Аутор: Љубиша Радовић |
Јесу ли ово екуменисти? |
- Шта је данас то што је другачије него што је било за земног живота Патријарха Павла у СПЦ, и зашто он не оде у раскол и не упозори на "пошаст екуменизма", као што то чини Артемије ? Верујемо ли више Патријарху Павлу или, у нечасти ухваћеном Артемију?
- До момента док није ухваћен у крађи са Симеоном Виловским и контроверзним бизнисменима, и док је био Епископ Рашко-Призренски, о екуменизму и "странпутици" СПЦ, није било ни једне једине речи (Симеона Виловског у Грчкој скрива, од домашаја руке закона, "зилотска" струја у Грчкој Цркви, добро плаћена, украденим новцем)
- Међуцрквени дијалог, заправо траје од кад и "велики раскол", дакле од 11-ог века, јер по Речи Господњој - "Једна је Црква", аманет је да Црква по тој Божјој заповести и реално постане Васељенска (васељена = икумена (исток), екумена (запад))
- Шта каже пракса. Добар део Светородне лозе Немањића крштен је по римо-католичком обреду, па и сами Свети Симеон Немања. Јесу ли због тога Немањићи "екуменисти"?
- Реални проблем између Ватикана с једне и СПЦ с друге стране, настао је с почетком агресивног покатоличавања Срба, милом, или, много чешће силом, а достигао свој врхунац током другог св. рата, с "Јамама" и "Јасеновцем и Доњом Градином" и прећутном сагласношћу с Павелићевом НДХ - монструм творевином Ватикана.
- Став СПЦ по питању односа с Ватиканом је јасан и непромењив од краја другог рата на овамо, и неће се као непромењив, ни мењати( наглашавам, за оне који никако да се "сете" да је то званични став СПЦ, а познато је да СПЦ своје ставове, поготово овакве, не мења олако, ако их уопште и мења) и о некој промени праксе у односима с Ватиканом, не може бити ни речи.
- У дубље односе с Ватиканом, ући ће се када се Папа на коленима покаје за зло учињено Србима у време ватиканске НДХ.Тачка, нема даље, нема тумачења.
- Халабука око наводног "екуменизма" има само један циљ, да раслаби Србе с једне, и уздигне гордог Артемија с друге стране. Док виче "екуменизам", раскол нам на мала врата полако улази у Цркву. Колико нам је "добра" донео претходни Брозов раскол, сви се још сећамо. И "удружења свештеника ( црвених попова)", и муке коју је имао Патријарх Павле да раскол приведе крају и помири завађене око Броза, а не око Христа.
- Приликом откривања моштију Светог Преподобног Јустина Новог Ћелијског, Артемије је имао прилику за покајање, и неби блудни син био спречен у покајању, али Артемије, не хтеде, него браћу оптужи да и тајности и уз помоћ полиције "копају" мошти Светог. Од кад је света и века, мошти Праведника Божјих откопавају се само у присуству братије, и томе народ верни никад не присуствује. Присетите се.
Аутор: протојереј др Љубивоје Стојановић
Све што чинимо тиче се многих других а не само нас самих, тако да није јасна а ни тачна констатација да „шта ко ради себи ради“, јер скоро увек сносимо последице нечега што нисмо учинили – Знајући ово, потребно је да своје поступке саобразимо тако што нећемо друге оптерећивати својим чињењем или нечињењем – Посебно је важно пазити на то да нам се не догоди „мали тренутак непажње“, са несагледивим последицама по многе – Треба бити дубоко у себи и неоптерећен собом, отворен за другога и благоразуман у свему.