Црква и Друштво

„Ја сам, Пут, Истина и Живот“

30.6.14.

После Папине посете, хоћемо ли и даље остати"Срби"?

Аутор: Љубиша Радовић

            



Коментар на тезу...



                     


Базилика Св. Петра





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.                 

(Топло препоручујем да прочитате наставак 
ове песме аутора-Драгана Марјановића)


Блудни син

     Ако оставимо по страни пра-пра порекло, а пажњу усмеримо на време којем смо, непосредно или посредно, били сведоци (има још живих учесника и сведока тог времена) могли би смо рећи да су Србе, разноразне околности, на такође разноразне начине, приморале, из сасвим посебних разлога, да одустану од имена Србин и национално се одреде, онако како су то морали. Свима нам је познато, шта су нам донели "мухамеданци, католици, безбожници, јеретици, комунисти, демократе, европејци, пробисвети и остали многобројни коректори, наше верске, националне, морално-етичке и сваке друге свести", верујући да ће тиме нестати народ који им се "није свидео", а постати неки нови народ, "њима по вољи". На њихову жалост, а на нашу корист, то се није догодило.

    Срби ће , као и до сада, и у будуће морати да живе с тим сазнањем, да "неки тамо Срби, који себе другачије називају", чине то што чине.
     
Нојева барка
     Мало је народа на свету, ако их у опште има, који мењајући убеђења (верска, политичка, и остала) одустају од сопственог Крсног и Освештаног имена - Србин, и лажно се представљајући, називају себе неким другим именима (Хрват, Бошњак, атеиста, Југословен, Европљанин и сл.). Из давних времана Св. Јована Владимира, Светих Симеона и Саве ,Душана силног,Светог Кнеза Лазара , Светих Василија и Петра па до Светих Николаја и Јустина, Србе као народ карактерише неуобичајено јак одбрамбени (имунолошки) систем, који чини да све што је на било који начин и у било ком смислу, оболело, национални организам одбацује. С друге стране српско биће савршено Христолошки реагује и на покајање (блудни син) и раширених руку, покајаног прима назад крај огњила и огњишта. Небројено је таквих примера. Срби јесу Христови, Срби јесу права Вера, срби јесу поштен народ, Срби јесу добар, веран, одан и пожртвован пријатељ, и Срби ће све то и бити, док је света и века у Љубави Божјој,

Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13

Св. Апостол Павле
1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.

 ttp://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti                                             
                                                                                                                                                                    
      -Професор биологије Анатолиј Кљосов,(професор на Харвардском универзитету), тврди да је српски ген стар12.000 година и да већина европских народа има више од 40% овог прагена (који је припадао једном од Нојевих синова)

После Папине посете, хоћемо ли и даље остати"Срби"?

Аутор: Љубиша Радовић

            



Коментар на тезу...



                     


Базилика Св. Петра





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.                 

(Топло препоручујем да прочитате наставак 
ове песме аутора-Драгана Марјановића)


Блудни син

     Ако оставимо по страни пра-пра порекло, а пажњу усмеримо на време којем смо, непосредно или посредно, били сведоци (има још живих учесника и сведока тог времена) могли би смо рећи да су Србе, разноразне околности, на такође разноразне начине, приморале, из сасвим посебних разлога, да одустану од имена Србин и национално се одреде, онако како су то морали. Свима нам је познато, шта су нам донели "мухамеданци, католици, безбожници, јеретици, комунисти, демократе, европејци, пробисвети и остали многобројни коректори, наше верске, националне, морално-етичке и сваке друге свести", верујући да ће тиме нестати народ који им се "није свидео", а постати неки нови народ, "њима по вољи". На њихову жалост, а на нашу корист, то се није догодило.

    Срби ће , као и до сада, и у будуће морати да живе с тим сазнањем, да "неки тамо Срби, који себе другачије називају", чине то што чине.
     
Нојева барка
     Мало је народа на свету, ако их у опште има, који мењајући убеђења (верска, политичка, и остала) одустају од сопственог Крсног и Освештаног имена - Србин, и лажно се представљајући, називају себе неким другим именима (Хрват, Бошњак, атеиста, Југословен, Европљанин и сл.). Из давних времана Св. Јована Владимира, Светих Симеона и Саве ,Душана силног,Светог Кнеза Лазара , Светих Василија и Петра па до Светих Николаја и Јустина, Србе као народ карактерише неуобичајено јак одбрамбени (имунолошки) систем, који чини да све што је на било који начин и у било ком смислу, оболело, национални организам одбацује. С друге стране српско биће савршено Христолошки реагује и на покајање (блудни син) и раширених руку, покајаног прима назад крај огњила и огњишта. Небројено је таквих примера. Срби јесу Христови, Срби јесу права Вера, срби јесу поштен народ, Срби јесу добар, веран, одан и пожртвован пријатељ, и Срби ће све то и бити, док је света и века у Љубави Божјој,

Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13

Св. Апостол Павле
1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.

 ttp://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti                                             
                                                                                                                                                                    
      -Професор биологије Анатолиј Кљосов,(професор на Харвардском универзитету), тврди да је српски ген стар12.000 година и да већина европских народа има више од 40% овог прагена (који је припадао једном од Нојевих синова)

Војводинa, 1941-1944


Пропагандна машинерија у Америци би морала да буде невероватно довитљива па да успешно репризира подметачине о "геноциду", "холокаусту" и "етничком чишћењу", које је успела да лансира у случају Косова. Али, чини се да је америчка политика пронашла ефикаснији начин применом "црногорског модела". Прво, дочепати се веће "аутономије", затим статуса републике а потом "независности", сецесије и сепаратизма. То је лице данашњег Новог Светског Поретка. И то је права природа америчке "демократије" и "слободе".




Карл Савић

Карл Савић

Амерички историчар који је 1999. осујетио намере Мартија Ахтисарија да додели одликовање нацистичком официру из Другог светског рата.

 Коста Карл Савић је српско-амерички историчар, академик и писац.  Има диплому политичких наука из Универзитета Мичиген у Ен Арбору, и магистар је  историје на Оакланд Универзитету у Рочестеру, Мичиген и  на Универзитету у Балтимору на Правном факултету у Балтимору, Мериленд. То ја преводим , а ко зна енглески боље ево и биографије...

Војводинa, 1941-1944


Пропагандна машинерија у Америци би морала да буде невероватно довитљива па да успешно репризира подметачине о "геноциду", "холокаусту" и "етничком чишћењу", које је успела да лансира у случају Косова. Али, чини се да је америчка политика пронашла ефикаснији начин применом "црногорског модела". Прво, дочепати се веће "аутономије", затим статуса републике а потом "независности", сецесије и сепаратизма. То је лице данашњег Новог Светског Поретка. И то је права природа америчке "демократије" и "слободе".




Карл Савић

Карл Савић

Амерички историчар који је 1999. осујетио намере Мартија Ахтисарија да додели одликовање нацистичком официру из Другог светског рата.

 Коста Карл Савић је српско-амерички историчар, академик и писац.  Има диплому политичких наука из Универзитета Мичиген у Ен Арбору, и магистар је  историје на Оакланд Универзитету у Рочестеру, Мичиген и  на Универзитету у Балтимору на Правном факултету у Балтимору, Мериленд. То ја преводим , а ко зна енглески боље ево и биографије...

29.6.14.

ШОК У САРАЈЕВУ

Mуслимани бесни, вијори се српска застава и Гаврило Принцип



САРАЈЕВО – Чланови српске десничарске организације „Заветници“ на Видовдан 28. јуна извели су перформанс у Сарајеву. На месту где је Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда активисти ове организације раширили су српску заставу и раширили транспарент са ликом принципа и поруком „Српски Принцип заувек живи“.





ШОК У САРАЈЕВУ

Mуслимани бесни, вијори се српска застава и Гаврило Принцип



САРАЈЕВО – Чланови српске десничарске организације „Заветници“ на Видовдан 28. јуна извели су перформанс у Сарајеву. На месту где је Гаврило Принцип убио Франца Фердинанда активисти ове организације раширили су српску заставу и раширили транспарент са ликом принципа и поруком „Српски Принцип заувек живи“.





Отаџбина је у опасности


Аутор:Чедомир Антић
Отаџбина је у опасности


...То није исти онај Зоран Ђинђић који је 1994. ишао на Пале да пркоси ваздушним нападима НАТО, није ни онај који је у ТВ емисији Славку Перовићу рекао да би Црна Гора требало да има статус Шкотске у оквиру уједињене српске државе (Шкотска тада није имала ни данашња аутономна права)… Да ли је то онај Ђинђић који је увео веронауку у школе? Или онај који је рекао да нигде неће да клекне (па вероватно ни у Сребреници) и да улогу Вилија Бранта прихвата само ако сличне представе буду уприличене у Хрватској, Бошњаклуку и на Косову… Не, то је био неки други Зоран Ђинђић

http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/otadhbina-je-u-opasnosti

Отаџбина је у опасности


Аутор:Чедомир Антић
Отаџбина је у опасности


...То није исти онај Зоран Ђинђић који је 1994. ишао на Пале да пркоси ваздушним нападима НАТО, није ни онај који је у ТВ емисији Славку Перовићу рекао да би Црна Гора требало да има статус Шкотске у оквиру уједињене српске државе (Шкотска тада није имала ни данашња аутономна права)… Да ли је то онај Ђинђић који је увео веронауку у школе? Или онај који је рекао да нигде неће да клекне (па вероватно ни у Сребреници) и да улогу Вилија Бранта прихвата само ако сличне представе буду уприличене у Хрватској, Бошњаклуку и на Косову… Не, то је био неки други Зоран Ђинђић

http://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/otadhbina-je-u-opasnosti

28.6.14.

Србљановић, Србиновић, Србијанка и друштво из ћошка...

Аутор: Љубиша Радовић




Биљана Србљановић -  „Индискретни Драгуљ“ из дела Денија Дидроа, говори и бљује нечисту крв на Видовданске Светиње





Србљановић, Србиновић, Србијанка и друштво из ћошка...

Аутор: Љубиша Радовић




Биљана Србљановић -  „Индискретни Драгуљ“ из дела Денија Дидроа, говори и бљује нечисту крв на Видовданске Светиње




Свети Пророк Амос, Свети Мученик Кнез Лазар и сви Свети Мученици Српски - ВИДОВДАН

Свети Пророче Божји Амосе, молитвама Пресвете Богородице и свих Видовданских Мученика заступи пред Господом, да и ми грешни и недостојни прогледамо Видовданским Видом.




Свети пророк Амос. Рођен у селу Текуји близу Витлејема. Прост пореклом и животом, Амос је био чувар свиња богаташа јерусалимских. Но Бог који не гледа ко је ко по спољашњости него по чистоти срца, и који је и Мојсеја и Давида узео од оваца и поставио их за вође народа, изабрао је овога Амоса за свог пророка. Он је изобличавао цара Озију и његове жречеве за идолопоклонство, и одвраћао је народ од клањања златним јуницама у Ветиљу учећи га да се клања Богу јединоме и живоме. Кад га је главни жрец Амасија гонио, он прорекне, да ће Асирци покорити Израиљ, да ће посећи цара и синове Амасијине, и да ће Амасијину жену на очи његове војници асирски блудом оскврнити зато што је и Амасија завео народ на блуђење с идолима. Све се ово потом и збило. Син жречев удари пророка штапом по челу тако силно, да он падне. Једва жив буде донесен у своје село Текују, где испусти своју свету душу. Живео је у VIII веку пре Христа. (Видети Стари Завет, Књига пророка Амоса.)




Свети Пророк Амос, Свети Мученик Кнез Лазар и сви Свети Мученици Српски - ВИДОВДАН

Свети Пророче Божји Амосе, молитвама Пресвете Богородице и свих Видовданских Мученика заступи пред Господом, да и ми грешни и недостојни прогледамо Видовданским Видом.




Свети пророк Амос. Рођен у селу Текуји близу Витлејема. Прост пореклом и животом, Амос је био чувар свиња богаташа јерусалимских. Но Бог који не гледа ко је ко по спољашњости него по чистоти срца, и који је и Мојсеја и Давида узео од оваца и поставио их за вође народа, изабрао је овога Амоса за свог пророка. Он је изобличавао цара Озију и његове жречеве за идолопоклонство, и одвраћао је народ од клањања златним јуницама у Ветиљу учећи га да се клања Богу јединоме и живоме. Кад га је главни жрец Амасија гонио, он прорекне, да ће Асирци покорити Израиљ, да ће посећи цара и синове Амасијине, и да ће Амасијину жену на очи његове војници асирски блудом оскврнити зато што је и Амасија завео народ на блуђење с идолима. Све се ово потом и збило. Син жречев удари пророка штапом по челу тако силно, да он падне. Једва жив буде донесен у своје село Текују, где испусти своју свету душу. Живео је у VIII веку пре Христа. (Видети Стари Завет, Књига пророка Амоса.)




26.6.14.

СВЕТОСАВСКО ПРОСВЕТНО ПРЕДАЊЕ И ПРОСВЕЋЕНОСТ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Митрополит Амфилохије





Једно бекство у манастир, бекство Светог Саве, и друго бекство из манастира, бекство Доситеја Обрадовића, опредељују животни пут не просто две личности, Светог Саве и Доситеја; не значе само ни утемељење две епохе у историји Српске културе - средњовековне, од Светог Саве до Доситеја, и нововековне - од Доситеја до данас; та два историјски независна чина судбински се одражавају на ход  једне нације кроз векове, али истовремено символишу жеравичну раскрсницу на којој се непрестано налази човек уопште, и од које зависи његова судбина у времену и у вечности.  Свети Сава и Доситеј су два егзистенцијална става према животу и свету, два става који се узајамно додирују и прожимају на многим тачкама, али и који се суштински разликују у оном што је најбитније и најпресудније за човеков живот у времену и простору, али и дубље и шире од времена и простора.

Растко

СВЕТОСАВСКО ПРОСВЕТНО ПРЕДАЊЕ И ПРОСВЕЋЕНОСТ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Митрополит Амфилохије





Једно бекство у манастир, бекство Светог Саве, и друго бекство из манастира, бекство Доситеја Обрадовића, опредељују животни пут не просто две личности, Светог Саве и Доситеја; не значе само ни утемељење две епохе у историји Српске културе - средњовековне, од Светог Саве до Доситеја, и нововековне - од Доситеја до данас; та два историјски независна чина судбински се одражавају на ход  једне нације кроз векове, али истовремено символишу жеравичну раскрсницу на којој се непрестано налази човек уопште, и од које зависи његова судбина у времену и у вечности.  Свети Сава и Доситеј су два егзистенцијална става према животу и свету, два става који се узајамно додирују и прожимају на многим тачкама, али и који се суштински разликују у оном што је најбитније и најпресудније за човеков живот у времену и простору, али и дубље и шире од времена и простора.

Растко