Црква и Друштво

„Ја сам, Пут, Истина и Живот“

30.6.14.

После Папине посете, хоћемо ли и даље остати"Срби"?

Аутор: Љубиша Радовић

            



Коментар на тезу...



                     


Базилика Св. Петра





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.                 

(Топло препоручујем да прочитате наставак 
ове песме аутора-Драгана Марјановића)


Блудни син

     Ако оставимо по страни пра-пра порекло, а пажњу усмеримо на време којем смо, непосредно или посредно, били сведоци (има још живих учесника и сведока тог времена) могли би смо рећи да су Србе, разноразне околности, на такође разноразне начине, приморале, из сасвим посебних разлога, да одустану од имена Србин и национално се одреде, онако како су то морали. Свима нам је познато, шта су нам донели "мухамеданци, католици, безбожници, јеретици, комунисти, демократе, европејци, пробисвети и остали многобројни коректори, наше верске, националне, морално-етичке и сваке друге свести", верујући да ће тиме нестати народ који им се "није свидео", а постати неки нови народ, "њима по вољи". На њихову жалост, а на нашу корист, то се није догодило.

    Срби ће , као и до сада, и у будуће морати да живе с тим сазнањем, да "неки тамо Срби, који себе другачије називају", чине то што чине.
     
Нојева барка
     Мало је народа на свету, ако их у опште има, који мењајући убеђења (верска, политичка, и остала) одустају од сопственог Крсног и Освештаног имена - Србин, и лажно се представљајући, називају себе неким другим именима (Хрват, Бошњак, атеиста, Југословен, Европљанин и сл.). Из давних времана Св. Јована Владимира, Светих Симеона и Саве ,Душана силног,Светог Кнеза Лазара , Светих Василија и Петра па до Светих Николаја и Јустина, Србе као народ карактерише неуобичајено јак одбрамбени (имунолошки) систем, који чини да све што је на било који начин и у било ком смислу, оболело, национални организам одбацује. С друге стране српско биће савршено Христолошки реагује и на покајање (блудни син) и раширених руку, покајаног прима назад крај огњила и огњишта. Небројено је таквих примера. Срби јесу Христови, Срби јесу права Вера, срби јесу поштен народ, Срби јесу добар, веран, одан и пожртвован пријатељ, и Срби ће све то и бити, док је света и века у Љубави Божјој,

Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13

Св. Апостол Павле
1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.

 ttp://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti                                             
                                                                                                                                                                    
      -Професор биологије Анатолиј Кљосов,(професор на Харвардском универзитету), тврди да је српски ген стар12.000 година и да већина европских народа има више од 40% овог прагена (који је припадао једном од Нојевих синова)

После Папине посете, хоћемо ли и даље остати"Срби"?

Аутор: Љубиша Радовић

            



Коментар на тезу...



                     


Базилика Св. Петра





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.                 

(Топло препоручујем да прочитате наставак 
ове песме аутора-Драгана Марјановића)


Блудни син

     Ако оставимо по страни пра-пра порекло, а пажњу усмеримо на време којем смо, непосредно или посредно, били сведоци (има још живих учесника и сведока тог времена) могли би смо рећи да су Србе, разноразне околности, на такође разноразне начине, приморале, из сасвим посебних разлога, да одустану од имена Србин и национално се одреде, онако како су то морали. Свима нам је познато, шта су нам донели "мухамеданци, католици, безбожници, јеретици, комунисти, демократе, европејци, пробисвети и остали многобројни коректори, наше верске, националне, морално-етичке и сваке друге свести", верујући да ће тиме нестати народ који им се "није свидео", а постати неки нови народ, "њима по вољи". На њихову жалост, а на нашу корист, то се није догодило.

    Срби ће , као и до сада, и у будуће морати да живе с тим сазнањем, да "неки тамо Срби, који себе другачије називају", чине то што чине.
     
Нојева барка
     Мало је народа на свету, ако их у опште има, који мењајући убеђења (верска, политичка, и остала) одустају од сопственог Крсног и Освештаног имена - Србин, и лажно се представљајући, називају себе неким другим именима (Хрват, Бошњак, атеиста, Југословен, Европљанин и сл.). Из давних времана Св. Јована Владимира, Светих Симеона и Саве ,Душана силног,Светог Кнеза Лазара , Светих Василија и Петра па до Светих Николаја и Јустина, Србе као народ карактерише неуобичајено јак одбрамбени (имунолошки) систем, који чини да све што је на било који начин и у било ком смислу, оболело, национални организам одбацује. С друге стране српско биће савршено Христолошки реагује и на покајање (блудни син) и раширених руку, покајаног прима назад крај огњила и огњишта. Небројено је таквих примера. Срби јесу Христови, Срби јесу права Вера, срби јесу поштен народ, Срби јесу добар, веран, одан и пожртвован пријатељ, и Срби ће све то и бити, док је света и века у Љубави Божјој,

Прва посланица светог апостола Павла Коринћанима, глава 13

Св. Апостол Павле
1. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.
2. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.
3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.
4. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се,
5. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу,
6. Не радује се неправди, а радује се истини,
7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.
8. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати.
9. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;
10. А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.
11. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а када сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.
12. Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.
13. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав





Полако се Папин поход спрема...
а ја нешто стрепим – кад се врати,
кад он оде, да ли ћемо знати,
шта бићемо: Срби ил Хрвати?

Одувек смо први на удару
Православан тешко је опстати,
ако Папа до Србије сврати
ко зна, можда будемо Хрвати.

 ttp://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti                                             
                                                                                                                                                                    
      -Професор биологије Анатолиј Кљосов,(професор на Харвардском универзитету), тврди да је српски ген стар12.000 година и да већина европских народа има више од 40% овог прагена (који је припадао једном од Нојевих синова)

Војводинa, 1941-1944


Пропагандна машинерија у Америци би морала да буде невероватно довитљива па да успешно репризира подметачине о "геноциду", "холокаусту" и "етничком чишћењу", које је успела да лансира у случају Косова. Али, чини се да је америчка политика пронашла ефикаснији начин применом "црногорског модела". Прво, дочепати се веће "аутономије", затим статуса републике а потом "независности", сецесије и сепаратизма. То је лице данашњег Новог Светског Поретка. И то је права природа америчке "демократије" и "слободе".




Карл Савић

Карл Савић

Амерички историчар који је 1999. осујетио намере Мартија Ахтисарија да додели одликовање нацистичком официру из Другог светског рата.

 Коста Карл Савић је српско-амерички историчар, академик и писац.  Има диплому политичких наука из Универзитета Мичиген у Ен Арбору, и магистар је  историје на Оакланд Универзитету у Рочестеру, Мичиген и  на Универзитету у Балтимору на Правном факултету у Балтимору, Мериленд. То ја преводим , а ко зна енглески боље ево и биографије...

Војводинa, 1941-1944


Пропагандна машинерија у Америци би морала да буде невероватно довитљива па да успешно репризира подметачине о "геноциду", "холокаусту" и "етничком чишћењу", које је успела да лансира у случају Косова. Али, чини се да је америчка политика пронашла ефикаснији начин применом "црногорског модела". Прво, дочепати се веће "аутономије", затим статуса републике а потом "независности", сецесије и сепаратизма. То је лице данашњег Новог Светског Поретка. И то је права природа америчке "демократије" и "слободе".




Карл Савић

Карл Савић

Амерички историчар који је 1999. осујетио намере Мартија Ахтисарија да додели одликовање нацистичком официру из Другог светског рата.

 Коста Карл Савић је српско-амерички историчар, академик и писац.  Има диплому политичких наука из Универзитета Мичиген у Ен Арбору, и магистар је  историје на Оакланд Универзитету у Рочестеру, Мичиген и  на Универзитету у Балтимору на Правном факултету у Балтимору, Мериленд. То ја преводим , а ко зна енглески боље ево и биографије...