О „приватности“ на Гуглу и Фејсбуку, „независном“ Бразилу, „индиректном рату“ против Русије у Украјини и још којечему као, на пример, о „палестинским лажима“
Пре неки дан сам прочитао занимљив интервју Џулијана Асанжа, који је он телефонским путем дао једном великом, бразилском дневном листу, а поводом будућег изласка његове књиге у Бразилу„Када се Гугл сусрео са Викиликсом“.[1]
Прва помисао ми је била везана за време, хоћу рећи хронични недостатак истог, а друга, да бих за превратнике морао да се некако жртвујем и тако је настао овај текст, мало као чист превод, мало као препричавање, уз нешто мало придодатог пегепет цинизма. Наравно, понешто сам и изоставио, да себи скратим ангажман. Мислим, колико „пара“, превише вам је му(зи)ке, од мене.
Прво о „којечему“, читај о „палестинским лажима“ (док се још сећате те своје неподобштине).
brasil-as
Роси (новинар): Викиликс тврди да у актуелним сукобима у Гази Израел намерно гађа цивилне циљеве.
Асанж: Ми смо објавили два документа везана за ту тему. Први је, признање шефа израелског генералштаба, генерала Gadi Eizenkot, које је он дао америчкој амбасади у Тел Авиву још 2006. године, да Израел наставља са доктрином Dahiya, која је у ствари СТРАТЕГИЈА ОДМАЗДЕ ПРОТИВ ПАЛЕСТИНСКИХ ВРЕДНОСТИ,  у регионима одакле Хамас напада, а које израелска војска третира као циљеве, користећи намерно непропоционалну снагу, што значи, преведено, побити што више цивила, са циљем да се постигне политички притисак.
То је, ван сваке сумње, брутални ратни злочин!
У време хладног рата било је дискусија на ту тему, коју стратегију треба да има војска, да напада противничке снаге „counterforce“ или да уништава вредности, “countervalue“.
Countervalue значи да је циљ уништити све што је вредно код противника, укључујући и то нарочито, цивилно становништво. Израел напада Газу управо са том стратегијом, да уништи све од вредности за Палестинце, укључујући инфраструктуру и цивилно становништво.[2]

 О „независном“ Бразилу

Роси: Шта господин мисли о гесту бразилске председнице Ђилме Русефи, која је отказала посету Америци, после открића случајева шпијунаже од стране америчке државне агенције NSA, усмерене на њену владу и њу лично, као и на велику нафтну компанију Петробраз?
Асанж: Био је то веома позитиван Ђилмин гест, којим је она покушала да демонстрира независност. Али, када се загледамо испод површине, на несрећу, можемо се приупитати колико је Бразил заиста независан јер, истина је да се сваки пут показује све независнији, али да није, рецимо, стигао до тачке да понуди политички азил Едварду Сноудену. Бразил припада великом кругу држава, које су се листом уплашиле Сноудена у својој кући и одбиле да му дају азил.[3]
Роси: Шта ви то видите ипод површине, а у вези независности, коју Бразил покушава да демонстрира пред међународном заједницом?
Асанж: Географска позиција просто ставља Бразил близу Америке, тако да бразилске телекомуникације, као уосталом и од великог остатка света, пролазе преко америчке територије. Бразил јесте независна држава, а постиже и значајан прогрес на свим пољима откако је независан, што показује и ово последње, симболично повлачење амбасадора из Израела на консултације. Али, Бразил још увек мора много да се бори не би ли увећао своју независност. И то је важно за целу Латинску Америку.
Роси: Бити независан од комуникација које пролазе преко Америке би значило више аутономије за Ј. Америку?
Асанж: Да. У овом моменту, NSA пресреће скоро све бразилске телекомуникацијске везе са остатком света. И то угрожава аутономију Бразила. Погледајте, на пример, Русију и санкције које су јој наметнуте. Америка је способна да одсече Бразил од остатка света у било ком тренутку, само када пожели. Дакле, важно је да Бразил и Ј.Америка уопште, имају независне телекомуникацијске везе са светом, да у том смислу не би били изоловани.
Има и неких других аспеката које треба узети у обзир, као рецимо, одлука да Бразил купи шведске војне авионе. Више од 51% делова тих авиона долази из Америке и то се налази у документу који је Викиликс објавио, а такође неке друге компоненте стижу из Велике Британије. У неком будућем сукобу у Колумбији, на пример, или на Карипским острвима, Бразил би могао бити на супротној страни од Америке и Енглеске, што би, пак, могло значити да шведски војни авиони могу остати ван функције, због прекида у снабдевању деловима.[4]

Под паском Великог брата

Роси: Господин је присталица општег напора за међународну законску регулативу о интернету?
Асанж: Потребна је законска регулатива која ће спречити да владе било којих држава интервенишу на интернету! Ја то зовем једна форма „негативне регулативе“, којом би се декларисало да владе не смеју да централизују интернет, да га блокирају или да манипулишу садржај.
Да објасним ближе. Акције влада и великих корпорација на интернету могу бити регулисане на два начина: декларишући да они треба и имају могућност да ураде нешто или, такође, да они не смеју ништа да предузимају. Дакле, ми подржавамо негативну регулативу, што ће рећи, да не може бити никакве интерференције влада и моћних корпорација.
Роси: Не звучи ли контрадикторно да један ватрени заступник слободе изражавања добије азил од једне владе која сузбија слободу изражавања и прогони опозицију?
Асанж: Велика је иронија то што је Америка поништила Сноуденов пасош, када је он био на путу за Ј.Америку и на тај га начин просто натерала да прихвати руски азил, а не од неке друге државе. Али, када критикујемо слободу изражавања у Русији, а има много тога што можемо критиковати,  морамо се присетити да се нити једна западна земља Европе, па ни Бразил, нису јавиле да Сноудену понуде азил. Значи, оно што треба испитати је стварни ниво слободе изражавања у тим државама. И, наравно, у самој Америци, где он такође није могао да слободно говори…

Индиректан рат против Русије у Украјини

Роси: Господин поседује неки материјал о украјинској кризи који ће ускоро бити публикован? Или би можда желели да подвучете информације о неком документу у вези са кризом, а који сте скоро публиковали?
Асанж: Већ смо публиковали разне документе, који јасно показују да је Америка била потпуно свесна наступајућег конфликта, ако се настави приближавање Украјине ка ЕУ и НАТО. Истину говорећи,Русија је Америци објавила своје црвене линије у вези Украјине још 2008.године. Ти документи су потврдили да ће доћи до оружаног конфликта између истока и запада саме Украјине.
Роси: Свет се, на неки начин, креће према обнови Хладног рата?
Асанж: Једна врста хладног рата, један заправо индиректан рат против Русије се већ одвија у Украјини. Тај рат се развија још од 2004.године, са ширењем НАТО пакта по другим државама дуж руске границе и стезањем обруча око Русије. Сличан поступак се сада примењује у државама на југу Кине. Викиликс поседује један материјал у вези индиректне борбе са Кином у Африци и о Africom (америчкој војној команди у Африци), која је формирана са специјалним задатком да држи под контролом кинески утицај на афричком континенту.

Заробљени апостол

Роси: Које су главне тешкоће које господин сусреће због принудне конфинације у којој се налази већ две године? Да ли планирате нешто, не би ли изашли из еквадорске амбасаде у Лондону, а да не будете одмах притворени?
Асанж: Овог 16.августа ће се навршити пуне две године од мог политичког азила, који је већ од првог дана угрожен и тако је остало све до данас, што је тешко нарушавање међународног права од стране Велике Британије.
Роси: Зато што вам није дозвољен одлазак у Еквадор?
Асанж: Да. Међународни закон је јасан: институција политичког азила је изнад захтева за екстрадицију. А Велика Британија је одлучила да не поштује институцију политичког азила, због својих домаћих политичких разлога. Почев од 16.августа, када ће се комплетирати пуне две године од доделе политичког азила, покушаћемо поново да решимо ово неодрживо нерешено стање.
Роси: Дакле, господин тврди да Велика Британија крши међународни закон.
Асанж: Да. Закон је јасан, а то је и закључак више професора права са Оксфорда.
Роси: Које су главне тешкоће које господин сусреће у свом битисању у еквадорској амбасади у Лондону?
Асанж: Најтеже ми је што не видим сунце више од 20 минута дневно, већ скоро две године. Али, ситуација у којој се ја налазим је далеко боља од оне у којој се налази Челзи Менинг, једна од мојих извора у Америци, која је осуђена прошле године на 35 година затвора, зато што је преко мене и Викиликса обнародовала америчкој и светској јавности ратне злочине почињене од стране Америке.
Роси: Да ли се, на неки начин, осећате одговорним због казне затвора за Челзи Менинг?
Асанж: Њена ситуација је нешто што би требало да забрињава све оне који су заинтересовани да сазнају шта се стварно догађа у свету. У вези онога што је Викиликс урадио са достављеним материјалом, примедба Пентагона је да је Челзи Менинг причала са једним сарадником Американцем у Америци. Нема нити једне примедбе, ни са једне стране, да ми нисмо заштитили наше изворе.

Приватност по Гуглу и Фејсбуку или млађа браћа Великог брата

Роси: Говорећи о вашој следећој књизи, зашто Гугл представља опасност за нашу приватност?
Асанж: У последњих десет година, Гугл је постао велик и зао. Сви ми гледамо на Гугл као на један користан сервис, пре свега за претрагу и администрирање електронске поште. Али, Гугл се удружио са америчком владом на један начин, који би морао да забрине све људе овог света, укључујући наравно и пре свега саме Американце.
То удруживање велике корпорације са владом може бити све, само не уобичајено. Наиме, ради се о природном расту једне корпорације у Америци, која покушава да контролише спољно тржиште, а да истовремено постаје зависна од америчке владе и њених обавештајних агенција, док усмерава своју интеракцију са светом.
Гугл сада, као корпорација, привлачи више од једне милијарде корисника у својој шеми надзора и шпијунирања на индустријском нивоу.
Роси: Како је то Гугл постигао?
Асанж: Посредством Андроида,  операционог система који користи више од 80% паметних телефона у продаји, Гугл прикупља детаљне личне информације свих особа које користе те телефоне. То укључује од локализације, све до онога што дотична особа претражује на Гуглу.
Такође, већина вебсајтова употребљава пропаганде, које проналазе адресе које особе посећују и не само Гугл или сервис као што је Гуглов претраживач, који такође скидају њихове информације. Резултат свега тога је да је Гугл успео да интегрише информације из свих делова света преко свог сервиса израде мапа и да је све то централизовано у Америци, где је доступно, пре свих, америчким обавештајним службама.
Што се тиче прикупљања и интегрисања личних података, Гугл је постао нека врста светског монопола, јер зна готово све о људима који имају било какав утицај у свету. Због својих односа са Вашингтоном, као и своје локализације, јер је под јурисдикцијом Америке, Гугл је, у ствари, драматично протегао домет америчке владе у целом свету.
Роси: Има ли и других корпорација које раде на исти или сличан начин? На пример, Фејсбук?
Асанж: Да, Фејсбук је такође један такав, значајан проблем, из сличних разлога. Уклопио је, објединио, милијарде особа широм света, има своју базу под јурисдикцијом Сједињених Држава и има специјалне односе са Вашингтоном. Фејсбук се, можда, данас налази тамо где се Гугл налазио пре 6 или 7 година, јер још увек није стигао на тај ниво да обједињује толико различитих животних аспеката индивидуа.
Када особе мисле на Гугл, мисле на механизам претраге, али, уистину, систем постоји у већини мобилних телефона, који у сваком тренутку информишу Гугл о локализацији сваке боговетне индивидуе, о њиховим контактима и шта оне траже на интернету. Све то, у комбинацији са другим Гугловим сервисима који су у употреби на многобројним вебсајтовима, а којих индивидуе најчешће уопште нису ни свесне, служи да у сваком тренутку локализује особе широм света.
Гугл је такође напредовао и на другим подручјима, јер се сада бави куповином других фирми. Између осталог, купио је више од осам компанија које се баве роботиком у последњих 14 месеци.
Роси: Да ли господин верује да обичан грађанин може избећи надзор Великог брата?
Асанж: То је готово немогуће. Питање је, да ли ви можете заштитити неке аспекте свог живота? Јер, на несрећу, данас је готово немогуће остати изван система за прикупљање информација које врши Америка. Зато је од необичне важне заштитити поједине аспекте свог живота, неке од својих личних интереса, неке своје политичке активности. Да ли је могуће заштитити их? Уз известан напор, мислим да је могуће заштитити један мали део тих активности.
Роси: Да ли је неопходно бити специјалиста за информатику да би то постигли?
Асанж: Најједноставнији начин је да обичне особе избегавају све компјутере, паметне мобилне телефоне и интеракције са особама које их употребљавају. На несрећу, то укључује и бразилску владу, чији су системи често проваљени од стране Америке.
Врло је тешко урадити то сада, на пример, ако идете на неко слвље или ако шаљете мејл некоме, у коме јављате да идете на неко место, користећи свој паметни мобилни телефон, на ком постоје све оне информације које Гугл сакупља или, рецимо, преко трећих особа које могу преко Фејсбука да постану „ваши пријатељи“. То је нешто веома тешко урадити, зато што и ако ви смањите број информација које  стављате на интернет, бирократске и комерцијалне организације, као и „ваши пријатељи“, настављају то да раде и уредно јављају о вашим личним активностима!
Постоји неколико начина, има неколико програма који су релативно једноставни за коришћење и који штите понеку од важних информација али, да би се то урадило на одговарајући начин, на несрећу, морате бити специјалиста.
Поред свега, последње две године индивидуе постају све свесније шта се догађа. И оно што је Сноуден објавио је затекло особе свесније онога што се догађа. То је резултирало да данас постоји тржиште паметних мобилних телефона који су заштићени криптографијом, исто као и лична мејл преписка.
Такође, данас постоје људи који активно раде на томе да омогуће обичним људима да побегну од надзора Великог Брата. Мислим да ћемо у следеће две године видети много различитих програма за криптографију телефона и чет сала, на пример, осим напора да се искључе личне информације, које се сада налазе у поседу компаније као што је, рецимо, Амазон, који такође предаје личне податке ЦИА.
Роси: Има ли нешто што би господин хтео да поручи бразилској публици?
Асанж: Само то, да су Бразилци исказали много солидарности самном и мојим радом, као и мојом личном ситуацијом и да им се због тога овом приликом лично захваљујем.
Написао: Вук Јовановић (пегепет)
Опрема: Стање ствари
[1] Књига – Julian Assange, “Quando Google encontrou WikiLeaks”; телефонски интервју урадио Guilherme Russo, за дневни лист Estado de São Paulo
[2] Примедба пегепета:
Дакле, најмање од 2006.године Израел намерно и (о)смишљено уништава инфраструктуру и врши масовне ратне злочине над цивилним палестинским становништвом! Толико о „палестинским лажима“, о којима смо читали на Преврату.  Што се тиче демонстрације бразилског незадовољства израелским војним нападима на палестинске цивиле у Гази, писао сам у оних пар огорчених коментара на Превратове „палестинске лажи“, да је Бразил одреаговао повлачењем свог амбасадора из Тел Авива на консултације и да је на то неки надобудни аташе за штампу израелског министарства за иностране послове изјавио у бразилску тв камеру, „да је Бразил економски див и дипломатски кепец“.
Прекјуче смо добили епилог. Наиме, израелски председник је назвао Ђилму, извинуо се за гаф службеника који ће бити смењен (вероватно постављен на неко место са већом платом и мање лапрдања, мада бих га ја послао да уништава Хамасове тунеле) и замолио да се односи врате на уобичајени ниво. Успут, споменуо је да Израел и Бразил имају да решавају „горуће економске проблеме“, што се односи на скору израелску куповину Ембраерових авиона уместо Боинга.
И тако је цењени публикум у Бразилу сазнао, да је влада и поред предстојећег милионског посла са Израелом, повукла морални дипломатски потез од тежине и то упркос могућем, великом материјалном губитку. Тај „морални потез“ испратиле су и друге јужноамеричке државе, Аргентина, Еквадор, Боливија и још неке, па се Израел изненада нашао у „дипломатском чабру“ првог реда, што показује да бразилски поглед на ратне злочине над недужним палестинским цивилима деле и друге државе са јужноамеричког континента.
Знам, неко ће рећи да је то само контрирање  Америци, и јесте, али се опет оправдано можемо приупитати како то ми, Срби, који смо више него осетили америчке бомбе и ракете, можемо да држимо страну држави коју директно подржава баш Америка, материјално, војно и дипломатски, не би ли те исте бомбе и ракете сејала по туђим главама?! Зато што су туђе, а не наше, треба да будемо срећни? Злуради? Неосетљиви? Неправедни?
[3] Примедба пегепета:
Истина о азилу је мало „елегантнија“, него што то Асанж грубо инсинуира. Наиме, по бразилском уставу и пратећем закону, било која особа може затражити азил у Бразилу, али само на један једини начин, исти за све људе овог света – азил мора затражити лично и на бразилској територији, што за Сноудена значи да се мора одшетати до бразилске амбасаде у Москви и својеручно затражити заштиту на оригиналном формулару.
Изузетака не може бити, изричит је устав. Бразилски амбасадор у Москви је такође био изричит у објашњењу да му је од руског, Сноуденовог адвоката, упућен факс са захтевом за азил и да је он дотичног адвоката обавестио о поступку који МОРА бити испоштован. Исто је поновио и одговарајући министар у Бразилу. Тачка. Бирократска? Можда. Изговор? Вероватно.
Било како било, за Ђилму је ту „случај Сноуден“ завршен. За Сноудена изгледа такође, јер је неком приликом дао опширан интервју за једну бразилску тв мрежу и на провокативно питање о азилу изјавио „да он вероватно није испоштовао захтев Бразила по том питању“.
Знајући за бројне примере политичког азила, од већ помало одртавелог италијанског револуционара, до Бигса, британског пљачкаша поштанског воза, ипак сам мишљења да се Бразил, просто, држи слова свог устава и закона, као пијан плота. Заостао  неки свет…
[4] Примедба пегепета: 
Истине ради, у конкуренцији за избор војних авиона следеће генерације бразилске авијације, били су амерички, француски и шведски типови ловаца, а да руске нико није ни спомињао, иако је Чавез тада још био жив и постојао је његов, рекао бих егземпларни пример независне војне авијације на јужноамеричком континенту.
Изабран је шведски Грипен, али под децидним условима да Бразил преузме 100% сву технологију у неколико следећих година, тако да не би постојала та опасност о којој Асанж говори. Исти услови су били постављени и Француској и Америци, а за дивно чудо, Америка се на крају и сагласила да пренесе Бразилу целу технологију Фантома (колико знам, први случај у свету), али је посао пропао због случаја шпијунаже.
Иначе, да напонем и то да Обаму све више сврби Ђилмин гест, па је скоро послао Бајдена да испита да ли се она стварно љути или се, пак, само привремено дури јер, божемој, овде је изборна година, а овај је, пак, стигао са пуним рукама поклона, пардон, ЦИА досијеа из времена бразилске војне диктатуре, не би умилостивио госпођу председницу, за коју се зна да се против диктатуре, као млађана студенткиња, борила са пушком у руци.
Иако је Ђилма дотичне, Бајденове досијее, предала овдашњој „Комисији за истину о тортури за време диктатуре“, за сада нема званичне промене у Ђилмином захтеву испостављеном лично Обами, а који се може сумирати, шире гледано, у следећа три става – признање и извињење, детаљно објашњење ко, кога, када и зашто и одустајање од будућих шпијунурања.
Нема ни промене Обаминог, боље рећи америчког става. Мислим, ништа признање непочинства, ништа извињење због истог, ништа одустајање од будућих непочинстава…