13. 8. 2014.

Темпиране бомбе стижу на Балкан

Цео свет обишла је прошле недеље слика Албанца из Качаника на Косову Лавдрима Мухаџерија који коље младића "неверника" у Ираку. Овај вехабија и верски фанатик, припадник злогласног фронта Ал-Нусра, повезаног са Ал Каидом, који је већ дуго у првим "џихад-редовима" у Сирији, јавно се хвали својим злочинима и преко интернета прети да ће доћи и на север Косова да се, "исто како су чинили и припадници ОВК-а" обрачуна са Србима у Косовској Митровици.

Фанатизам платио главом: Новопазарац Мирза Ганић са саборцем у Србији

Сличне претње и раније су стизале на Косово, у Санџак и Босну одакле, према последњим проценама безбедносних служби, у Сирији и Ираку ратује око 1.000 "добровољаца". Неки од њих, попут Новопазараца Елдара Кундаковића и Мирзе Ганића, Сјеничака Муја Хамидовића, Рожајца Адиса Салиховића и других већ су дали своје животе за "велике циљеве ислама" и за стварање Исламске државе, односно калифата на тлу Сирије и Ирака. Сви су жртве унутар-екстремистичких обрачуна.

Ислам као изговор
- Те људе треба сакупити и негде одвојити како не би направили неки белај, треба их спречити да иду у Сирију и Ирак или им забранити да се отуда врате у Србију. Бојимо се њих, прву кризну ситуацију они ће искористити да нападну Бошњаке-неистомишљенике и овдашње Србе - каже један старији Новопазарац који наглашава да се ради о људима "са дна" који немају ништа заједничког са исламом.

Људи испраних мозгова: Аида Ћоровић

Они који су се вратили на Косово, у Србију и Босну или су још у Сирији и Ираку починили су страшне злочине које су, ако је судити по претњама које упућују неистомишљеницима (Фахрудину Радончићу, Расиму Љајићу, Аиди Ћоровић, многим Бошњацима у Новом Пазару и Сарајеву и Србима у Косовској Митровици) спремни да на миг својих газда понове и у Србији, Босни, на Косову, у Македонији.... То је био разлог да Косовска полиција (КПС), вероватно по налогу страних служби које прате екстремистичко-вехабијски покрет на Косову, са својим специјалцима крене у обрачун са џихадистима за које се тврди да су припремали озбиљне инциденте у Призрену, Качанику, Гњилану, Приштини.

Министар Стефановић: Под контролом су!
У Новом Пазару јуче су боравили министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић и директор полиције Милорад Вељовић. Упитан: каква је безбедносна ситуација у овом крају, министар Стефановић је рекао да је сложена, али и стабилна.
- Потенцијални проблем су људи који из овог краја одлазе на страна ратишта, а потом се враћају у Нови Пазар и друге делове Србије. Али, ми имамо озбиљну полицију и озбиљне безбедносне службе и нећемо дозволити да овај проблем ескалира на било који начин. Наша је обавеза да грађанима кажемо да оваква могућност постоји, али и да све помно пратимо. У овом тренутку нема неких екстремнијих изазова, ипак, ми ћемо и даље помно пратити ситуацију - истакао је Стефановић.

У првом удару ухапшено је 40 екстремиста, највише у "регрутним центрима", односно импровизованим џамијама у насељима Термокос и Дарданија у Приштини, који су већ ратовали у Сирији или су логистика онима који се још боре у редовима Војске Исламске државе Сирије и Ирака(ИСИС), односно за калифат који је на једном делу Ирака формирао фанатик Абу-бакр. Седамнаест екстремиста успело је за избегне хапшење и тренутно је у току потера за њима, сумња се да ће побећи у Македонију, Албанију или у Санџак где постоје јаке ћелије Ал Каиде и где имају своју логистику.

Међу онима који су били планирани за хапшење, а успели су да побегну је и Бујар Брахими из Косовске Митровице који је 508 дана ратовао у Сирији заједно са Мухаџеријем, последњих месеци са Косова је регрутовао нове "борце за изворни ислам" које је слао у Ирак. Још неколико виђенијих вехабија успело је да избегне хапшење.

Америчка чеда
- Џихадисти који се враћају назад не сносе никакве санкције. Враћају се окорели у злочинима које су чинили у Сирији. Тамо убијају децу, кољу, секу главе. Такав човек је спреман да то исто учини и овде и то не ако му се укаже прилика, него уколико његов вођа донесе такву одлуку. Проблем безбедности је веома изражен - каже експерт за антитероризам Милан Мијалковски.
Он је оцењује да је најновије хапшење џихадиста на Косову изведено по налогу америчких обавештајних служби јер су мета џихадиста, пре свега постали Американци. Мијалковски је навео да САД нису уважиле упозорења Србије да није реч о Албанцима којима су угрожена људска и колективна права, него о типичним џихадистима.

Мада се неколико џихад-ратника из Сирије вратило и у Санџак и Босну, њих нико не хапси, јер "не чине ништа што би их могло одвести у затвор", а пошто још није усвојен "Љајићев закон" којим се одлазак на ратишта у стране земље кажњава од три до пет година затвора, нема закононског основа да буду ухапшени само зато што су ратовали у другој земљу.

- Реч је о опасним људима испраних мозгова који су спремни свашта да учине, они у Сирији углавном служе као топовско месо, али тога нису свесни, највише зла наносе својим родитељима и својим породицама. Надам се да наша држава прати ситуацију и да им неће дозволити да у Санџаку направе нешто лоше - истиче Аида Ћоровић, посланик у Скупштини Србије која је већ дуго, само зато што се залагала да млади људи из Србије не иду у Сирију и улудо не губе животе, изложена претњама које јој из Сирије, преко Фејсбука и разних интернет-портала, упућују Санџаклије које су тамо отише да се боре за Ал Каиду, односно за исламски калифат. Због претњи које добија, Аида је под сталном полицијском заштитом.

Босански судови "праве" терористе
Погибија Емраха Фојнице у Ираку, у самоубилачком нападу, још једна је потврда о олаком пуштању на слободу терориста, које је босанско правосуђе имало у својим шакама.

Фојници се судило у случају напада на америчку амбасаду у Сарајеву, који је у новембру 2011. године извео Мевлид Јашаревић. Он је био осумњичен да је помогао Јашаревићу, односно да је набавио пушку којом је овај вехабија извео напад, али је експресно ослобођен оптужби заједно са Мунибом Ахметспахићем, иако је јавна тајна да су отворено претили страним амбасадама и свим противницима ислама, а пре свега Србима у БиХ.

Ћуте и тужиоци
Јуче су "Вести" покушале да дођу и до званичног коментара на ове случајеве у правосудним органима БиХ, али нико од водећих људи у Тужилаштву и босанском суду није одговарао на наше позиве.
Како незванично сазнајемо из извора блиских безбедносним круговима, Фојница је у Ирак, у џихад, отишао пре више од пола године. Вест о његовој погибији објавио је портал "вијестиуммета" не наводећи где се све догодило. Наведено је да је, по доступним информацијама, Фојница отишао у Ирак "да изведе шехидску операцију с прслуком на себи" чиме сугеришу да је највероватније починио самоубилачки напад.

Саговорник "Вести" из безбедносних кругова тврди да је за овакав развој ситуације најодговорнији Суд БиХ, а онда и Тужилаштво које је на ослобађајуће пресуде или мале казне гледало благонаклоно.

- Један од вођа јаке екстремиситчке формације у Сирији је Бајро Икановић који је својевремено осуђен у Сарајеву на две-три године затвора, а изашао је након годину и по и одмах отишао у Сирију. Тамо тренутно ратује и Нусрет Имамовић, неформални вођа заједнице у Горњој Маочи. Он је хапшен неколико пута, једном је и задржан у притвору, али никад није процесуиран иако је отворено по БиХ пропагирао екстремистичке идеје - каже наш извор.

Сноуден се нада повратку у САД

среда, 13. авг 2014, 16:50 -> 17:09

Бивши службеник америчке Агенције за националну безбедност (НСА)

Едвард Сноуден, коме је недавно одобрено трогодишње продужење

боравка у Русији, изјавио је да и даље гаји наде да ће се вратити кући

у САД, чак и ако то значи живот иза решетака.

Едвард Сноуден је поручио да се не сме дозволити да закон постане политичко оружје или да се људи застрашују и онемогућавају да се боре за своја права.

Едвард Сноуден (архивска фотографија)

"Рекао сам Влади да бих добровољно отишао у затвор, уколико би то имало праву сврху. Више бринем о држави (САД) него шта се дешава са мном", рекао је Сноуден у интервјуу за септембарско издање магазина Вајдер, преносиТанјуг.

Сноуден, који је на насловној страни приказан како грли америчку заставу, навео је да се више плаши америчке власти, него руске полиције.

"Оклизнућу се и они ће да ме среде. То ће се десити", приметио је Сноуден и рекао да сумња да "ико брине због цурења (безбедносних) информација".

Ипак, Представнички дом америчког Конгреса изгласао је раније ове године закон којим се прекида пракса НСА да без судског налога врши прислушкивање комуникације милиона Американаца преко интернета или телефона.

Сноуден је описао модерну технологију као "највећи еквилајзер у људској историји" и објаснио да су његови поступци били вођени жељом да помогне у едукацији Американца о њиховој нацији и лидерима.

Најтраженији амерички бегунац је обелоданио за амерички часопис да НСА поседује тајни програм под називом "Монстермајнд" који, када буде био спреман за употребу, аутоматски ће регистовати сајбер нападе из иностранства, без било каквог људског ангажовања, пишу амерички медији у ишчекивању септембарског издања магазина Вајдер.

Према његовим речима, независно од проблема са кршењем права на приватност у земљи, програм би могао да представља праву ноћну мору за САД на међународном дипломатском плану, јер су сајбер напади често преусмеравани преко трећих компјутера у страним земљама.

"Напад може да дође од неког из Кине, али да делује као да је потекао из Русије, а ми онда нападнемо руску болницу," навео је Сноуден као пример.

Злочин у Гораждевцу – 11 година без истине

ГOРAЖДEВAЦ – У Гораждевцу код Пећи, на Kосову и Mетохиjи, данас jе у Цркви рођења пресвете Богородице одржан парастос поводом 11 година од убиства двоjице српских дечака из овог места.

Господе помилуј!

Након парастоса, на локалном гробљу одржан jе помен, коме су у име Kанцелариjе за Kосово и Mетохиjу присуствовали заменици директора Душан Kозарев и Жељко Jовић.

И поред награде од милион евра и обећања представника УНMИK-а да ће, како су рекли, преврнути сваки камен да нађе убице, за злочин над недужном децом до данас нико ниjе одговарао.

Kанцелариjа за Kосово и Mетохиjу позвала jе надлежне органе и међународну заjедницу да, више од децениjе после злочина, расветле убиства деце у Гораждевцу, као и све остале злочине почињене над српским народом у Покраjини.

„Ни данас се, после jеданаест година, не зна ко jе пуцао у српску децу док су се безбрижно купала на Бистрици, као што се не зна ни ко jе убио 14 жетелаца у Старом Грацком и породицу Столић из Oбилића, а криваца нема ни за убиство путника аутобуса „Ниш експреса“ у Ливадицама“, наводе из Kанцелариjе за KиM.

Директор Kанцелариjе Владе Србиjе за односе са медиjима Mиливоjе Mихаjловић изjавио jе да jе за злочин у Гораждевцу главни кривац међународна администрациjа, коjа управља Kосовом и Mетохиjом и да се нада да ће и таj, као и сви други почињени злочини бити истражени, jер без тога нема траjног мира.

У Гораждевцу су били и представници Срба коjи су укључени у рад косовских институциjа министри Слободан Петровић и Далибор Jевтић, као и градоначелник Грачанице Бранимир Стоjановић.

„Истрага у вези са овим случаjем jе затворена и jа апелуjем и на међународну заjедницу и локалне институциjе да jе поново отворе и нађу оне коjи су свирепо одузели два млада живота „, рекао jе Петровић.

Oво jе jедан од настрашниjих злочина од доласка међународних снага на Kосово и мора бити расветљен, рекао jе он, додаjући да одговорни за убиство двоjе и рањавање четворо деце мораjу бити кажњени и изведени пред лице правде, jер њихове породице бар толико заслужуjу.

Mинистар за повратак и заjеднице у Влади Kосова Далибор Jевтић оценио да jе сваки нерасветљен злочин препрека на путу помирења и изградње преко потребног поверења.

Прочитајте још:
Соломонска острва признала независност Косова

Британски амбасадор на Kосову Jан Kлиф изjавио jе да би био више него задовољан када би се случаj убиства деце из Гораждевца решавао на суду, али да jе проблем у недостатку доказа.

Mогу рећи да бисмо били више него задовољни када бисмо видели да се ови случаjеви решаваjу на суду, нарочито када су у питању осетљиви случаjеви попут овог коjи су резултирали одређеним броjем смртних случаjева и када су жртве деца, рекао jе Kлиф Танјугу.

Из Eулекса поручуjу да, иако су затворили случаj због недостатка доказа, постоjи могућност да истрагу обнове ако буде нових сазнања и апелуjу на грађане да им доставе било коjу информациjу коjу имаjу о трагичном случаjу из 2003. године.

Иван Jововић и Пантелиjа Дакић убиjени су из аутоматског оружjа пре 11 година док су се купали у реци Бистрици, а њихови другови Богдан Букумирић (14), Mарко Богићевић (12), Драгана Србљак (13) и Ђорде Угреновић (20) су тада тешко рањени.

УНMИK jе после напада саопштио да jе непознат броj људи из жбуња отворио ватру из „калашњикова“ на педесетак деце и младих Срба из Гораждевца.

Kосовска полициjа jе у истрази саслушала 75 сведока, а претресла jе и 100 кућа, без конкретних резултата.

Убиство деце осудили су домаћи и међународни званичници, а због овог трагичног догађаjа одржана jе и седница Савета безбедности УН.

Убиство на реци Бистрици сматра се jедним од четири наjвећа злочина над Србима од 1999. године и доласка међународне мисиjе на Kосову.

Виновници су остали ван домашаjа правде као и у случаjу убиства жетелаца у Старом Грацком, убиства породице Столић у Oбилићу и убиства путника аутобуса „Ниш-експреса“ код Подуjева.

У Гораждевцу данас живи мање од 1.000 Срба у потпуном албанском окружењу.

Mихаjловић: Главни кривац међународна администрациjа

Директор Kанцелариjе Владе Србиjе за односе са медиjима Mиливоjе Mихаjловић изjавио jе данас да jе за злочин у Гораждевцу главни кривац међународна администрациjа, коjа управља Kосовом и Mетохиjом и да се нада да ће и таj, као и сви други почињени злочини бити истражени, jер без тога нема траjног мира.

Mихаjловић jе рекао да за готово све злочине, коjи су проузроковали етничко чишћење Mетохиjе и доброг дела Kосова до сада нема одговорних, ни судских процеса и да jе главни кривац гломазна и корумпирана међународна администрациjа.

Директор Kанцелариjе Владе Србиjе за односе са медиjима jе у Jутарњем програму TВ Пинк указао да jе циљ етничко чишћење и да jе за таj злочин била неколико пута покретана истрага, коjа jош ниjе дала никакве резултате.

Извор: Танјуг

Претећи Русији, Украјина кажњава саму себе

Кијевске власти намеравају да уведу санкције против Русије у циљу реакције на „очигледне и потенцијалне претње по националне интересе и безбедност Украјине“. У опасности се нашао транзит руског гаса у Европу. И то може да постане кључни фактор који ће навести ЕУ да подржи пројекат Јужни ток.

Према нацрту закона о санкцијама који је разрадила украјинска влада, Кијев намерава да се одлучи на дати корак како би „хитно и ефикасно реаговао на очигледне и потенцијалне претње по националне интересе и безбедност Украјине“. Као једна од оваквих мера за брзо реаговање разматра се прекид транзита руског гаса преко уркајинске територије за европске потрошаче. Нацрт закона који је Врховна рада усвојила у првом кругу предвиђа између осталог ограничавање, делимично или потпуно прекидање транзита ресурса преко територије Украјине. Како признаје Кијев, прекид транзита руског гаса може да кошта Украјину до 7 милијарди долара годишње. Али актуелне власти земље то не збуњује.

Зато је Брисел почео да позива на узбуну. Тамо добро знају да управо корз Украјину води отприлике половина испорука руског гаса у Европу. На слични начин добија плаво гориво 15 земаља чланица ЕУ (више од половине састава ове организације), при томе неке земље, између осталог Бугарска, везане су за дати механизам практично у потпуности. Европска комисија је већ упозорила да сви могући проблеми који могу да се појаве у ЕУ, одмах ће бити представљени преко одговарајућих канала украјинској влади.

Рачуница украјинске стране крајње је разумљива. Кијев је решио да ризикује губитком милијарди како би решио тренутни задатак – напунио складишта гаса за наредну зиму. Одговарајући споразум са Гаспромом не дозвољава да се то уради онако како хоће Кијев – на рачун одузимања транзитног гаса или његовог масовног реверса назад из Европе. Зато је НАК Нафтогаз Украјине разрадио схему при којој ће делатност Гаспрома на украјинској територији бити забрањена, и пунктови пријема руског гаса за ЕУ ће бити пребачени са западне на источну границу Украјине. То би омогућило Украјини да користи руске извозне токове. Јер постојећи споразум омогућава Кијеву само да организује физички реверс по другостепеним цевоводима, који је у јулу већ двоструко смањен. Поред тога, Украјина може да покуша да се бави „виртуалним реверсом“, откупљујући од европских земаља одређене обиме гаса, после чега ће их узимати из транзита. Ипак слична пракса неће решити енергетске проблеме Украјине, подвукао је за Глас Русије шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов. Он је напоменуо на широко рекламиран 2012. године споразум између украјинског Нафтогаза и немачке компаније RWE Supply&Trading GmbH (RWEST) о могућностима куповине руског гаса од стране Украјине преко ове немачке фирме:

Посредством сличних послова Украјина неће решити ни један сопствени проблем везан за добијање енергената. Као прво, она не добија гас алтернативан руском. Као друго, она не добија јефтин гас. И као треће, она не добија гас у обиму неопходном за земљу.

Настала ситуација може да натера руководство ЕУ да покуша коначно да се ослободи јогунастих украјинских транзитера и да одобри изградњу руског гасовода Јужни ток, заобилазећи територију Украјине. Јер развој ситуације чини још сумњивијим ставове Трећег енергетског пакета ЕУ. Дати пакет практично забрањује руској страни да напуни већ постојеће цевоводе, истакао је за Глас Русије председник Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Генадиј Шмаљ:

Већ постојећи гасоводи који се одвајају од Северног тока на територији Немачке потпадају под захтеве Трећег енергетског пакета. То значи да они могу да се користе само на 50%. Друга половина капацитета резервисана је за све друге испоручиоце који једноставно не постоје.

Коментаришући насталу ситуацију, генерални директор аустријске нафтне компаније OMV Герхард Ројс је изразио уверење да конфронтација Русије и Запада неће отказати планирану изградњу гасовода Јужни ток. Гасовод је пројекат дуг 50 година, зато треба гледати на ствари реалистично – изјавио је он и навео аритметички пример: Четири гасовода су боља него три, пет боља него четири. то је прагматична тачка гледитша. Нажалост, слични прагматизам и даље је туђ Кијеву и његовим истомишљеницима у Бриселу.

Русија, гас, Украјина, европа, Политика
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_08_13/Preteci-Rusiji-Ukrajina-kazhnjava-samu-sebe-0823/

Хитан састанак Савета националне безбедности Украјине због Путинове изјаве!

УКРАЈИНА – Петар Порошенко, украјински председник, сазвао је хитан састанак Савета националне безбедности Украјине због руског хуманитарног конвоја.

Петар Порошенко (Фото: ЈуТјуб)

Наиме, Порошенко је сазвао састанак због најновије Путинове изјаве да „уколико Украјине не пропусти конвој кроз Харковску област, конвој ће, без обзира на све, отићи у Луганск“.

Нешто раније, украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков је рекао да ни у ком случају неће моћи конвој да прође кроз Харковску област.

Прочитајте још:
У Доњецку уништена група од 15 украјинских обавештајаца

Иначе, договор првобитни Москве и Кијева је био да камиони дођу до пункта Изварино у Харковској области где је зона борбених дејстава, што је Путин и испунио упутивши конвој.

Међутим, јутрос је Арсен Аваков изјавио да је „непријатељ циничан“ и да никакви руски хуманитарни конвоји не могу проћи кроз њихову територију.

Очекује се да се у наредних пар сати одржи састанак Савета националне безбедности Украјине.

Извор: Правда

Фејсбук коментари:

СВЕДОЧЕЊЕ ДОБРОВОЉАЦА ДОНБАСА: Оружје у руке смо узели да би бранили свој Православни народ од фашиста

Објављено август 13, 2014

Батаљон познат као „Привиђење“. Нема их много, али су сви спремни да иду до краја. Владимир Степанов, помоћник команданта батаљона „Привиђење“ Луганске Народне Републике, прича за РИА „Новости“ за шта се боре добровољци Донбаса, које оружје користе и какав је борбени дух и однос снага на фронту.

Ко се пријављује код вас у добровољце?

Већина добровољаца су људи из ових крајева. Има их и из Одесе, Харкова, Херсона, Николајева… У нашем батаљону је много рудара, радника из предузећа, а има доста и предузимача који су због рата остали без свог малог бизниса. Много је младих до 35 година који се нису везали за „пепси културу“, него ратују за своју земљу. Многи од њих уопште нису били у армији. Својевремено су избегли служење војног рока, али су се сада сами пријавили као добровољци.

Ја сам узео оружје у руке да бих зауставио фашисте. Ратујем за свој народ, за своју земљу, за свој језик и веру. Наш најмлађи борац има 21 годину, а најстарији преко 60. Код нас служе два старца са војничком издржљивошћу, обојица су окретни и вешти, а по професији су рудари. Не само да су одлични у борби, него још и обучавају нове добровољце.

Колико је потребно времена да се од добровољца са мирољубивом професијом створи борац?

Нове борце обучавају бивши украјински војници који су прешли на страну добровољаца. Нема се времена за дужу обуку. Око четири дана траје обука за пуцање из аутомата, митраљеза и минобацача, а недељу дана за снајперисту. Новајлије се не шаљу тамо где је „густо“. И иначе се трудимо да никада не буде „густо“.

Какав је у овом тренутку однос снага украјинске војске и добровољаца?

Ми сада имамо стрељачко оружје различитих врста, имамо минобацаче и бацаче граната, а тешко наоружање немамо. Имамо мало оклопне технике, и све су то наши ратни трофеји. Имамо још и такозване „патке“, тј. амфибије на које смо монтирали митраљезе великог калибра. Украјинске трупе су на десетине пута јаче од нас по опреми, техници и бројном стању, а у ваздуху имају апсолутну доминацију. Међутим, у борбама су њихови губици негде око пет пута већи од наших. Поред тога, нама мештани пружају огромну помоћ. Да није њихове подршке, ми се не бисмо могли дуго супротстављати неупоредиво јачем непријатељу.

Шта је то што доноси победу добровољачким снагама?

Наш борбени дух је јачи. Ми се боримо на својој земљи. Фамозни припадници Националне гарде боре се „за идеју“ и избегавају директан окршај. Беже чим удариш по њима. Беже и од борбе прса у прса. Знају да их овде не чека топао пријем. А ми знамо да Национална гарда иде иза редовне војске и стреља оне који се повлаче. Знамо и за убијање породица добровољаца и оних који су их подржавали. То је било у насељу Счастје (рус. „счастье“ – срећа), које би већ требало преименовати у „Несчастје“, затим у Славјанску и другим насељеним местима у која је ушла Национална гарда. Узгред, нико не зна шта се сада дешава у Славјанску. Везе су прекинуте, град је блокиран, стижу само спорадичне вести о репресијама и филтрационим логорима окруженим бодљикавом жицом. На нашим стражарским местима још увек пише „Памтимо Одесу“. Рудари су и у мирно време сваки дан гледали смрти у очи, тако да страха нема.

Да ли вас сви мештани подржавају?

Наравно, има и оних који нешто приговарају, али таквих је мало. Њих нико не дира. Појединци се понашају као да није рат. На пример, тенкови отварају ватру, свуда унаоколо експлозије, а они раде у башти. Или, рецимо, минобацачи гађају насеље, а мештанин на мопеду иде у правцу одакле долазе пројектили. Ми га зауставимо и кажемо му да је опасно, а он неће ни да чује, каже: „Морам да нахраним прасе“.

Има и оних који се склањају „док не прође рат“. Један број веома способних мушкараца отишао је у избеглиштво, у Русију. Многи од њих за ових пола године нису нашли посао, нити мисле да га траже. Шта ће им? У привременим избегличким камповима у Ростовској Области бесплатно добијају храну и пиће, чак и нешто новца. Такви се сигурно неће пријавити као добровољци. И код нас је било оних којима је свеједно, али су сви отишли куд који. Остали су углавном људи који су спремни да иду до краја.

Многи добровољци кажу да се против њих боре страни најамници. Да ли је то истина?

Најамници са Запада се чак више и не скривају. Ја, на пример, знам да су Пољаци дошли да ратују против добровољаца. Они иду у борбу са својом техником, авионима и тенковима, и са својим посадама. Данас се Кијеву испоручује техника из земаља Источне Европе. Зато они стално шаљу против нас нову оклопну технику, иако смо им уништили огроман број борбених возила.

Ево како они ратују против нас: најпре се укопају, а затим хаубицама и системом плотунске ватре „Град“ гађају сектор на коме су помоћу беспилотних летелица приметили добровољачке снаге. После тога „чисте терен“ уз помноћ снага „Десног сектора“. Међутим, у тренутку када они почну да гађају у тим секторима већ одавно нема добровољаца. А кад истроше муницију, онда креће у акцију наш батаљон.

Сада непријатељ учи да примењује различите врсте наоружања. На почетку рата још увек није било касетних и фосфорних бомби. Њих су касније почели да примењују. Украјинска армија и они који је подржавају сада на добровољцима увежбавају напад на Крим. Техника којом ратују против нас користиће се на Криму. Све иде у том правцу. Нису успели да увуку Русију у рат у Донбасу, а то значи да ће се потрудити да то учине нападом на полуострво.

Има ли много добровољаца из Русије?

У последње време из Русије пристиже све више добровољаца, иако се овде не деле плате, само се прима помоћ од спонзора и хуманитарна помоћ. Људи виде да нам је тешко. Долазе практично из свих региона, већином они који имају рођаке на југоистоку Украјине. Посебно је много добровољаца из Ростовске Области. Они овде имају највише родбине.

У батаљон долазе чак из Сибира, са Алтаја… Долазе нам разни људи, углавном без војног искуства. Један од најбољих истребљивача тенкова дошао је из Белгородске Области. Он изврсно ратује, и то не за ордење или новац. Он сматра да му се исто хвата, јер ће, каже, после Донбаса они свакако кренути на нас. Имамо два возача и једног шумара са Алтаја. Имамо и два студента, један је из Петербурга, а други из Курска.

Помаже ли вам Русија?

Нажалост, хуманитарна помоћ стиже само делимично. Што се тиче јединица из Русије, ми их не зовемо и не очекујемо их. Али ситуација је сада стварно тешка, тако да је потребна свака помоћ.

У Русији се оперишу поједини рањени украјински војници. Да ли се слична помоћ указује добровољцима?

Нашим рањеницима није обезбеђено такво лечење у Русији. Ево недавно су у Доњецк (Украјина) довезени наши тешки рањеници, и остављени су у болници где се не врше компликоване операције, јер нема хирурга и потребних лекова. Један од тих рањеника телефонирао је команданту батаљона (случајно је код себе имао телефон) и тек после личне интервенције команданта превезени су у Ростов на Дону (Русија) и хитно оперисани. Двојица нису преживела, јер им лекарска помоћ није пружена на време. Али зато лече чланове казнених одреда. Зашто то раде? Ти људи ће се вратити и опет ће узети оружје и кренути на нас. У противном их тамо чека затвор или стрељање. Добровољце можемо да пошаљемо само приватним каналима, уз помоћ спонзора. Тако смо команданта батаљона одвезли у Петербург на операцију, за шта дугујемо захвалност једном мештанину, председнику локалног одељења Удружења добровољаца за помоћ армији, авијацији и флоти.

Одавно се поставља питање зашто се пуштају припадници Националне гарде који беже из обруча на руску територију? Према нашим сазнањима, они сакрију оружје у скровиште пре него што изађу из обруча, да би се вратили по њега уколико им пође за руком да потисну добровољце из сектора у коме је Национална гарда била опкољена. Другим речима, испада да се они једноставно врате из Русије, прегрупишу се и опет одлазе да ратују.

Са друге стране, добровољци на југоистоку са својим украјинским пасошима и даље су „народ-привиђење“. Кијев их третира као терористе, а Русија као странце. Ко ће се побринути о њима и о њиховим породицама?

Може ли се сада зауставити рат на југоистоку Украјине?

Не. Чак и ако нам сада пође за руком да склопимо некакав мировни споразум, свеједно то неће дуго трајати, јер се фашисти неће зауставити. За годину дана ће бити још горе, с обзиром да ће се они боље обучити и боље наоружати, уз помоћ Европе и САД. Нацисти у Западној Украјини нису пали са неба, они су двадесет година тако „васпитавани“. Ми и наше породице смо у њиховим очима осуђени на смрт. Због тога фашисте треба терати одавде.

(РИА Новости, Руска реч)-vijesti365

САД стварају нови радар за рано упозорење

Кад Путина замислиш овако, направиш радар
као блесави Амери
Агенција за противракетну одбрану САД је објавила прелиминарне захтеве за перспективну радарску станицу LRDR за рано упозорење. Нови радар ће користити за откривање, идентификовање и праћење балистичких циљева на великој даљини у свим фазама лета.

Директор агенције вице-адмирал Џејмс Сајринг је изјавио да ће нови радар S-дијапазона користити за заштиту од ракетних претњи са стране Тихог океана.

САД, ПРО, радар
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_13/SAD-stvaraju-novi-radar-za-rano-upozorenje-4833/

Информације о руским залихама нафте и гаса ће бити тајне

Влада Русије ће забранити да се америчким компанијама преноси информација о залихама нафте и гаса. Такву одлуку је донео Савет безбедности.

Информацију поседују америчке консалтинг фирме као што су Miller & Lents и DeGolyer & MacNaughton. Те две компаније сада имају најпрецизније информације о залихама нафте и гаса Русије.

Представнци СБ РФ, специјалних служби, Гаспрома и Росњефта су одлучили да заштите индустријску грану стварајући своје аналоге америчких компанија. Али без процена америчких монополиста постаје скоро немогуће привући стране инвеститоре на нова налазишта нафте и гаса.

Русија, гас, нафта
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_13/Informacije-o-ruskim-zalihama-nafte-i-gasa-ce-biti-tajne-5297/

Нова рашомонијада бискупа Немета

12. Август 2014 - 23:32

Бискуп који, гле чуда,
не говори истину(лаже)

Сва интернет-издања београдских и новосадских медија пренела су делове из интервјуа зрењанинског бискупа др Ладислава Немета, објављеног 10. августа ове године у новосадском „Дневнику” (стр. 7) под насловом „Патријарх прихватио позив да посети папу Фрању”.

Да би исконструисао тврђење из цитираног наслова, зрењанински бискуп се присећа разговора између Патријарха српског Иринеја и Надбискупа Доминика Мамбертија, одржаног пре месец и по дана у Патријаршији у Београду, уз учешће чланова Светог Синода Српске Православне Цркве и других српских епископа, међу њима и потписника ових редака, као и чланова пратње монсињора Мамбертија, међу њима и бискупа Немета.

Пре него што кажем неколико речи о том разговору, подсетићемо укратко на посету надбискупа Мамбертија Србији.

Дакле, надбискуп Доминик Мамберти, секретар државе Ватикан за односе са другим државама, учинио је, од 27. јуна до 1. јула 2014. године, званичну посету Републици Србији.

Већ првог дана посете сусрео се са својим домаћином, првим потпредседником Владе и министром спољних послова Републике Србије, Ивицом Дачићем. Том приликом је, уз размену мишљењâ о питањима од заједничког интереса, обострано оцењено да су односи између две државе добри и, у складу са циљем посете, потписан је споразум о сарадњи у области високог образовања, што је важан корак у билатералним односима, који ствара оквире за даљу сарадњу.

Уследили су, потом, сусрети са председником Републике Томиславом Николићем и председницом Скупштине Србије, Мајом Гојковић.

Јасно је да је надбискуп Мамберти, као званичник своје државе, био у званичној посети искључиво Републици Србији и њеним највишим представницима. С обзиром на то да је посета званичника државе која има веома малу територију, али има специфично велики утицај у глобалном оквиру, уследила после једанаест година, и да је потписан споразум од далекосежног утицаја, свакако је њен значај велики.

Као знак уважавања већинске Цркве и њеног поглавара, у програму посете надбискупа Мамбертија је био и куртоазни сусрет са Патријархом српским Иринејем и Светим Синодом, који се догодио 30. јуна у Патријаршији у Београду. У срдачном неформалном разговору обе стране су истакле потребу даљег унапређивања односâ и сарадње између двеју Цркава, Православне и Римокатоличке. Било је речи и о потреби и корисности билатералних сусрета на високом и највишем нивоу, али секретар Свете Столице за односе са државама није уручио никакав „историјски позив“ папе Фрање Патријарху и члановима Светог Синода да посете Ватикан. Пошто није било позива, није могло бити ни одзива, тако да само зрењанински бискуп зна како су се патријарх Иринеј и чланови Светог Синода сагласили да „до те посете свакако треба доћи” и какви су то „дипломатски преговори око начина организовања ове посете” о којима у Српској Православној Цркви нико ни појма нема.

Зна се, уосталом, како се уручују такви позиви. Зна се и то да званични папски позив бива уручен тек када је све унапред договорено и када је потврдан одговор извесност. Ту нема вересије ни „игре на срећу”, осим, можда, у машти господина бискупа, који, гле чуда, упорно, из ината или из неких других побуда, показује да има опсесивну потребу да се бави Српском Православном Црквом и да јој дели лекције. Његове даље опсервације о црквено-политичком и екуменском значају такве посете потпуно су беспредметне. Вероватно је прави циљ његовог рашомонског екскурса да нанесе још једну увреду Српској Православној Цркви, њеном поглавару и целом српском народу, поредећи нас са децом из забавишта, која све раде „из ината”. Ако су инат, ирационалност и неодговорност у речи и на делу типичне за „нас у Србији”, како неукусно, а не духовито, инсинуира бискуп Немет, онда га ваља подсетити на речи његовога и нашега Спаситеља: „Лекару, излечи самога себе!”

Овде не бих улазио у унутрашња питања Римокатоличке Цркве у Србији о којима такође има речи у интервјуу др Немета мада остаје нејасно како евентуалним успостављањем засебних – и то „националних”! – бискупских конференција Србије, Црне Горе, Македоније и Косова(!) не би био прејудициран статус Косова и Метохије, српске покрајине коју Ватикан не признаје као државу.

Није згорег поставити питање: у чије име бискуп Немет наступа у јавности? Ко га је овластио да медијима пласира своја виђења и тумачења, притом неутемељена? Српска Православна Црква сигурно не! Она има своје службе и лица одговорна за општење са јавношћу, те јој овакве услуге надобудно и наметљиво услужног господина бискупа нису потребне. Истовремено, ни Српској Православној Цркви ни јавности у Србији није знано да он врши дужност гласноговорника овдашње бискупске конференције, а још мање нунцијатуре у Београду. Да није можда „слободни стрелац”, каквих и ми имамо? (Ту не мислим само на вајне „аналитичаре” него, нажалост, и на појединце из наше Цркве.) Или је, не дај Боже, „извођач радова” за рачун нама непознатих, а ипак наслутивих чинилаца? Бог једини зна!

У сваком случају, дијалог и сарадња међу Црквама неће бити доведени у питање због сензационалистичких јавних иступања бискупа др Немета, контрапродуктивних управо за оно за што се он вербално и формално залаже. Притом очигледно није свестан опасности да самога себе може – задуго, ако не и трајно – искључити из дијалога који траје упркос многим искушењима и препрекама.

Епископ бачки др Иринеј,

Портпарол Српске Православне Цркве

Саопштења

Православни Свет

Црква и Друштво