Црква и Друштво

„Ја сам, Пут, Истина и Живот“

17.8.14.

Док се патријарх Иринеј спрема за Ватикан!?, кува се побуна владика подржаних од Москве!




Сукоб екумениста и светосаваца међу српски владикама прети да ескалира: група утицајних владика добила подршку Московске патријаршије и патријарха Кирила да осујети зближавање са папом.

У самом врху Српске православне цркве дошло је до озбиљних подела поводом најављене посете патријарха Иринеја и најугледнијих чланова Синода СПЦ Ватикану, као и позива папи да дође у Србију.
За читаву збрку око позива патријарху да посети Ватикан није крив зрењанински бискуп др Ладислав Немет, кога је владика бачки Иринеј покушао да оптужи да је измислио и позив и прихватање позива.
- Владика бачки је само покушао да смањи штету јер један део владика, посебно оних који се противе приближавању са Римокатоличком црквом, није ни био обавештен да се воде веома озбиљни разговори о патријарховој посети Ватикану и доласку папе Фрање у Србију. Бискуп Немет се можда мало истрчао, објавивши преурањено поверљиву информацију, али је у суштини све што је он рекао тачно – наводи наш одлично обавештени извор из СПЦ.
Шеф дипломатије Ватикана – Доминик Мамберти
Приоритетно питање
Како каже, приликом недавне посете Београду шеф ватиканске дипломатије Доминико Мамбрети пренео је јасне сигнале врха Римокатоличке цркве да им је изглађивање односа са СПЦ међу приоритетима.
- Сада делује чак и помало смешно када епископ бачки Иринеј, као гласноговорник СПЦ, покушава да представи да се са Мамбертијем, који је један од папиних најповерљивијих људи, у Београди разговарало чисто протоколарно, кад је свима јасно да није тако. Напротив, позив патријарху да дође у Ватикан и те како постоји и тачно је и да је тај позив начелно прихваћен. Баш као што је тачно и да се већ месецима ради на томе да папа крајем следеће године или почетком 2016. дође у Србију – каже наш саговорник.
Мамберти је, каже наш извор, пренео патријарху, али и државном врху Србије да је у Ватикану веома озбиљно примљено писмо СПЦ у ком се изражава протест због намере да се Алојзије Степинац прогласи за свеца, као и незадовољство што се папа ниједном није оградио од злочина почињених у Јасеновцу.
- Порука Ватикана је да ће папа првом згодном приликом осудити злодела почињена у Јасеновцу, док је ствар са Степинцем мало компликованија, с обзиром на инстистирање хрватске цркве да се он канонизује, али и ту постоје неке могућности да се постигне компромис. Највећа препрека Иринејовој посети Ватикану и папином доласку у Србију тренутно су ипак поједине владике у СПЦ, које се оштро и врло гласно противе зближавању са Римкатоличком црквом и у томе имају подршку великог броја верника. Међутим, како се то каже, камен се закотрљао и тешко да неко може да га заустави, посебно што постоји и притисак државног врха да се због јаког дипломатског утицаја Ватикана папа што пре позове у нашу земљу – закључује наш саговорник.
Спрема се побуна против патријарха
Неколико утицајних владика СПЦ, под „патронатом“ Московске патријаршије и патријарха Кирила, отворено ће устати против патријарха Иринеја и зближавања са Ватиканом, сазнајемо од другог нашег позданог саговорника из патријаршије СПЦ.
- Посета Доминика Мамбертија је упалила лампицу код владика у врху СПЦ, а таквих није мало и прилично су утицајни, који се противе зближавању са Ватиканом. Подршка им је стигла и из Москве и тако је направљен фронт црквених великодостојника који су мање-више поручили патријарху Иринеју да пази шта ради, иначе би могао да се суочи са правом побуном унутар СПЦ – каже наш извор.
Наш саговорник каже да је утицај Московске патријшије на СПЦ знатно порастао последњих година, упоредо са државничким приближавањем Србије Русији, и јасно је да ће незадовољне владике имати логистичку подршку из Москве. Управо због тога нико се и не усуђује да прогнозира чији ће интереси превагнути, а много тога зависиће и од политичке ситуације и даљег опредељивања Србије између ЕУ и Русије.
извор: НАШЕ НОВИНЕ

Десни сектор: Нападамо Кијев у року од 48 сати!


КИЈЕВ – Организација „Десни сектор“ дала је ултиматум од 48 часова украјинском председнику Петру Порошенку да укине све кривичне процесе против припадника ове организације, те да ослободи већ ухапшена лица и врати им оружје, иначе ће два батаљона ове организације кренути на Кијев.

desnisektor dmitri jaros lifenews 650x421 Десни сектор: Нападамо Кијев у року од 48 сати!
Дмитри Јарош (Фото: ЛајфЊуз)
Дмитри Јарош, лидер Десног сектора, посебно је истакао да из затвора морају бити пуштени сви припадници ове организације.
Прочитајте још:
Десни сектор активно учествује на фронту у борбама против проруских снага, а сам лидер ове организације је на потерници Интерпола. Десни сектор је предводио протест на Мајдану и реч је о организацији која заступа националистичке ставове утемељене на идејама нацизма и идејама украјинских фашиста из Другог светског рата.
Извор: Правда

Грађани Србије на страним ратиштима – од Јужне Африке до Новорусије!


БЕОГРАД – Србија не учествује у ратовима 15 година, али су приче о балканским ратницима поново нашле свој пут до насловних страна или ударних дневника и отвориле расправе о профилу тих ратника – јесу ли то пси рата, који су заборавили да раде било који други посао без оружја у рукама и непријатеља на видику или је реч о идеолошким занесењацима, који су одлучили да се живот дају за мајчицу Русију или исламску браћу у Сирији, Ираку, пише лист Политика.

ak47 Грађани Србије на страним ратиштима   од Јужне Африке до Новорусије!
AK-47
Државни органи немају прецизне податке о томе колико има извозне ратне снаге по свету, али у обавештајним круговима се процењује да између 200 и 300 држављана Србије учествује у конфликтима широм света. Има их у Украјини, Ираку, Сирији, Малију, па чак и у сукобима јужноамеричких нарко-картела. Међу тим ратницима има и оних српске националности, али и знатан број Бошњака из Рашке области, као и припадника других мањина.
Док се бојазан од оних који се прикључују зараћеним странама у различитим деловима света све више се шири Балканом, с различитих фронтова, из источне Украјине, Сирије, Ирака, готово свакодневно стижу вести о учешћу људи с ових простора, из Србије, БиХ, с Косова, на страни једне или друге сукобљене стране.
Тако је недавно руска агенција РИА Новости објавила да се група српских добровољаца сукобила с војском Украјине на „кључном ауто-путу на истоку”. Срба, како говоре информације из Украјине, има и на страни режима из Кијева. Пре неколико дана, Основни суд у Приштини одредио је 30 дана притвора за 40 осумњичених да су учествовали у борбама у Сирији и Ираку на страни терористичких организација.
Почетком недеље из Сарајева је стигла вест да је њихов држављанин Емрах Фојница, иначе оптужен за учествовање у нападу на америчку амбасаду у Сарајеву 2011. године, погинуо у Ираку,у једном самоубилачком нападу. Пре неколико месеци у Малију је убијен српски држављанин, припадник француске Легије странаца.
Серија оваквих узнемирујућих вести изгледа даје дубоко забринула и овдашње власти и безбедносне структуре. Како је пре неколико дана рекао премијер Александар Вучић, десетине српских добровољаца, којих има на обе стране сукоба у Украјини, наносе штету својој држави. Према његовим речима, у деведесет одсто случајева је реч о људима који су за то ратовање плаћени,али „није њихово да ратују у туђој земљи ни за 6.000 долара, ни за 1.200 долара”. „За Србију и српски народ ратови су давно завршени”, поручио је Вучић, позивајући ове људе да се врате својим породицама.
Пошто Србија још нема закон који би регулисао ову област, једино што безбедносним службама остаје јесте да, како је рекао, воде рачуна о онима који се враћају из Сирије, Ирака или Украјине. Он, међутим, није желео више да говори о томе како се српски грађани регрутују за страна ратишта.
Прочитајте још:
Јавна је тајна, међутим, да заинтересовани за одлазак у ратове по свету, „посао” могу релативно лако да нађу на више специјализованих сајтова или путем посредника.
Тако се на специјализованом америчком сајту „Danger zone jobs” (послови у опасним подручјима) могу пронађи ангажмани не само у Украјини, већ и у Авганистану, Ираку, Кувајту и другим „опасним местима” широм света. Послове нуде приватне фирме за обезбеђење и одбрамбене и војне послове. Колика је потражња за овим пословима у свету говори податак да сајт има више од 22.000 пријављених људи који редовно плаћају претплату с којом могу да аплицирају за послове у кризним жариштима.
Држављана Србије практично да и нема на овој светској берзи војних плаћеника, можда и због строге провере биографија приликом самог пријављивања на сајт, али и месечне претплате која је обавезна за плаћање уколико неко жели да нађе посао преко овог сервиса, наводи Политика.
Остаје дилема је како они уопште налазе пут до Украјине, Сирије и Ирака, куданајвише одлазе они који су ратовање у нечијим туђим конфликтима узели за своје професионално занимање.
Зна се да се проруским снагама на истоку Украјине бори око 40 држављана Србије у одреду који носи име „Јован Шевић”. Тамо су отишли на почетку сукоба у Украјини и у почетку су чували барикаде на Криму. После анексије овог стратешки важног полуострва од стране Русије, нису се вратили у Србију, већ су наставили,заједно с проруским снагама,да учествују у борбама у Луганску и Доњецку.
Наводно, један од главних канала за њихово регрутовање је сајт српска.ру и њихова фејсбук страница „Косовски фронт” чији је оснивач Александар Кравченко. За Кравченка се пише да је с дојучерашњим министром одбране Доњецке Народне Републике Игором Стрелковим учествовао као добровољац у рату у БиХ и да од тада датира њихово пријатељство. Кравченко је демантовао тврдње да организује плаћенике за ратовање у „Новорусији”.
Многи у Београду, додуше незванично, означавају и редитеља Драгослава Бокана као некога ко би могао да организује одлазак у сукоб на истоку Украјине. Као главни разлог за ту тврдњу потенцира се то што је Бокан недавно постављен за „представника” Доњецке Народне Републике у Србији. Агреман је каже добио 17. јула, после разговора с представницима проруски и настројеног дела Украјине који су били у Београду и понудили му почасно место. На то су се одлучили, објашњава Бокан, јер су желели да изаберу представника за Србију као најприближнију земљу њима, не због политике, него због опредељења српског народа према Русима.
Прочитајте још:
Бокана се многи сећају као човека који је представљан као један од оснивача паравојне формације „Бели орлови”. Ова формација је, између осталог, била врло активна у Вишеграду од 1992. године. Јединица није никада формално процесуирана за злочине, али се њено име на неколико места спомиње, не по добру, у пресуди Хашког трибунала Милану Лукићу, осуђеном на доживотну робију, управо због злочина на подручју Вишеграда.
Негде на маргини читаве приче о нашим људима на далеким фронтовима налази се и информација с већ поменутогсајтасрпска.ру и њихове фејсбук страницеда је пријатељство Кравченка са Стрелковим, који је у петак поднео оставку на место министра одбране Доњецке Народне Републике, датира из 1992. године када је с руским добровољцима боравио управо на подручју Вишеграда, пише Политика.
Бокан у разговору за „Политику” демантује да он стоји иза одлазака добровољаца у „Новорусију”.
– Знајући политичку климу и видевши политичке процесе у Србији, нисам ушаоу ту врсту контакта и организацију слања људи у некадашњи источни део Украјине. Мој посао је пробијање медијске блокаде, објашњавање процеса који се дешавају у Доњецку и обнова контакта руског и српског народа – рекао је Бокан, додајући да се на то одлучио да би избегао „непотребне притиске БИА”.
Он тврди да је информација о постојању Срба у украјинској војсци лаж.
– То је спиновање како би се направила вештачка симетрија између оних који бране руско становиште и плаћеника на украјинској страни – рекао је Бокан.
О плаћеницима из Србије који се боре на страни званичног Кијева нема прецизних података. Подаци до којих је дошао наш лист говоре да они тамо не одлазе организовано из Србије, већ преко регрутних центара у Пољској и Мађарској. Поједине информације говоре, мада нема званичне потврде, да се на страни званичног Кијева боре појединци из редова косметских Албанаца, али и још неки припадници националних мањина из Србије.
Наводно,сума коју добијају достиже и до 6.000 долара за борбе против проруских снага, док се за борбу на страни „Новорусије” зарађује скромније – до 1.200 долара.
Страних плаћеника било је у великом броју и у борбама у Либији током 2011. године када је Запад решио да склони с власти председника Муамера ел Гадафија. Према неким информацијама, Гадафи је користио плаћене војнике из Малија, Нигерије, Алжира, али је било и држављана источне Европе.
Ни до данас није сасвим разјашњено какву су улогу у овом рату имала петорица држављана Србије које су, под оптужбом да су Гадафијеви снајперисти, побуњеници држали притворене 21 месец. Они су све време тврдили да су само грађевински радници који су отишли „трбухом за крухом” у Либију, али је многима било чудно што су се на такав подухват одлучили у јеку грађанског рата у овој земљи. За њихово ослобађање били су задужени оперативци БИА, а неки медији су по њиховом повратку у земљу објавили информације по којима су ова петорица Срба учесници бројних такмичења у стрељаштву са завидним резултатима.
Одлазак младих из Санџака на ратишта, посебно у исламским земљама, одавно је јавна тајна. У последње време они најчешће иду у Сирију, али нико не зна колико их је тачно, како се регрутују, где се обучавају… Према неким информацијама, углавном на пут иду преко Турске, где су и кампови за обуку, други иду преко Босне и Македоније, где, такође, постоје кампови, док се трећи обучавају у камповима у другим европским државама.
У Санџаку су по овом питању подељени. Једни сматрају да то ни није борба за ислам, већ посао ратника најамника за паре и интересе великих сила док један број младих људи, посебно симпатизера радикалног ислама и вехабизма, подржава њихов одлазак, величајући их као хероје. Процене су да је до сада око триста муџахедина из Санџака и Космета отишло у Сирију да се бори против режима Башара ал Асада.
Прочитајте још:
Још су у сећању и искуства с плаћеницима који су се борили у ратовима на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог века. Најпознатији је одред „Ел муџахедин” који се борио у саставу Армије БиХ и који је бројао 1.771 особу. Реч је углавном о радикалним исламистима од којих су многи на крају завршили као чланови Ал Каиде и као борци у Авганистану.
У операцији „Олуја”, постоје релевантни подаци, учествовали су плаћеници из Сједињених Америчких Држава. Компанија МПРИ је чак тужена од стране Срба избеглих у САДзбог учешћа у овој акцији и протеривања тада већинског српског народа из Книнске крајине. Иста компанија је касније имала уговоре на Косову. Својевремено су били објављени и спискови страних плаћеника који су ратовали на страни хрватске војске, а посебно су били ангажовани у операцији „Медачки џеп”.
На српској страни су се тада борили већ поменути добровољци из Русије, али и много држављана Србије који су претходно као плаћеници или легионари ратовали широм света. Капетан Драган Васиљковић, Милорад Улемек Легија, Југослав Петрушић и многи други су се пре трагичних догађаја у бившој СФРЈ борили као најамници.
Требало би, међутим, подсетити да одлазак на страна ратишта због идеологије није увек било тако проскрибован. Примера ради, близу две хиљаде Југословена учествовало је у Шпанском грађанском рату од 1936. до 1939. године на страни Шпанске републике. Чак њих седамсто је изгубило живот док је велики број њих по повратку у земљу учествовао и НОБ-у. Међу њима је било много истакнутих личности радничког покрета и тадашње КПЈ.
А историја плаћеничког ратовања код нас досеже чак до лозе Немањића. Оружане снаге српских краљева у средњем веку у великој мери сачињавали су страни најамници. Они су заправо били краљева гарда. У време владавине краља Милутина (1282–1321) у Србији је било највише најамника. Долазили су углавном са запада, из Италије, Немачке и Шпаније, а било је и припадника источних номадских народа: Кумана, Турака, Татара, Алана…
За једне су они најобичнији „пси рата”, а за друге добровољци. То је најчешће дилема која их прати и која се не разликује само по углу посматрања, већ и по томе да ли су плаћени или крваре из идеала. Без обзира на то који су њихови мотиви, на крају крајева, зар нису то људи који воде нечије туђе ратове и битке, далеко од своје породице и најближих?
Извор: Политика (Д. Телесковић / Ј. Церовина)

Запаљене две православне цркве у граду Николаево


УКРАЈИНА – У граду Николаеву, запаљене су две православне цркве у ноћи 15. на 16. август, пишу украјински медији.

sibica novorossia Запаљене две православне цркве у граду Николаево
Тероризам (Фото: Новороссиа)
У питању су Свето-Сергијевски храм и Храм Свето-Симеоновског Сабора. Полиција врши истрагу, а сматра се да је реч о делу радикалних украјинских фашистичких група.
Прочитајте још:
Извор: Правда

Велики српски писац и сатиричар Радоје Домановић умро на данашњи дан 1908. године.

недеља, 17. авг 2014, 07:36 -> 08:00

Времеплов (17. август 2014)

Велики српски писац и сатиричар Радоје Домановић умро на данашњи дан 1908. године. Једне од најцењенијих српских глумица Мира Ступица рођена 17. августа 1923. Немци обесили петорицу српских родољуба на Теразијама у Београду, 1941. године.
vremeplov_527.jpg







На данашњи дан 1908. године умро је српски писац, сатиричар Радоје Домановић. Након завршетка Велике школе у Београду ради као наставник у Врању, Пироту, Лесковцу. Отпуштан је из службе као противник Обреновића. Од 1905. године до смрти, предводи одељење коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист Страдија. Оштро је приказивао властодршце које је сматрао корумпираним и бруталним, али и лажно родољубље и сервилно грађанство. Осим опоре сатире, писао је и готово идиличне приповетке из сеоског живота. Најпознатија Домановићева дела су: сатиричне приповетке СтрадијаВођаДангаМртво мореКраљевић Марко по други пут међу Србима. (Овсиште, 17.2.1873 - Београд, 17.8.1908)
Једна је од најцењенијих српских позоришних, филмских и телевизијских глумица, коју често прате епитети највеће српске глумице Мира Ступицарођена је на данашњи дан 1923. године. Дебитовала је 1941. године у позоришту. Године 1955, заједно са Бојаном Ступицом отишла је у Загреб, где је глумила у Хрватском народном казалишту до 1957. године, после чега се враћа у Београд. Рад на филму је започела 1951. године, од када је остварила око 50 филмских и телевизијских улога. Мира Ступица је старија сестра реномираног глумца Боре Тодоровића.
1552 - Штампана прва ћирилична књига у Београду - Београдско четворојеванђеље
1629 - Рођен Јан Собјески (Иван III), пољски краљ
(Олеско, 17.8.1629 - Виланов, 16.6.1696)
1761 - Рођен Сава Текелија (Поповић), књижевник и добротвор, председник Матице српске (Арад, 17.8.1761 - Арад, 21.9.1842)
1786 - Рођен Дејви Крокет, амерички политичар и национални јунак
(Тенеси, 17.8.1786 - Аламо, 6.3.1836)
1835 - Кнез Милош Обреновић стигао у Цариград, у прву званичну аудијенцију код турског султана Махмуда Другог
1868 - Умро Иво Визин, морепловац, први Југословен који је опловио Земљу
(Прчањ, 3.11.1806 - Прчањ, 17.8.1868)
1892 - Рођена Ме Вест, америчка филмска глумица
(Бруклин, 17.8.1892 - Холивуд, 22.11.1980)
1908 - У Паризу приказан први цртани филм у историји Фантазмагорија, Емила Куртеа
1911 - Рођен Михаил Ботвиник, совјетски шаховски велемајстор, светски шампион
(Куокала, 17.8.1911 - Москва, 5.5.1995)
1926 - Рођен Џорџ Мели, британски џез певач
(Ливерпул, 17.8.1926 - Лондон, 5.7.2007)
1935 - Рођен Владимир Поповић, позоришни, филмски и телевизијски глумац, директор Црногорског народног позоришта
(Драгова Лука, 17.8.1935 - Подгорица, 12.5.1981)
1941 - Немци обесили петорицу српских родољуба на Теразијама, у Београду, под оптужбом за наводне терористичке активности. Они су стрељани у дворишту зграде Гестапоа, а њихова беживотна тела остављена су данима, у знак претње, да висе на стубовима јавне расвете.
1943 - Рођен Роберт де Ниро, амерички филмски глумац, добитник Оскара
(Њујорк, 17.8.1943)
1945 - Јапан капитулирао у Другом светском рату
1953 - Рођен Драган Кићановић, кошаркаш, репрезентативац Југославије и спортски функционер (Чачак, 17.8.1953)
1960 - Рођен Шон Пен, амерички филмски глумац, добитник Оскара (Санта Моника, 17.8.1960)
1982 - Појавио се први ЦД израђен у фабрици "Филипс" у Немачкој
1990 - Нападом хрватских паравојних формација на Бенковац почели оружани сукоби у СФРЈ
1999 - Катастрофалан земљотрес у Турској
2001 - Умро Живко Николић, филмски и телевизијски редитељ и сценариста
(Озринићи, 20.11.1941 - Београд, 17.8.2001)
2003 - Умро Милисав Крсмановић, књижевник (Борике, 1948 - Нова Пазова, 17.8.2003)
2010 - Умро др Србољуб Стаменковић, професор и декан Географског факултета у Београду
(Ђуковац, 22. 08. 1951 - Београд, 17. 08. 2010)
2012. - Умро Душан Грубор, дипломата
(Мајкић Јапра, 18. 04. 1925 - Београд, 17. 08. 2012 )

Ана у финалу Синсинатија!

недеља, 17. авг 2014, 04:04 -> 04:12


Ана Ивановић је у финалу Синсинатија. Савладана је Рускиња Марија Шарапова са 2:1 по сетовима 6:2, 5:7, 7:5. После два сата и 48 минута беспоштедне борбе Ана је успела да се пласира у финале где је очекује Американка Серена Вилијамс.
Драматично полуфинале, које је задовољило све тениске сладокусце. Меч пун фантастичних потеза, неизнуђених грешака, брејкова и преокрета. Ана је коначно победила себе на психолошком плану и успела да се врати након великог пада, када је изгубила добијено у у другом сету. ово је био други тријумф ове године против Рускиње, предходно је Ивановићева славила у Риму. Велика победа наше тенисерке, која је доказала да је у одличној форми и да повратак у врх женског тениса није случајан.
Ivanovic.jpg
Ана Ивановић
Сјајан први сет за нашу тенисерку. Кренула је Ана силовито. Након уводних гемова које су обе тенисерке решиле у своју корист, Ивановићева преузима иницијативу. Уз један брејк осваја три везана гема и води са 4:1. Шарапова покушава да се врати у сет. Осваја свој сервис, а потом напада и Анин. Међутим, Ивановићева одбија притисак противнице, осваја сервис и води са 5:2. На сервис Рускиње користи прву од две везане сет лопте и осваја први сет.
Наставила је наша тенисерка са сјаном игром и у другом сету. Ломила је противницу, два пута јој одузима сервис и води са 4:0. Потом Ана долази до 5:2. Када се очекивало да ће Ивановићева до краја сломити отпор Шарапове, долази до пада у игри. Противница користи сваку грешку и враћа се у меч. Ана два пута пропушта прилику да сервисом реши меч у своју корист. Рускиња преокреће резултат и са пет везаних гемова добија други сет са 7:5.
Одлучујући трећи сет сервисом је почела наша тенисерка и освојила је свој сервис. На сервис Рускиње, после два одиграна поена Ивановићевој је позлило, након указане медицинске помоћи стегла је зубе и наставила меч. Шарапова долази до изједначења. У наредна два гема противнице су размениле по један брејк. Шарапова поново успева да одузме сервис нашој Ани и води са 3:2. Ивановићева не успева да узврати и противница повећава предност. Наша тенисерка потом осваја сервис без игубљеног поена и смањује на 4:3.
У наредном гему Ана долази до две везане брејк шансе, дупла севис грешка и брејк за нашу тенисерку, 4:4. Видно изнервирана Рускиња алудирала је на мерење притиска нашој тенисерки током медицинског тајм-аута, лош гест, али Шарапова на све начине покушава да поново поремети противницу. Успева и понов има брејк шансу, Ана успева да се одбрани, али противница користи следећу шансу и поново има брејк предности - 5:4.
Шарапова је сервирала за меч. Ана се не предаје, напада сервис противнице и долази до две брејк лопте, пропушта их. После још једне Анине грешке Рускиња долази до прве меч лопте. Ивановићева успева да се одбрани. Нова меч лопта за противницу, и ново изједначење. Дупла сервис грешка и Ивановићева има трећу брејк лопту у гему, још једна дупла грешка и Ана долази до брејка и изједначења 5:5.
Тенисеркама је све теже да задрже свој сервис у наредном гему Ана има проблема и Рускиња долази до брејк лопте. Ивановићева успева да се извуче и освоји свој сервис гем и поведе са 6:5. На сервис Шарапове наша тенисерка осваја две везане меч лопте. Користи другу и добија трећи сет са 7:5.
Противница Ане Ивановић у финалу биће Американка Серена Вилијамс. 

Светих седам Мученика у Ефесу

Светих Седам мученика у ЕфесуВелико гоњење хришћана беше за време цара Декија. Сам цар дође у Ефес, и ту приреди хучно и бучно празновање у част мртвих идола, али и грозан покољ хришћана. Седам младића, војника, уздржаше се од скверног жртвоприношења, и усрдно се мољаху Богу јединоме да спасе род хришћански. Они беху синови најугледнијих старешина ефеских, и њихова имена беху: Максимилијан Јамвлих, Мартинијан, Јован, Дионисије, Екзакустодијан и Антонин. Када и они беху оптужени код цара, они се склонише на једно брдо иза Ефеса, звано Охлон, и ту се скрише у некој пећини. Кад то цар сазна, нареди, да се пећина зазида. Бог пак по далекосежном промислу Своме пусти на младиће један чудноват и дуготрајан сан. Царски дворјани, Теодор и Руфин, потајни хришћани, дадоше узидати и један ковчежић од бакра са оловним плочама, на којима беху исписана имена ових младића и њихова мученичка смрт у време цара Декија. Прошло је од тада преко двесто година. У време цара Теодосија Млађег (408-450) наста велики спор око васкрсења мртвих. Јер беху неки што посумњаше у васкрсење. И цар Теодосије беше у великој жалости због тога спора међу верним; и мољаше се Богу цар, да би Бог неким начином објавио истину људима. У то време буре у цркви, чобани неког Адолија, који поседоваше брдо Охлон, почеше правити торове за овце, и узимаху камен по камен од оне пећине. Тада се отроци пробудише од сна, млади и здрави какви су и заспали. И то се чудо разгласи на све стране, те и сам Теодосије дође са великом свитом и с умиљењем разговараше с младићима. После недељу дана они поново заснуше сном мртвим, да чекају опште васкрсење. Цар хтеде да положи тела њихова у златне ковчеге, али му се они на сну јавише и рекоше му, да их остави на земљи како су били и полегали.

Свети Свештеномученик Козма Равноапостолни

Свети свештеномученик Козма равноапостолниРодом од Етолије, из села Мегадендрон (Велико Дрво). Као младић отишао у Свету Гору, где у Филотејском манастиру буде пострижен за инока. Но гоњен свагдашњом жељом да проповеда Јеванђеље народу, он оде у Цариград, где испроси за то благослов од патријарха Серафима II. И обиђе све придунавске крајеве проповедајући Јеванђеље, но највише се задржа у Албанији, где и пострада од неког Курт-паше, кога Јевреји раздражише против Козме. Козма буде удављен од Турака, па онда бачен у реку 1779. године. Чудотворне мошти почивају му у селу Колкоидас у храму Пресвете Богородице недалеко од града Фиери. Пострадао за Господа свога у шездесет петој години живота.

Преност Моштију Свете Преподобмомученице Евдокије

На данашњи дан празнује се спомен преноса чесних моштију свете преподобномученице Евдокије (из Илиупоља у Самарији), која се иначе слави 1 марта.

Свети Мученик Татуил

Свети мученик Татуил, пострадавши за Христа, сконча обешен о јабуку.

Света Преподобномученица Евдокија

Ова света мученица Христова Евдокија беше рођена на Истоку. Одведена од Персијанаца у ропство, она у Персији поучаваше све заробљенике Светом Писму, пошто беше васпитана на њему и добро га познаваше. То се прочу, и к њој стадоше долазити жене Персијанаца; с њима се она зближи и спријатељи, и многе од њих преведе у хришћанску веру. Због тога би оптужена судијама...

Свети Мученик Елевтерије

Свети мученик Елевтерије беше из Цариграда; сијаше побожношћу и православљем, а богатством и славам превазилажаше све ондашње славне људе и великаше, јер одмалена беше одрастао на царском двору, и тамо беше у највећој части. Али, сав обузет љубављу према непролазном и вечном благу, он земаљска блага не рачунаше ни у шта, и волео је бити на последњем месту у дворима Господњим, него ли да заузима прво место у дворима грешника...

Свети Новомученик Христо из Певезе

Свети новомученик Христо из ПревезеОвај свети новомученик Христов Ристо (Христо) беше родом из града Превезе у Епиру. Беше од младости честит и побожан. Служећи као морнар на једном броду, он дође једном са острва Крита бродом на острво Кос у Егејском мору. Провевши на том острву неколико дана, он се спремаше да пође одатле, али баш тада на њега наиђе нека група Турака јаничара, који му стадоше вређати његову хришћанску веру и свето крштење...


Освећење Храма Христа Пантократора у Цариграду

Велелепни храм и манастир Христа Пантократора (= Сведржитеља) би основан и освећен у Цариграду од свете царице Ирине (у монаштву преподобне Ксеније - види под 13 августом) и супруга јој цара Јована Комнена (1118-1143 године).