Све је исто само Франца нема

Аутор: Љубиша Радовић

Где смо ми стигли након стотину година уцена, претњи, геноцида вршеног над нама, отимања земље, гажења суверенитета и свега осталог што чини савремену "протестантско"- калвинистичку демо(н)кратију.

Аустроугарска 

Аустроугарска монархија (нем. Österreichisch-Ungarische Monarchie, мађ. Osztrák-Magyar Monarchia), позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем.Kaiser und König, цар и краљ), била је држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Ултиматум

 Ултиматум представља коначан захтев, укључујући и претњу учињену без намере о преговарању. Ултиматум се примењује, на пример, пред рат, у ситуацији где отмичар може да убије таоце, и слично. Такође, у преводу са латинског, ultimatum значи одлука,(grčki τελεσίγραφο)

Аустро-угарски ултиматум Србији

Аустро-угарски ултиматум Србији или Јулски ултиматум био је ултиматум упућен влади Србије 23. јула 1914. године, месец дана после Сарајевског атентата. Документ је описан као најтежи ултиматум икада упућен једној држави од стране друге од стране британског министра иностраних послова сер Едварда Греја. Сматрало се да се његови захтеви не могу испунити и да је ултиматум само начин за стварање повода за рат. Када је Аустроугарска одбила српско условно прихватање захтева и објавила рат, то је покренуло низ догађаја који ће свет увести у Први светски рат.

Аустроугарска тражила је од Србије следеће:

1. Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
2. Да моментално распусти организацију Народна одбрана, и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.
5. Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.
6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.
7. Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска.
8. Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.
9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
10. Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Коначно испуњен аустроугарски ултиматум!?

На крају текст ултиматума, налази се десет тачака:


1.    Да забрани сваку публикацију, којом се изазива мржња и презрење Монархије и чија је општа тежња упућена против територијалног интегритета Аустро-Угарске.

2.    Да одмах распусти друштво звано „Народна одбрана“, да конфискује сва његова средства за пропаганду и да исто тако поступи са осталим друштвима и удружењима у Србији, која се баве пропагандом против Аустро-Угарске монархије. Краљевска влада предузеће потребне мере како растурена друштва не би могла да продуже рад под другим именом и у било ком другом облику.

3.    Да избаци без одлагања из јавне наставе у Србији, како у погледу наставног особља тако и у погледу наставних средстава, све оно што служи или би могло да послужи стварању пропаганде против Аустро-Угарске.

4.    Да уклони из војске и из администрације уопште све официре и чиновнике криве за пропаганду противу Монархије Аустро-Угарске, чија имена и дела Аустро-Угарска влада задржава себи право да накнадно саопшти српској влади.

5.    Да прими сарадњу у Србији органа Царске Краљевске владе ради угушивања превратничког покрета против територијалног интегритета Аустро-Угарске монархије.

6.    Да отвори судску истрагу над оним присталицама у завери од 15. јуна 1914. год. који се налазе на територији српској; органи које упути Аустро-Угарска влада узеће учешћа у овој истрази.

7.    Да одмах притвори мајора Воју Танкосића и лице под именом Милана Цигановића, службеника српске државе, који су компромитовани резултатом сарајевске истраге.

8.    Да спречи успешним мерама учешће српских власти у противзаконитом протурању оружја и експлозива преко границе; да отпусти и строго казни пограничне чиновнике у Шапцу и Лозници, који су криви што су помагали извршиоце сарајевског злочина олакшавши им прелазак преко границе.

9.    Да да обавештења Царској Краљевској влади о неоправданим изјавама виших државних чиновника, како у Србији тако и на страни, који се, мада су заузимали званичан положај, нису уздржавали да се после атентата од 15. јуна непријатељски изражавају у интервјуима о Аустро-Угарској.

10.    Да без одлагања извести Царску Краљевску владу о извршењу мера поменутих у предњим тачкама.


Шта имамо данас?

Ако узмемо у обзир да је следећи сличан ултиматум Србији стигао у Рамбујеу, 1999. године, и да уместо Аустроугарске имамо НАТО, добијамо следеће:

1. По првој тачки ултиматума, у Србији су максимално прећутане, иако не и забрањене, све публикације у којима се говори против НАТО пакта... Колико сте их срели на киосцима?
2. По другој тачки ултиматума, у Србији се патриотске организације забрањују, ако не могу да се забране, онда се максимално прећуткују.
3. По трећој тачки ултиматума, из наставног програма се избацују патриотски садржаји, иако не тако брзо, како би Аустроугарска (пардон, НАТО), тражила.
4. По тачки четири, из Војске су пензионисани, или послати у Хаг сви битнији официри који су се борили у ратовима деведесетих година.
5. По тачки пет, Србијом вршљају истражитељи Хаког трибунала, а ратни дневници, и војна архива доступни су свим страним силама које то затраже, наравно, далеко од очију јавности.
6. По тачки шест, Србија сарађује са Хашким трибуналом, ловећи високе официре, од којих су неки, попут генерала Ратка Младића, заслужни што српски народ није поново задесила трагедија попут оне из НДХ.
7. Под тачком седам, Србија је похапсила сва лица са оптужница Хашког трибунала.
8. Под тачком осам, још је Милошевићева власт увела ембарго Републици Српској.
9. Под тачком девет, осим официра, ухапшени су или уклоњени из јавног живота сви функционери и политичари, који се противе евроатлантском путу Србије. 
10. Под тачком десет, не само да наше власти редовно званичним путем шаљу рапорте бриселским, вашингтонским и другим званичницима, већ по савете и лично иду у амбасаде западних земаља - и све то,

Након 100 година од почетка Првог светског рата!? 

Извор: www.дверисрпске.цом

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Тајни ултиматум Америке Србији

УСМЕНО И У ПОВЕРЕЊУ

Један од тих докумената датира из 2006. године. Реч је о тајном америчком ултиматуму упућеном српској власти у виду захтева за извршавањем 11 задатака, у вези са потрагом и хватањем преосталих Срба које тражи Хаг. У документу се не спомиње какве ће последице претрпети наша земља ако се ти захтеви у неком року не испуне. Резултат тих усмених дошаптавања су и медијске „прљаве кампање“, претња опозицијом, тек „узгредно“ помињање „финансијских аранжмана“, то јест кредита којима се крпи буџет, или отварање питања „независног Косова“, „проблема Рашке“, централизације БиХ, гушење Српске, федерализације Србије преко „Војводине републике“.

У поменутом документу који долази из америчке амбасаде у Београду ултиматум је одбијен од стране тадашњег премијера Коштунице, а прихваћен од тадашњег и садашњег председника Тадића. У том, али и у светлу контекста инсценираног самопроглашења „косовске независности“, постаје јасније како су се дешавале промене у Србији протеклих година, како је од стране Запада учињено све да се подржи коалиција око Тадића, зашто је Коштуница склоњен са места премијера, односно на који начин је спречена патриотска коалиција Коштуница-Николић.