Дионисије поново у Трапезунт, и тамо сконча живот, у седамдесет другој години свога живота. А манастир Дионисијат и до данас напредује и цвета. У том манастиру налази се икона Пресвете Богородице, названа Похвала, коју је цар Алексије Комнен даровао Дионисију. По предању, пред том је иконом први пут читан Акатист Богородици, састављен патријархом Сергијем.


Февронија дева Христа исповеда
Стојећи пред судом, крвава и бледа.
Февронија млада ко палмова грана.
Од краснога плода грана отежана,
Па Селину збори: „Ја женика имам.
И никакве части од тебе не примам,
Христос моја слава, Христос моја дика.
O да красна лика мојега Женика!
Сеци, сеци ноге — пут су превалиле!
Сеци, сеци руке — посо су свршиле!
Сеци, сеци језик — срцем ћу сe молит!
Крши, крши уста — срцем ћy говорит!
Шибај, дроби, тело — нашто ћe ми тело?
Лепше ми је Женик спремио одело.
Нa небеси горе међ многим светима,
У сладосном Рају међу ангелима.
Када ја отидем, не мисли, Селине,
Да ће јед живота твога да угине.
Но чуј ме и памти: гле, дана истога
Скупа ћемо поћи пред Бога Живога:
Ти као мучитељ — ја мучена тобом,
Свак ће своја дела да понесе собом. 

РАСУЂИВАЊЕ


„Ко жели отклонити од себе будуће беде, мора c радошћу подносити садашње". рекао је Марко Подвижник. За велику беду сматрају људи клевету; и мало је оних који ову беду подносе без роптања. O красни плоде благодушно поднесене напасти! Напаст нам се даје за добру духовну трговину, a ми пропуштамо прилику остајући празни на пазару. Гле, и Атанасије, и Василије, и Златоуст, и Макарије, и Сисоје, и хиљаде других следбеника Најоклеветанијег били су оклеветани. Но Бог, који све устројава на наше спасење, тако је устројио био, да на трњу клевете никну мирисне руже славе за све оклеветане ради имена Његовог. Да није био оклеветан, зар би Стефан видео небо отворено и славу Божју на небу? И клевета на Јосифа целомудреног није ли послужила на још већу славу његову? 


СОЗЕРЦАЊЕ


Да созерцавам чудесни риболов на дубини (Лк. 5, 4) и то:
1. Како апостоли одоше на дубину и c благословом Господа уловише препуно рибе,
2. како сам ја празан и гладан док стојим у плићини чула и ту ловим силу и мудрост,
3. како треба да пођем на дубину духовну, c благословом Господа, и тамо уловим добар лов. 


БЕСЕДА


о данашњем и сутрашњем дану
Не хвали се сјутрашњим даном јер не знаш шта ће дан донијети (Приче Сол. 27, 1)
Да се не хвалимо, браћо, оним што није у нашој власти. Времена и лета положио је Господ под Своју власт, и Он њима располаже. Само Бог једини зна, да ли ће нас сутрашњи дан убројати у живе или мртве? Неки су умрли уочи дана венчања свога; други су опет силазили у гроб уочи дана крунисања царском круном. Да нико, дакле, не говори: сутра ће ми бити најсрећнији дан у животу: сутра ступам у брак! Или: сутра се крунишем царском круном! Или: сутра идем на гозбу велику! Или: сутра ми долази добитак велики! О нека нико не говори о срећи сутрашњега дана. Гле, још ове ноћи може душа изаћи из тела, и наћи се сутра окружена црним демонима у митарствима! Још ове ноћи може се човек одвојити од сродника и пријатеља, од богатства и части, од сунца и звезда, и наћи се у друштву сасвим непознатом, на месту невиђеном, на суду неочекиваном.
Место да се хвалимо даном сутрашњим, боље да се молимо Богу да нам да хлеб наш насушни данас. Можда нам је данашњи дан последњи на земљи. Зато је боље да овај дан проведемо у покајању за све минуле дане наше на земљи, него да сујетно фантазирамо о сутрашњем дану, о дану који нам може никад и не осванути. Сујетно фантазирање о сутрашњем дану не може нам донети никакве добра, док покајање с плачем за један дан може нас спасти огња вечнога.
Господе праведни, сагори безумну сујету у нама. Теби слава и хвала вавек. Амин.


Црквени календар

7. 7. 2014.

РАТ И УБИСТВО; Грех или, насушна потреба да се одбрани Биће своје Вере, Државе и Нације


Хри­стово по­зи­вање на љу­бав пре­ма не­при­ја­те­љи­ма и пра­шта­ње увре­де, има у ви­ду лич­не    не­при­ја­те­ље чо­ве­ко­ве, који су само лични груби пријатељи а не и на непријатеље Божије творевине на овом свету. Увре­де и злодела мо­же­мо да опро­сти­мо само уколико су учињена нама лично, изван тога једноставно немамо права.




Свети Ратници

Визионарски



-Еп+ Атанасије Јевтић Поново је српски народ на крсту и на Косову и Метохији, и у Далмацији, и Крајини, и Славонији, и Банији, Лици, Кордуну, Срему, Босни и Херцеговини. ... И шта можемо рећи друкчије него што је рекла мудра Јеврејка злобним и агресивним муслиманима: 'Праштамо вам што сте нас убијали, али не можемо да вам опростимо ако нас присилите да вас убијамо'.“





-Еп+Амфилохије Радовић „Кичмена мождина тих Уједињених земаља већ се зна и она се - и поред свих тегоба - поново обликује, а то је Србија и Црна Гора. затим ту спада источна Херцеговина, један добар дио Босанске Крајине, Српска Крајина... Контуре тих српских земаља већ су се назреле тако јасно у свим овим збивањима и само је велика несрећа што на вапај и крик Српске Крајине није услишено у правом тренутку...






-Свети Архијерејски Сабор СПЦ-Српски народ је већ пола века политички раздробљен и издељен неприродним границама које расецају његов живи организам ... Њих је испланирала комунистичка Интернационала, остварила неофашистичка и усташка окупација, а утврдила и продужила - против воље српског народа - Титова комунистичка диктатура преко свог изразито антисрпског АВНОЈ-а ... Због тога, ни Српска православна црква, ни српски народ никада нису признали вештачке и нелегитимне 'авнојевске' унутрашње границе...[21]
– Саоп(ћ)ење архијерејског сабора СПЦ, јануар 1992.






Википедија"слободна енциклопедија" тумачи српску историографску стварност, нешто "другачије", од наше СПЦ, Сабора и Архијереја, од наших историчара, од мислећег дела наше јавности !!! 

-Википедија   Српска православна црква у југославенским ратовима је имала, у најмању руку, врло контроверзну улогу. Иако је у почетку рата било апела на помирење и престанак сукоба, како је рат одмицао, СПЦ издаје низ саопштења којима охрабрује да се рат настави, а да се оно што је у рату освојено одржи.


ИВАЊДАН



+++ Рођење Светог Јована Претече и Крститеља Господњег


Ивањдан



На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај ; 29. август и 23. септембар)


Свети Никита, Епископ Ремесијански

Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: „Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор”. Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку. 


Свети Мученици Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Киријак и Лонгин





Рођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска при- ношаше жртве боговима, али Орентије са браћом изјави, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идо- лима. Без обзира на њихове војничке за- слуге, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе, но успут свих 7, један за другим, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово.



Свети праведни Захарија и ЈелисаветаСвети Праведни Захарија и Јелисавета










Родитељи светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Спомен светог Захарије празнује се 5. септембра (в. тамо опширно), а 11. фебруара пренос његових светих моштију.


Свети Новомученик Панагиот Кесаријски










Пореклом из града Кесарије; као младић пострадао за веру у Христа од Турака у Цариграду 1765. године. Тело му сахрањено изван града на гробљу храма Живоносног Извора Пресвете Богородице у Цариграду.


Свети Мученици Јаков и Јован Мењужски









Деца благочестивих сељака из околине Новгорода. Она у дечјем узрасту мученички пострадаше. Свете мошти њихове, прослављене чудесима, почивају у Мењужском манастиру, на 40 врста од Новгорода, на обали реке Мењуге.


6. 7. 2014.

„А шта то Срби могу понудити другима око себе, осим слободе?“





Аутор: Љубиша Радовић  


     "У одговору на писмо проте Матеје Ненадовића, Петар II Петровић поставља питање: „А шта то Срби могу понудити другима око себе, осим слободе?“ Остали им могу понудити бљештавило, привид припадности елитистичком клубу ексклузивних, убеђеност да ће све ово завршити материјалним благостањем. Срби им могу понудити „само“ слободу."

Цитат који даје одговоре на бар два есенцијална питања.


-  Једно је лажно – дали је Његош био Србин и/или Црногорац, на шта је већ дат одговор („Црногорци који нису Срби, нису ништа, и то је лако доказати, јер "црногорци" који нису Срби, нису заправо ни Црногорци, а шта су, сами Бог зна.“)

-  И друго, које објашњава суштину „дилеме“ у којој се наводно данас налазимо. Шта Срби имају? – Срби имају Слободу, а народ који има слободу има све, и готово да му ништа сем тога и не треба, јер нема те „вредности“ која слободу може да праведно надокнади (компензује). И морално-етички, као и  хришћански, дилема се своди на питање на које је и Свети Кнез Лазар на Косову пољу, дао више него јасан одговор. „Којему се царству приклонити ?“ и одабрао је оно што је „од сад, па до века“, док Његош, са друге стране, испољава суштину Српства кроз питање : „А шта то Срби могу понудити другима око себе, осим слободе?“. Не пита се шта би смо узели, већ је запитан, шта је то што можемо да понудимо. Јесмо ли ми данас поново пред неким новим ,лажним, избором: „ Којему се Царству приклонити“. Нисмо, јер, бирајући запад бирали би смо земаљско, и мењали би слободу, за трице и кучине, а бирајући исток, одабрали би  „Живоносни Источник“ Царства Небеског.



„А шта то Срби могу понудити другима око себе, осим слободе?“





Аутор: Љубиша Радовић  


     "У одговору на писмо проте Матеје Ненадовића, Петар II Петровић поставља питање: „А шта то Срби могу понудити другима око себе, осим слободе?“ Остали им могу понудити бљештавило, привид припадности елитистичком клубу ексклузивних, убеђеност да ће све ово завршити материјалним благостањем. Срби им могу понудити „само“ слободу."

Цитат који даје одговоре на бар два есенцијална питања.


-  Једно је лажно – дали је Његош био Србин и/или Црногорац, на шта је већ дат одговор („Црногорци који нису Срби, нису ништа, и то је лако доказати, јер "црногорци" који нису Срби, нису заправо ни Црногорци, а шта су, сами Бог зна.“)

-  И друго, које објашњава суштину „дилеме“ у којој се наводно данас налазимо. Шта Срби имају? – Срби имају Слободу, а народ који има слободу има све, и готово да му ништа сем тога и не треба, јер нема те „вредности“ која слободу може да праведно надокнади (компензује). И морално-етички, као и  хришћански, дилема се своди на питање на које је и Свети Кнез Лазар на Косову пољу, дао више него јасан одговор. „Којему се царству приклонити ?“ и одабрао је оно што је „од сад, па до века“, док Његош, са друге стране, испољава суштину Српства кроз питање : „А шта то Срби могу понудити другима око себе, осим слободе?“. Не пита се шта би смо узели, већ је запитан, шта је то што можемо да понудимо. Јесмо ли ми данас поново пред неким новим ,лажним, избором: „ Којему се Царству приклонити“. Нисмо, јер, бирајући запад бирали би смо земаљско, и мењали би слободу, за трице и кучине, а бирајући исток, одабрали би  „Живоносни Источник“ Царства Небеског.



5. 7. 2014.

Света Мученица Агрипина; Спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске




Агрипина Света беше рођена и васпитана у Риму. Од самог детињства вежбала се да живи по јеванђелски, одгонећи од свога срца смрад страсти и налевајући срце своје благоухањем девичке чистоте, девствености и целомудрености. Обручена беше Христу Господу, и као невеста Христова пострада у време цара Валеријана. Претрпе бијење штаповима, све док јој кости скрушише. Ангел Божји јави јој се и укрепи је. При новим мукама предаде дух свој Богу. Њене другарице: Васа, Пауна и Агатоника пренеше мошти њене на острво Сицилију, и тамо их чесно сахранише. Ту се доцније подиже црква у име свете Агрипине. Он њених моштију биваху чудеса безбројна. Силом њених моштију чак и Агарјани беху враћени од града, где те мошти почиваху. Упокојила се и славом увенчала 275. године.

        Свети мученици Ефтохије,гај и други с њима
                 



Евстохије би жрец идолски у време цара Максимијана, па видећи јунаштво хришћанских мученика, одбаци незнабоштво и крсти се. Крсти га сам епископ антиохијски Евдоксије. После тога Евстохије постепено преведе своју родбину у хришћанство. Његов сродник Гај крсти се заједно са три отрока: Провом, Лолијем и Урбаном. Сви ови, и још други уз њих, беху изведени пред суд, мучени и посечени због вере у Христа Господа у Листри. Душе њихове преселише се у бесмртно Царство Христово.







Спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске




Када татарски цар Ахмет опколи Москву, кнез Јован Васиљевич пође с војском да брани град. Иако војска овога кнеза беше малобројна и слабија од војске татарске, ипак она изађе победоносна. Јер, наиђе одједном неописани страх на Татаре, те се смутише и разбегоше. Овај неочекивани успех приписивали су сви икони Пресвете Богородице, пред којом се народ мољаше за спас од Татара. Због тога је у Русији и одређен 23. јуни за спомен овога чуда.





Повест о покајању Теофила



Овај из зависти према епископу предаде душу ђаволу и одрече се написмено Христа и Богородице. Но потом Теофил се горко покаја, исплака опроштење од Свете Пречисте после четрдесетодневног поста и сузних молитава, прими натраг написану хартију, коју беше ђаволу дао, и јавно исповеди свој грех у цркви пред епископом и народом. И када му епископ изрече опроштај и причести га, Теофилу се засја лице као сунце. Ево примера како милостиви Бог не само прашта грехе 




Свети Преподобни Јосиф

 У свету звао се Иларион; живео побожно. Године 1588. јуна 23.     био удостојен чудесног виђења Владимирске иконе Богоматере у шуми, на 12 врста од града Вологде. Он се замонаши добившииме Јосиф, и на месту јављења иконе он основа Владимирски манастир, који би назван Заоникијевски. Препустивши другима управљање манастиром, преподобни Јосиф се предаде подвизима јуродства (сулудости) Христа ради у току 25 година све до саме смрти своје, 1612. године. Свете мошти његове покоје се у његовом манастиру.




Свети Атанасије, Епископ Хитре на Кипру










Спомиње се у житију светог Димитријана, епископа Китирије (=Хитре) на Кипру, где се каже да је био епископ у месту Хитри (данас Китреја) после светог Папа, са којим је био у сродству и по телу и по духу, и такође чудотворац као и овај.





Свети Марко Ефески, исповедник



  
  Ово је дан упокојења светог Марка (према житију које му написа             његов брат Јован Евгеник). Опширно о светом Марку видети под 19. јануаром.