Аутор: Љубиша Радовић
"Sex and Drugs and Rock and Roll"
Џелати наше будућности и слободе
The San Francisco
Сан Франциско је 1960-их имао јаку музичку сцену. Најпознатије групе су биле Jefferson Airplane, Grateful Dead, Big Brother and the Holding Company s pevačicom Janis Joplin, Quicksilver Messenger Service, Love, The Charlatans, The Doors, и други. |
| Џозеф Макарти |
Макартизам (енгл. McCarthyism) је пракса изношења оптужби за нелојалност, субверзивност и издају без узимања у обзир постојања доказа. Израз води порекло из периода у историји Сједињених Држава који је познат као Друга црвена страва, а који је оквирно трајао од краја четрдесетих до краја педесетих година двадесетог века, и био познат по страху од комунистичког утицаја на америчке институције и шпијунаже од стране совјетских агената. Првобитно, израз је настао као критика антикомунистичких хајки америчког сенатора Џозефа Макартија, али је ускоро добио шире значење. Данас се израз макартизам користи и за друге типове безобзирних, непоткрепљених оптужби, као и задемагошке нападе на личност или патриотизам политичких противника.
Током ере макартизма, након Другог светског рата, на хиљаде Американаца су били оптужени да су комунисти или симпатизери комуниста, и били подвргнути агресивним истрагама и саслушањима пред владиним или приватничким одборима, панелима, комитетима и агенцијама. Главна мета ових сумњичења су били запослени у државном сектору, у сектору индустрије забаве, просветари и синдикални активисти. Сумње су често узимане у обзир упркос недовољним или сумњивим доказима, а ниво претње коју су представљали стварни или наводни левичарски ставови и активности је често значајно преувеличаван. Многи људи су остали без посла, уништене су им каријере, па чак су и затварани. Већина ових казни је дошло након пресуда које су касније укинуте,[a] закона који су касније проглашени неуставним,[b] отказа из разлога који су касније проглашени противзаконитим[c] или подложним тужби,[d] или ванправних процедура које су после сматране погрешним.
Међу најпознатијим примерима макартизма су говори, истраге и саслушања која је спроводио сенатор Макарти лично;Холивудска црна листа, повезана са саслушањима које је спроводио Дом Комитета за неамеричке активности; и разне антикомунистичке активностиФедералног истражног бироа (ФБИ) под вођством директора Џ. Едгара Хувера. Макартизам је био широко распрострањен друштвени и културни феномен који је утицао на све нивое друштва и узроковао озбиљне дебате и конфликте у Сједињеним Државама.
Џ. Едгар Хувер и ФБИ
Џ Едгар Хувер 1961.
 |
| Џ. Едгар Хувер |
Хувер је осмислио програм лојалности и безбедности председника Трумана, а истраге о запосленима у оквиру тог програма су спроводили агенти ФБИ. Ово је био главни задатак који је довео до тога да се број запослених у ФБИ повећа од 3.559 1946. до 7.029 1952. године. Хуверово екстремно осећање комунистичке опасности и политички конзервативни стандарди доказа које је његов Биро примењивао је довео до тога да на хиљаде радника изгуби посао. Услед Хуверовог инсистирања да се идентитет доушника чува као тајна, већина оних који су дошли под удар провера лојалности и безбедности нису били у могућности да се суоче са онима који су их оптужили, па ни да сазнају њихове идентитете. У многим случајевима им није речено ни за шта су оптужени.[20]
Хуверов утицај је досезао и ван службеника федералне владе и ван програма лојалности и безбедности. Налази саслушања и истрага за провере лојалности је требало да буду поверљиви, али Хувер је редовно доказе из њих достављао конгресним комитетима попут Дома за неамеричке активности.[21]
Од 1951. до 1955, ФБИ је имао тајни „Програм одговорности“ у оквиру кога су дистрибуирани анонимни документи са доказима које је ФБИ имао о наклоњености комунистима наставника, правника и других. Многи људи који су оптужени у овим „слепим меморандумима“ су отпуштени без икаквог даљег поступка.[22]
ФБИ је практиковао низ илегалних активности у потрази за подацима о комунистима, укључујући провале, отварање писама и нелегално прислушкивање.[23] Чланови левичарске Националне адвокатске гилде су спадали у ретке правнике спремне да бране оптужене у случајевима који су се тицали комунизма, и ово је ту организацију начинило посебном метом за Хувера. у канцеларије организације је од 1947. до 1951. ФБИ провалио најмање четрнаест пута.[24]
Између осталог, ФБИ је користио нелегално прибављене информације добијене приликом ових провала како би адвокате оптужбе обавестио о планираним стратегијама одбране које су припремали адвокати Националне адвокатске гилде.
ФБИ је такође организовао нелегалне тајне операције да узнемирава и омета комунистичке и друге дисидентске групе. Хувер је 1956. постајао све више фрустриран одлукама Врховног суда Сједињених Држава које су ограничавале могућности Министарства правде да суди комунистима. У ово време он је формализовао тајни програм „прљавих трикова“ под именом COINTELPRO.[23] Акције у оквиру овог програма су укључивале подметање кривотворених докумената како би се створила сумња да су особе доушници ФБИ, ширење гласина путем анонимних писама, достављање података новинама, позивање на проверу од стране пореске службе и слично. Програм COINTELPRO је остао на снази до 1971
Нема коментара:
Постави коментар
Коментари који су увредљиви биће уклоњени.