Пола века војних интервенција САД: Амбиције против дугорочних губитака

Данас, 21:11

© Photo: ru.wikipedia.org/RM Gillespie

Експерти сматрају да су велике војне интервенције САД у послове других земаља имале разорне последице за америчку економију.

МОСКВА, 02. август – РИА Новости. Власти САД користе војну снагу у иностранству, а то не само да штети међународном систему, него и самим САД у дугорочној перспективи: слаби привреду и изазива разочарање унутар земље, сматрају експерти са којима су разговарале РИА Новости.

Интервенција под хуманим предлогом

Једна од највећих инвазија САД после другог светског рата је био рат у Вијетнаму, а повод је био тзв. Тонкиншки инцидент, који се догодио пре педесет година.

Разарач ратне морнарице САД „Медокс“, који је био у патроли у Тонкиншком заливу код вијетнамске границе на обавештајном задатку, је 02. августа 1964. године пришао обали северног Вијетнама, САД су тврдиле да су три северновијетнамска торпедна чамца напала на њега. Онда су у Стејт департмент стигле информације о другом нападу, који се, наводно, догодио 04. августа. Касније је утврђено да таквог напада на ратну морнарицу САД није ни било. Догађај је могао бити исцениран, како би Конгрес одобрио резолуцију о увођењу армије у Вијетнам.

САД су на сличан начин деловале и приликом уласка у Ирак. Американци су овај пут желели да добију одобрење УН и у Савету безбедности су показали наводне доказе да Ирак ради на оружју за масовно уништење. Нису добили подршку Савета безбедности, али су САД то игнорисале и, ипак, 2003. године ушле у Ирак.

Остаје пуно недоумица и поводом изговора за почетак војне операције САД и НАТО у Југославији 1999. године. За повод су узели заоштрене међуверске односе у том региону. Још раније, 1983. године, САД су под формалним изговором заштите америчких грађана ушле у на Гренаду, Резултат тога је пад прокомунистичког режима у земљи.

Сваки случај је имао своје посебне одлике, али су САД увек биле спремне за војну операцију, само су тражиле прави изговор за њен почетак.

„САД дејствују праволинијски, грубо и не двоуме се да употребе војну снагу, кад други методи не раде“, сматра директор центра „Рузвелт“ при МГУ Јуриј Рогуљев. Према мишљењу експерта, власти САД сматрају да је то логично и прао средство за постизање својих циљева.

Експерти сматрају да америчке власти пре почетка војне интервенције спремају јавно мњење и Конгрес, траже повод за инвазију, које је често вештачки.

„Тонкиншки инцидент је, такође, доказ да се покушава наћи прави изговор за одлуке, које су већ донесене“, тврди директор руског савета уа међународне послове Андреј Кортунов.

САД су се активно укључиле у вијетнамске догађаје много пре инцидента у Тонкиншком заливу, Вијетнам је био француска колонија, која је после потписивања споразума о повлачењу француске војске 1954. године, подељен на Северни и Јужни- Међу њима се појавила демилитаризована зона.

После одласка Француза влада комунисте Хо Ши Мина је брзо учврстила власт у Северном Вијетнаму. У Јужном Вијетнаму су САД почеле да замењују Французе: Американци су разматрали могућност подршке снага које су се бориле против Хо Ши Мина, а саветници из САД су радили у Сајгону много пре 1964. године. Америчка доктрина „домина“ је подразумевала да ако Јужни Вијетнам постане комунистички, онда ће под контролу комуниста пасти и све суседне земље у југоисточној Азији. А, то значи: такав развој догађаја је потребно спречити на било који начин.

Војна операција у Југославији 1999. године је почела на таласу тријумфа САД 90-х година, сматра Кортунов. Према његовом мишљењу, САД је било потребно да учврсте своју позицију у Европи и потврде виталност НАТО. „Рат у Југославији се врло органски укапао у оквирно виђење САД развоја ситуације у Европи “, сматра експерт.

Он је рекао да у је у случају Ирака радила не одбрамбена, него јуришна светска стратегија САД. Амерички председник Џорџ Буш-јуниор је сматрао да демократија по америчком обрасцу мора победнички да прелази из једне земље у другу. Постојале су и идеје демократизације Блиског истока.

Никаквих дивиденди

Експерти сматрају да су велике војне инвазије САД у друге државе имале разорне последице по америчку привреду, посебно у дугорочној перспективи.

„Обично такви догађаји, као што је учешће у рату и нагли пораст војних трошкова, имају двоструки економски ефекат. Они могу неко време да погурају привреду за рачун војних наруџби, патриотског полета. Али, историја показује да је врло тешко рачунати на дугорочне позитивне ефекте. Ипак, то нису трошкови производње, то је диспропорција у привреди, повећање буџетног дефицита, а то подразумева инфлацију и раст државног дуга“, рекао је Кортунов.

Огромни трошкови вијетнамске војне кампање су проузроковали кризу у америчкој привреди и крах политике Линдона Џонса, која је предвиђала формирање „Великог друштва“ у САД, у ком неће бити сиромашних. Пораз у Вијетнаму је утицао на пад ауторитета политичких партија и органа власти САД, огромно разочарање у власт многих Американаца. Сам Џонсон је неславно отишао са свог места после првог мандата. Није се ни кандидовао за други мандат 1968. године.

Разорне последице за САД су имале и интервенције у Ираку и Авганистану: Буш-јуниор је оставио земљу у дубокој економској кризи, а излаз из ње тек почиње.

„Буш је 2000. године добио буџет са огромним суфицитом, који је постигао Клинтон. И тај суфицит су моментално, не „појели“, него и направили дефицит буџета и државни дуг, који ни Обама није успео да смањи“, рекао је Рогуљев.

Последње две-три деценије показују да је врло тешко у великим ратовима добити позитивне резултате, закључују експерти. Фактички, ти ратови се завршавају ако не безусловним поразом Америке, онда, сигурно, не апсолутном победом. Осим тога, војне интервенције не доносе Америци престиж на међународној арени.

„Све је више антиамеричког расположења, а политички режими у региону губе поверење у америчко присуство. Тамо се, првенствено, ради о минимизацији штете, а не о капитализацији некаквих дивиденди“, каже Кортунов. Према његовом мишљењу, Американци су могли постићи војну победу, али нису могли да постигну задате циљеве, као на пример формирање демократског друштва у Ираку.

„Последице тих војних акција ми видимо у Ираку, где се земља једноставно распала на делиће“, каже Рогуљев.

У Вијетнаму је друга ситуација – он је из рата изашао као победник. „Земља је доживела раст, али је и пад био огроман, без обзира што је Вијетнам и без тога био сиромашна, пољопривредна земља“, каже експерт и подсећа да је значајну помоћ у обнављању привреде Вијетнаму пружио Совјетски Савез.

Идеологија против здравог смисла

Економска криза, пад престижа у очима међународне заједнице, разочарање сопственог народа – чинило би се да америчко руководство не може а да то не узме у обзир. Али, не треба прецењивати рационалност доношења оваквих одлука, које су врло често засноване на не у потпуности истинитим информацијама, каже Кортунов.

САД, као највећа светска привреда и тржиште, поседује џиновске ресурсе. Могућности САД се не могу поредити ни са једном земљом у свету, признају стручњаци. Они додају, да осим тога Американци имају могућност да покрену „штампарију“ и на тај начин погасе све своје трошкове јефтиним доларом.

„Американци расипнички користе те ресурсе и врло су подложни идеолошком утицају. И та идеологија је наносила директну штету економским могућностима САД“, резимира Рогаљев.

Експерти претпостављају да амерички политички естаблишмент трпи притисак – он мора периодично да потврди тежње САД за глобалним лидерством, мешајући се озбиљне регионалне проблеме.

„Често је временски хоризонт планирања политичких лидера врло узак. Некада је председнику важније да покаже своју снагу и сигурност на краткорочном плану, како би био поново изабран и како би његова партија у међувремену на изборима добила што више гласова“, закључио је Кортунов.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_02/Pola-veka-vojnih-intervencija-SAD-Ambicije-protiv-dugorochnih-gubitaka-2085/

Западна правда покуцала на врата Русије

Дмитриј Бабич 

Данас, 19:24

© Photo: RIA Novosti/Vladimir Vyatkin

Протекла недеља се одликовала занимљивом појавом: европски судови су се одједном пробудили од вишегодишњег сна и агресивно напали Русију. Наравно, сасвим случајно је Хашки арбитражни суд скоро 10 година разматрао тужбу бивших акционара злогласне компаније ЈУКОС против Русије, те је одједном одлучио да казни Русију са 50 млрд накнаде.

У Русији нема много људи, који сматрају коинциденцијом да је овај износ без преседана затражен од Русије одмах после катастрофе малезијског Бојинга са холандским путницима. Дакле, не само новине западних земаља, за које скоро нема илузија, већ и тобоже независни суд се прикључио западним владама у њиховој тежњи да казне Русију санкцијама. Међутим, Лик Фери, бивши министар образовања Француске, сматра ове санкције бескорисним, јер оне не отклањају реални узрок рата у Украјини.

Мислим да су санкције и пресуде против Русије апсурдне. Оне су просто бесмислене. Њихов циљ је да понизе Русију. Међутим, понижење Русије не одговара интересима ни САД, ни Европе. Поред тога, те санкције погађају не толико Русију, колико нас, као Европљанин осећам се пониженим. Према мом мишлењу, ЕУ поступа глупо, пратећи линију Обаме и иначе САД, јер преко санкција нећемо наћи решење. Грађански рат у Украјини је пре свега проблем односа међу украјинским грађанима. У Украјини постоји део становништва, који говори руски и расположен русофилски. Међутим, нова влада у Кијеву врши на њега притисак, који је проузроковао рат. Дакле, и да није Путина, проблем не би нестао. Међутим, Запад то не разуме. Дакле, западна политика санкција је заснована на заблуди, она је апсурдна.

Ако је неко и могао да поверује у објективност европских судова, у случајност низа антируских коинциденција, ту је веру срушила пресуда Европског суда за људска права у Страсбуру. Два дана после одлуке холандских колега овај суд је казнио Русију за „злочин“ под наводним знаком. Страсбуршки суд је одлучио да бивши деоничари ЈУКОС-а као накнаду за патње у вези са опорезивањем од стране Русије могу да добију од грађана Русије 1 млрд. 860 млн долара. Могло је да буде и горе: сами деоничари су хтели да добију за своје муке, до којих није дошло због њихове емиграције из Русије, 81 млрд долара. Ако се узме у обзир да у те људе спада и човек, који је добио у Русији доживотни затвор за наручивање убистава руских грађана Леонид Невзлин, рачун за моралне патње би могли да поднесу сами грађани Русије, јер Невзлин није ништа објашњавао рођацима жртава наручених убистава у руском суду. Он је побегао у Израел 2003. године, поневши са собом милионе, са гледишта европске правде, „поштено“ зарађених у Русији долара. Данас он жели стотину пута више – за своје патње у Русији. Са гледишта адвоката из лондонског Ситија Пола Стока, који се специјализира на одбрани интереса енергетских компанија, Невзлин теоретски може да добије од Русије новац – не читав износ, али ипак доста мастан залогај.

Према енглеском закону, човек, који је добио парницу у суду, може да преда право наплаћивања износа другом лицу. Ако је суд признао да Русија дугује деоничарима ЈУКОС-а 50 млрд долара, они могу да продају другим људима своје право да наплате тај новац од Русије. Или, рецимо, деоничари могу да кажу да ће заборавити на тај износ ако добију, рецимо, 30 млрд. Теоретски је то могуће.

Свакако, мрско је и понизно цењкати се са убицом Невзлиним у вези са нашим новцем. Не заборавимо да је шеф Невзлина, Михаил Ходорковски купио основне активе ЈУКОС-а крајем 1990-х године за 410 милиона долара, односно, за износ, више него стоструко мањи него што данас траже Невзлин и други. Вероватно, свестан да су бивши килери претерали, сам Ходорковски се дистанцирао од тужбе у Хашком суду, продавши право да наплате Русији допунски износ Невзлину и његовом пријатељу Јулију Дубову, коме је такође у Русији изречена пресуда за крађу многих милиона. И тај живи у иностранству, где су слободни и још гори убице и лопови од њега. Иначе, постоји вероватноћа да је због неплаћања бандитима новца претњом заузимања страних актива руске компаније Роснефт западна правда претерала. У савременом капитализму је све повезано, на удару може да се нађе највећа компанија британског бизниса Бритиш Петролеум. Мишљење Пола Стока:

БП има 20% деоница Роснефта. У случају судског преузимања својине Роснефта пропашће и деонице БП. Дакле, и Запад ће изгубити новац, мада индиректно. Што се тиче санкција против неких шефова руских компанија, укључјући Роснефт – то је економски рат, чији је циљ да живот лидера руског бизниса постане што мање комфоран.

Иначе, бар смо се отарасили илузија. Ни слободна штампа, ни независни суд на Западу не постоје. Води се не истрага, већ рат. Нисмо га ми почели, за сада је противник у офанзиви. Међутим, познато је да је војна срећа променљива. Почевши борбене акције у судовима и на екранима, агресор ризикује да изгуби.

ВОЂА ПРОРУСА: Ми смо Православна дисциплинована војска – стрељали смо своје бандите

Саветник проруских снага у источној Украјини Игор Друз је за ББЦ потврдио да су они стрељали своје припаднике без претходног суђења “да би се спречио хаос”, јавља та британска медијска кућа.

Друз је рекао да је “егзекуцијама” послат важан сингал осталим припадницима проруских снага.

“Ми смо више пута током ванредног стања спровели егзекуције стрељањем да бисмо спречили хаос. Зато су наше снаге које су се повукле из Славјанска веома дисциплиноване”, објаснио је он. Славјанск је био главно упориште проруских снага све док га украјинске снаге прошлог месеца нису поново освојиле. Друз је саветник војног команданта проруских снага Игора Стрелкова и портпарол територија под контролом проруских снага у региону Доњецка. Он је задужен за идеологију проруских снага у источној Украјини.

Друз је изјавио да снажно подржава Православни Хришћански морал и породичне вредности и да је против хомосексуалности, као и да се нада да ће бити уведена смртна казна за најтеже злочине и да је сигуран да ће већина припадника проруских снага подржати ову његову иницијативу. Друз је рекао да проруске снаге хоће да формирају друштвено одговорну државу која ће штитити Хришћанске вредности. Он је, такође, казао да је украјинска влада “потпуно нелегитимна”, да је “терористичка” организација која врши ратне злочине над цивилима.“Ти људи су дошли на власт убијањем и државним ударом, а сада врше ратне злочине. Они бомбардују наше градове. Они гранатирају градове и онда за то оптужују наше борце. То је бесмислица. Зашто бисмо ми гранатирали градове који су под нашом контролом?”, закључио је он.

(ББЦ, Танјуг )

Камерон позвао НАТО да ревидира односе са Русијом

Данас, 12:45

Фото: РИА Новости

Премијер Велике Британије Дејвид Камерон је изјавио да ће у току предстојећег НАТО самита у Велсу покушати да убеди лидере НАТО земаља и генералног секретара Андерса фог Расмусена да се ревидирају дугорочни односи са Москвом, саопштио је Ројтерс.

Камерон тврди да „Русија гледа на НАТО као на противника“. Он је због тога препоручио алијанси да се разматра о новом плану војних вежби, изградњи нове инфраструктуре, као и о повећању броја војника Снага реаговања НАТО.

НАТО, Русија, Дејвид Камерон, Политика
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_02/Kameron-pozvao-NATO-da-revidira-odnose-sa-Rusijom-8290/

Политиколике шићарџије из чајне кухиње

© Flickr.com/livinghood/cc-by-nc-sa 3.0

Друштвено-политички талог, ситносопственички седимент нације, на површину измилео ерозијом образа и знања, Србију сапиње у координате властитих џепних визија.

Од Делиграда до Ражња има око осам километара и нешто око два века. Делиград је био моћан стратегијски фортификациони систем, прави војни град земљаних утврђења и шанчева. Управо, светао пример шта је пре око два века могло прегнуће неписмене, сиромашне, изубијане и сељачке Карађорђеве Србије, решене да опстане. Осам километара даље, у предвечерје Европске уније, на жалост имамо реципрочно сведочанство.

Не знам јесте ли прочитали вест о отварању чајне кухиње у дому здравља у Ражњу, на Свете Враче Козму и Дамјана? Уприличена је свечаност, са пресецањем црвене врпце, пред камерама и новинарима. Читаву ствар директор установе представио је као инвестицију. Педесет хиљада динара, односно око 450 евра, биле су донације, а преосталих сто хиљада динара или 950 евра стигло је из буџета.

Није проблем чајна кухиња, медицинским радницима и осталим запосленима свакако потребна. Проблем је формат модерне српске свести. Нација је девалвирала толико, да сваки ситнеж може да постане вест, инвестиција и промоција, да не кажем реклама или маркетинг.

Србија је постала плен. Друштвена маргина помоћу странака је узурпирала национални центар. У Србији скоро да ништа више не може да се изнедри, ако има националну или светску димензију. Друштвено-политички талог, ситносопственички седимент нације, на површину измилео ерозијом образа и знања, државу сапиње у координате властитих џепних визија.

Политиколике шићарџије из чајних кухиња у џеповима форматизују државу, разуме се, по свом приградском укусу и страначким потребама. То је ситуација у којој слуђени скрибомани овладавају књижевношћу, калемари пресуђују хирурзима, а залудни политиканти аванзују у државнике или макар народне посланике, министре, државне саветнике или директоре.

Отуда прошле недеље вест о свечаном отварању чајне кухиње, као националном догађају. Није тај директор дома здравља крив. Он је само следио тренд, био је складан са мочваром кроз коју плива опрезно, прсним стилом, уместо краулом. Тих чајних кухиња по Србији има колико хоћете.

Сетите се само како је извршни директор Дирекције за изградњу Ниша у предизборној кампањи 2012. године свечано „отворио“ мост дугачак седам, а широк пет метара, обећавши да ће после избора да изгради и претприступне саобраћајнице? Сећате ли се и фамозних награда специјализоване експозитуре „Фајненшал тајмса“, која је за новац пореских обвезника Србије, уочи избора, шаком и капом делила награде најзабитијим паланкама, проглашавајући их за „најперспективије“ привредне зоне у Европи? То је домет проевропске Србије, којој је мало рекламе важније од свега, а стратегију државе темељи на клању српског вола за мало шаргарепе са европског штапа.

Да се до краја разумемо, страначка малограђанштина и сисање државе које уз њу иде, нису изум Српске напредне странке. На страну неиспуњена обећања напредњака о департизацији. Нису они никакав изузетак од претходних гарнитура страначких и осталих проевропских усрећитеља државе. Њихов проблем је што су њиховим наквасалим, а ништа мање примитивним кадровима остале углавном оглодане државне кости и нешто окрајака.

Србији остају два пута. Може да се помири са својом судбином паланке међу државама, односно чајне кухиње Европске уније. То је пут ражња.

Други пут је захтевнији и тежак подухват изградње „Делиграда“. Он би подразумевао мобилизацију унутрашњих знања и хтења, ка успостављању стварне државе, у којој отварање чајне кухиње у дому здравља не би било вест, него поново стандард уобичајеног живљења и рада. Баш као што је сложени систем, звани Делиград, пре два века био одговор на захтев стварности. Први корак на том путу треба да буде ускраћење грађанског и националног поверења политиколиким шићарџијама међу нама.

Бранко Жујовић  30 јул, 13:22

„Радикални ислам ушао у све институције власти БиХ“

Заменик председавајућег Савета министара БиХ Никола Шпирић упозорио је да је радикални ислам ушао у све институције власти БиХ и да ће последња фаза бити политичко организовање. Шпирић је истакао да већ дуже време упозорава на опасност од радикалног ислама и вехабизма али да, нажалост, најчешће није био схваћен или се томе давала нека неозбиљна конотација.

---

„Желим да упозорим да су они већ овладали системом у БиХ, да је тај радикални ислам већ ушао у све институције власти у БиХ, а последња фаза биће политичко организовање. Верујем већ на наредним изборима да ће се појавити као организована политичка партија, а онда, ја се плашим, да почиње пакао“, истакао је Шпирић за Радио-телевизију Републике Српске и додао да није сигуран да ће у томе добро проћи Бошњаци-муслимани у БиХ, а поготово не они који то нису.

Шпирић каже да му је жао што су пале жртве у Приједору, где су 28. јула убијена два Бошњака, а за њихово убиство је осумњичен припадник вехабијског покрета.
„О томе се може говорити као о изолованом инциденту. Померање радикализма из арапског света преко Турске на просторе БиХ довешће до демографских промена“, рекао је Шпирић.

Према његовим ријечима, добро је да они, коју су за тај инцидент покушали да оптуже Србе, нису у праву, али му је жао што још нису свесни опасности која, пре свега, прети њима.

---

Срна

ЦЕРИЋ: Не може да буде и неће бити мирног и бескрвног распада или поделе БиХ

БИВШИ БОШЊАЧКИ ВЕРСКИ ПОГЛАВАР САДА НАСТУПА

КАО НЕЗАВИСНИ ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТ

- Они који су протеклих година водили државу и Бошњаке, својим су нерадом и неспособношћу све нас заједно довели су ситуацију да се уместо развоја и јачања, у Босни и Херцеговини и ван ње, говори се о распаду и подели“, наглашава Мустафа Церић

- Бошњаци морају разумети поруке које им шаљу. Ако непријатељи државе све гласније говоре о распаду и подели, онда су очито проценили да актуелни лидери Бошњака и Босне и Херцеговине нису препрека њиховим амбицијама. Очито је да су Бошњаци – закључио је Церић - престали да буду довољно јак политички фактор те да нису показали да знају да се брину о држави

        ПРЕТЊЕ распадом државе су најаве новог крвопролића, јер нема нити може бити никакве мирне или спонтане дисолуције и поделе државе, оценио је Мустафа Церић, независни кандидат за члана Председништва БиХ, реагујући на последњи извештај Међународне кризне групе (ICG).

        „То је опасно и неприхватљиво, та навигација међународне заједнице према распаду државе се може некоме обити о главу. Иначе, учестале изјаве, претње и злослутне најаве политичара, али и појединих међународних невладиних организација о распаду Босне и Херцеговине имају за циљ навикавање светске јавност на тезу о постепеном растакању и нестанку ове државе. Њима поручујемо да је то узалудан посао. Држава која је одбрањена животима њених најбољих синова може постати само боља, снажнија и јединственија“, поручује Церић.

        Према његовим речима, спомињање црних сценарија, упозорења о нефункционалности државе, неспособности њених лидера и уставних решења која доносе нове поделе, „све патриоте, посебно Бошњаци, морају схватити више него озбиљно“.

        „Кад патриоте ћуте, чују се само националисти и непријатељи државе Босне и Херцеговине. Они који су протеклих година водили државу и Бошњаке, својим су нерадом и неспособношћу све нас заједно довели су ситуацију да се уместо развоја и јачања, у Босни и Херцеговини и ван ње, говори се о распаду и подели“, наглашава Церић.

        Босна и Херцеговина, додаје он, улази у судбински важан период у којем мора превагнути снага и воља оних коју ову државу воле.

        „Бошњаци морају разумети поруке које им шаљу. Ако непријатељи државе све гласније говоре о распаду и подели, онда су очито проценили да актуелни лидери Бошњака и Босне и Херцеговине нису препрека њиховим амбицијама. Очито је да су Бошњаци престали да буду довољно јак политички фактор те да нису показали да знају да се брину о држави“, сматра Церић.

Категорије: 

ГлобОтпор

„МОЛИ СЕ БОГУ И ДРЖИ СЕ РУСИЈЕ”

У Свечаној сали Скупштине Београда представљена књига „Руски некропољ у Београду”.

---

Књига „Руски некропољ у Београду” – на којој је радило 27 српских и руских историчара и других научника – представљена је данас у свечаној сали Скупштине града Београда.

Књига је објављена издању Фондације за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Србији „Руски некропољ”. Део је пројекта обнављања руског гробља у Београду, највећег руског гробља ван Русије и првог на чијој је обнови ова земља радила.

О књизи, значају обнове некропоља за обнову руско-српских односа – говорили су др Ненад Поповић, председника Фондације за обнову руског некропоља у Београду, Константин Косачов, диркетор Россотрудњичества, руске организације за међународну хуманитарну помоћ и сарадњу, и историчари Василије Крестић и Милош Ковић.

Др Поповић је окупљенима у свечаној сали Градске скупштине рекао:

„Према народном предању, свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, дао је на смрти свом синовцу и наследнику Петру Петровићу Његошу један савет. Тај савет је гласио: „Моли се Богу и држи се Русије”.

Србија у својој прошлости није имала ближег пријатеља од Русије, нити је имала савезника са којим су њене везе кроз историју биле дуготрајније, садржајније и разгранатије.

О томе сведочи однос који су највећи српски духовници, просветитељи и државници вековима гајили према Русији.

Свети Сава, Александар Први Карађорђевић, Петар Петровић Његош, Никола Пашић – сви они су били окренути Русији, гледајући на њу као на вечног савезника и заштитника српског народа.

Књига „Руски некропољ у Београду” настала је из наше тежње да осветлимо историјске чињенице о нераскидивим везама српског и руског народа кроз векове, али и да јавности представимо живот руске емиграције у Србији и допринос који је она дала развоју модерне српске државе.

Ова књига је јединствени научни пројекат који на једном месту окупља најугледније српске и руске историчаре, професоре и академике који су својим погледима на тему српско-руских односа у прошлости дали снажан допринос бољем разумевању односа Србије и Русије у садашњости и будућности.

Дан када промовишмо ову књигу је истовремено и дан када обележавамо завршетак дугогодишњих радова на обнови Руског некропоља у Београду.

Не постоји ништа значајније и вредније дивљења у односима два народа од њихове спремности да се узајамно помажу у тешким раздобљима њихове историје.

Руски некропољ у Београду је управо то, подсетник на тешка времена кроз која су пролазила наша два народа, али и симбол наше снаге, братства и заједништва у тим временима.

Зато није случајно што пројекат обнове Руског некропоља реализујемо у години великог јубилеја – прославе стогодишњице од почетка Првог светског рата који је најочитији пример колико је снажно пријатељство српског и руског народа.

У тренутку када је то за Русију било најнеповољније, упркос економској и војној слабости, али и унутрашњим проблемима, Русија је – само да би заштитила Србију и спречила њено уништење – ушла у рат против Немачке и Аустро-Угарске.

Данас, сто година касније, наше две земље се суочавају са новим историјским искушењима која морају да преброде заједно, раме уз раме, као што су то чиниле у прошлости.

На крају, желим да изразим захвалност на подршци председнику Русије Владимиру Путину и влади Руске Федерације, ако и господину Косачову и господину Рјазанском, без чије неисцрпне енергије, ентузијазма и љубави према Србији обнова Руског некропоља не би била могућа.

Даме и господо,

Завршићу своје обраћање једном реченицом наших славних предака, која у овом тренутку звучи ближе него икада, а она гласи:

„Срби и Руси су исти народ, са једном вером и два имена.”

„Време за историјско враћање дугова”

Константин Косачов је и председник Савета Фондације „Руски некропољ у Београду”, а на промоцији књиге је истакао да се обнова Руског гробља у Београду и објављивање књиге остварују под патронатом државе и да је иницијатива потекла од председника Владимира Путина лично. У наставку је нагласио:

„Уважене даме и господо, драги пријатељи, имам велику част што представљам Россодрудњичество, федералну агенцију која је, поред осталог, овлашћена одлуком Владе Руске Федерације да се бави питањима очувања и рестаурације меморијалних гробаља у Русији и иностранству.

Задатак очувања и рестаурације гробаља у иностранству руска држава и њене институције поставиле су 2010. године. Тиме се, нажалост, раније нисмо бавили. У почетку се радило о обнови гробова познатијих синова и кћери руског народа, којих је –расутих по свету – било око двадесетак.

Када сам као челник Фонда одлучивао које од гробаља треба укључити у тај списак, осећања су ми била измешана.

За нашу земљу је овај пројекат јако значајан јер је почетак враћања незаслужено заборављених фрагмената њене историје. Први светски рат у Русији много година је био фактички заборављен.

Совјетска историографија га је сматрала неправедним, империјалистичким.

У години када обележавамо стогодишњицу почетка Првог светског рата дошло је време за историјско враћање дугова, дугова сећања на руске људе пале за своју земљу и своју браћу у Европи.”

(Факти – Диана Милошевић, Горан Шимпрада, Фото: Антон Атанасијевић)-srbin.info

Пол Крејг Робертс: Имају ли Русија и човечанство будућност?

Руска влада је коначно схватила да нема западне партнере и горко се жали на пропагандистичке лажи и дезинформације које Вашингтон, његови европски слуге и медији пласирају против њих.Можда су Руси помислили да ће само Ирак, Либија, Сирија, Кина и Едвард Сноуден бити подвргнути демонизацији и лажима.Очигледно је да је Русија следећа.

---

Командант НАТО снага генерал Бридлоу (Филип, командант НАТО за Европу; прим. прев.) и закон 2277, који је Сенат усвојио, јасно указују да себе и Европу припремају за рат против Русије.

Европљани нису вољни да Украјину убаце у НАТО. Они схватају да ће бити прве жртве ако САД или њихове кијевске марионете изазову рат. Вашингтону није пуно стало до њиховог мишљења. Сетимо се речи помоћника државног секретара Викторије Нуланд: „Јебеш ЕУ!“ Управо тако стоје ствари.

Закон о спречавању руске агресије, који је усвојио Сенат, пакоснији је него што сам рекао у прошлој колумни. Ако закон прође, што је извесно, Вашингтон ће моћи да заобиђе НАТО и штитиће суверенитет Украјине као „савезника“, без обзира на то што она није чланица НАТО. Тако САД могу да пошаљу трупе у Украјину и уплету НАТО у рат са Русијом.

КУРВЕ ЋЕ ИЗГОРЕТИ СА СВОЈИМ НОВЦЕМ

Погледајте како је Вашингтон подигао тензију украјинске кризе иако није приложио никакве доказе о „руској агресији“. Одједном имамо реакције НАТО официра и америчких сенатора на напад који нико није видео.

Учећи на Ираку, Либији и Сирији, Вашингтон је схватио да може да ради на основи голих лажи, које је сам произвео. Ни Британија, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Израел, Мексико, Аустралија, Канада, Нови Зеланд, Јапан, Јужна Кореја, Тајван нити било која друга земља не сме да иступи и укаже на очигледне лажи и ратне злочине. УН су чак прихватиле гомилу лажи које им је приредио Колин Пауел, државни секретар у време инвазије на Ирак. Све што је Пауел тада рекао оповргли су инспектори Уједињених нација на терену, али ипак девојчице из УН су дале зелено светло за разарајући рат.

Једини закључак је да су све курве исплаћене. Курве увек могу да рачунају на то да ће их Вашингтон исплатити. Новац за који курве предају цивилизацију Вашингтону, који ће је разорити ратом – највероватније нуклеарним, који ће уништити живот на земљи. Новац који курве добијају ће изгорети заједно са њима.

Изненађујуће је да Вашингтон сада циља Русију. Свет је дао одрешене руке Америци да ради шта јој је воља. До сада смо имали три администрације ратних злочинаца, који су дочекивани уз највише почасти где год су ишли. Исто тако, државници целог света ишчекују позив Беле куће, што би за њих био доказ да вреде. Чак и председник Кине долази у госте у Царство зла.

Свет није запазио злочине Вашингтона против Србије и није се узбунио када је њеног председника притворио као ратног злочинца, само зато што је овај покушавао да одбрани земљу. Свет није уложио никакав напор да се супротстави Вашингтону у уништавању Ирака, Авганистана, Либије, а сада Сирије и Газе. Свет није захтевао да САД престану да убијају људе у Пакистану и Јемену, земљама са којима чак нису у рату. Свет гледа на другу страну док се формира штаб америчке војске у Африци (US Africa Command). Такође гледа на другу страну док САД испоручују Израелу оружје којим се убијају жене и деца у гету Газе. Кроз Сенат и Доњи дом пролазе резолуције у којима се поздрављају убијања Палестинаца.

ОБАМИ СЕ СУГЕРИШЕ НУКЛЕАРНИ РАТ

САД имају одрешене руке да раде шта хоће, да убијају и лажу, и сада то право користе против Русије. Руски председник Владимир Путин се нада да ће показати Европи да није извор проблема тако што ће на америчку агресију у Украјини одговорити разумно. Европске нације су заробљене. Неспособне су да делају и размишљају за себе. Заправо, ЕУ је једно велико ништа које слуша само наређења Вашингтона.

Ако Русија жели да избегне рат са Вашингтоном, што би вероватно био коначни рат за живот на земљи, она мора да се активира одмах и прихвати захтеве сепаратиста (у источној Украјини; прим. прев.) да се уједине са матицом. Ако закон 2277 прође у Сенату, Русија ће морати да се војно суочи са Америком, будући да ће од тренутка усвајања закона Украјина бити амерички савезник.

Путинове замисли су биле разумне и одговорне, али га је Европа изневерила. Ако не искористи моћ да заврши посао у Украјини док још може, следећи корак Вашингтона ће бити да активира стотине невладиних организација у Русији, које ће етикетирати Путина као издајника јер је напустио народ бивших руских провинција које су некадашњи совјетски лидери дали Украјини без икаквог основа.

Проблем сваког вође је наслеђивање бројних проблема које су му оставили претходници. Путину је проблеме као задужбину оставио Јељцин. Он је био катастрофа за Русију и америчка марионета. Још није сигурно да ли ће Русија преживети последице Јељцинове владавине.

Како САД имају свој начин, Русија ће опстати само као америчка марионетска држава. У претходној колумни коју сам писао за Foreign Affairs, лист дипломатске заједнице, рекао сам да САД имају стратешку предност тако што постоји „тренутак могућности“ да се изведе превентивни нуклеарни напад на Русију, која је препрека америчкој хегемонији. Скоро је сигурно да је Обами речено да је Кенеди имао исту такву прилику и да таква прилика не сме бити поново пропуштена.

Као што је Стивен Кар објаснио у гостујућој колумни, не постоје победници у нуклеарном рату. Сви на крају умру. Став вашингтонских неоконзервативаца је да се у нуклеарном рату може победити. Ниједно стручно мишљење не поткрепљује те претпоставке. Али неоконзервативци су на трону, а не стручњаци.

Амерички народ је отишао на ручак. Они немају став о својој судбини. Американци су неинформисан народ ометен растућим личним и финансијским проблемима. Ако се Европљани освесте, онда ће на тренутак живети од америчких пара. Оно са чиме се суочавамо јесу жеља САД за хегемонијом и равнодушност која влада остатком света. Американци, који раде да би Вашингтон измирио своје дугове и да би одржао пензиони фонда, неће ни дочекати ту пензију.

---

Извор: Infowars.com