Свети Јустин Поповић и екуменизам

                              ***

Свети Преподобни Јустин Нови Ћелијски

                           ***

Уз чланак „Артемијева секта – парасинагога = парацрква“
О екуменизму [1]
Епископ Атанасије (Јевтић)
                             
                                    ***
Што се тиче екуменизма, „зилоти” старокалендарци и други њима слични пред њим су у паничном, „апокалиптичком” страху. Бране се само голим одбијањима, осудама и „анатемама”, док Црква Христова на тај изазов реагује јеванђелски одговорно и сотириолошки делатно, тојест види у појави екуменизма, макар, често, и погрешно оријентисаног, трагање западних хришћана за изгубљеним јединством и зато учествује у екуменском дијалогу и сарађује ради сведочења Истине. Јер, Црква Живога Христа Спаситеља зна да је Његова божанска жеља и молитва: „Да сви једно буду” по слици Јединства Свете Тројице (Јн. 17, 3. 11 - 23), будући да је Црква слика Свете Тројице.

Православље

Старац Пајсије Светогорац(Езнепидис)
                          
                         ***    ...Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности и за то да би одлетело, треба јако да дуне...Страшно, наступила је вавилонска пометња! Потребно је да се Бог умеша...

Исток Православни


Бивши Епископ Артемије (Радосављевић)

                                 ***                                              Чим је реч о екуменизму, претпостављам да се верује да би (бивши епископ) Артемије требало да говори на ту тему, обзиром да је једини који (данас) даје себи за право, да говори о њој. Знате, да се пре сопственог раскола, рашчињења, као и свега срамотног што је произашло из његове самовоље, огласио по било којем питању, па и овом, вероватно бих му поверовао и узео за озбиљно то што говори, имајући у виду чињеницу да је Јустиновац, и да га лично познајем. Данас, искрено сумњам у његову, било какву добру намеру. 
     

Злоупотребљавати тему на начин на који он то ради, позивајући за "сведоке" Светог Аву Јустина, као и Старца Пајсија Светогорца (Езнепидиса), далеко је од промишљеног, добронамерног и паметног поступка. Напуштање СПЦ у којој се Крстио и положио монашки завет на послушање, разлаз са Духовном децом Св. Аве Јустина, са којима је "хлеб живота јео" неспорно сведоче о дубоком паду "душе хришћанске". На слици десно, види се гордост и прелест овог монаха, ако се ту о монаштву уопште више може говорити, обзиром  да сам себе сврстава у ред Светих, у Крсту у чијем је у врху Свети Сава, а десно и  лево Св. Јустин и Св. Николај, а "скромно" у дну Артемије.

                     ***                                 

Слобода је темељ хришћанског погледа на свет, слобода у чињењу, како добра тако и зла, и за Артемијево спасење, брине само он. Ипак питање је, шта с онима које повлачи за собом у пропаст, јер најмање ту има нецрквених.

Лаковерни су они који ће пропасти с њим.

                                  

***

СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОПАВЛОВ ДАН

+++ Свети Апостол Петар

Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос, Син Бога живога” (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

ДЕТАЉНИЈЕ

+++ Свети Апостол Павле

Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: „Не живим ја него Христос живи у мени”, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

ДЕТАЉНИЈЕ

29. јун/12. јул

Свети Апостоли Петар и Павле - Петропавлов дан

Тропар, глас 4. Првопрестолници Апостола и учитељи Васељене, молите Господа свих, да дарује мир Васељени, а душама нашим велику милост.

Кондак, глас 2. Чврсте и богоносне проповеднике, прве Твоје Апостоле, примио си Господе у насладу блага Твога и покој. Њихова страдања и смрт примио си више од сваког изобиља, Ти, који Једини познајеш људска срца.