РАТ И УБИСТВО; Грех или, насушна потреба да се одбрани Биће своје Вере, Државе и Нације

Хри­стово по­зи­вање на љу­бав пре­ма не­при­ја­те­љи­ма и пра­шта­ње увре­де, има у ви­ду лич­не    не­при­ја­те­ље чо­ве­ко­ве, који су само лични груби пријатељи а не и на непријатеље Божије творевине на овом свету. Увре­де и злодела мо­же­мо да опро­сти­мо само уколико су учињена нама лично, изван тога једноставно немамо права.

Свети Ратници

Визионарски

-Еп+ Атанасије Јевтић Поново је српски народ на крсту и на Косову и Метохији, и у Далмацији, и Крајини, и Славонији, и Банији, Лици, Кордуну, Срему, Босни и Херцеговини. ... И шта можемо рећи друкчије него што је рекла мудра Јеврејка злобним и агресивним муслиманима: 'Праштамо вам што сте нас убијали, али не можемо да вам опростимо ако нас присилите да вас убијамо'.“

-Еп+Амфилохије Радовић „Кичмена мождина тих Уједињених земаља већ се зна и она се - и поред свих тегоба - поново обликује, а то је Србија и Црна Гора. затим ту спада источна Херцеговина, један добар дио Босанске Крајине, Српска Крајина... Контуре тих српских земаља већ су се назреле тако јасно у свим овим збивањима и само је велика несрећа што на вапај и крик Српске Крајине није услишено у правом тренутку...

-Свети Архијерејски Сабор СПЦ-Српски народ је већ пола века политички раздробљен и издељен неприродним границама које расецају његов живи организам ... Њих је испланирала комунистичка Интернационала, остварила неофашистичка и усташка окупација, а утврдила и продужила - против воље српског народа - Титова комунистичка диктатура преко свог изразито антисрпског АВНОЈ-а ... Због тога, ни Српска православна црква, ни српски народ никада нису признали вештачке и нелегитимне 'авнојевске' унутрашње границе...[21]

– Саоп(ћ)ење архијерејског сабора СПЦ, јануар 1992.

Википедија"слободна енциклопедија" тумачи српску историографску стварност, нешто "другачије", од наше СПЦ, Сабора и Архијереја, од наших историчара, од мислећег дела наше јавности !!! 

-Википедија   Српска православна црква у југославенским ратовима је имала, у најмању руку, врло контроверзну улогу. Иако је у почетку рата било апела на помирење и престанак сукоба, како је рат одмицао, СПЦ издаје низ саопштења којима охрабрује да се рат настави, а да се оно што је у рату освојено одржи.

ИВАЊДАН

+++ Рођење Светог Јована Претече и Крститеља Господњег

Ивањдан

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај ; 29. август и 23. септембар)

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Никита, Епископ Ремесијански

Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: „Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор”. Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку. 

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Киријак и Лонгин





Рођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска при- ношаше жртве боговима, али Орентије са браћом изјави, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идо- лима. Без обзира на њихове војничке за- слуге, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе, но успут свих 7, један за другим, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Праведни Захарија и Јелисавета










Родитељи светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Спомен светог Захарије празнује се 5. септембра (в. тамо опширно), а 11. фебруара пренос његових светих моштију.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Новомученик Панагиот Кесаријски










Пореклом из града Кесарије; као младић пострадао за веру у Христа од Турака у Цариграду 1765. године. Тело му сахрањено изван града на гробљу храма Живоносног Извора Пресвете Богородице у Цариграду.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици Јаков и Јован Мењужски









Деца благочестивих сељака из околине Новгорода. Она у дечјем узрасту мученички пострадаше. Свете мошти њихове, прослављене чудесима, почивају у Мењужском манастиру, на 40 врста од Новгорода, на обали реке Мењуге.

ДЕТАЉНИЈЕ