Испричаћу вам причу о једној дивној руској породици која је, игром случаја, нити своје судбине заувек везала за Србију.
Руско – српска (истинита) прича
за бајковито Божићно предвечерје…
Пише: Наталија Пичурина
У бајковито Божићно предвечерје не мисли се о лошим стварима. У старој години остају тужне мисли, неурађена дела и стваралачки неуспеси. Пред величином наступајућег празника све увреде и сузе изгледају мале и смешне.
Некако, потпуно неважне постају и вести о амнестији олигарха, о дешавањима у свету естрадних звезда и о приватном животу чиновника Тмутараканске области.
И без обзира што на прелепу јелку у центру Ростова не падају снежне пахуље већ мале сиве кишне капи – рађа се жеља да чујемо добру причу… скоро бајку. Причу у којој је мудра и праведна старост окружена нежном љубављу и бригом. Где се часна и храбра дела хероја поштују и за време њиховог живота. Где дивне жене, здраве и срећне, сијају светлошћу доброте и материнства. Причу у којој се вечне вредности не замењују украсним папирима и чија се радња не мења у корист политичке ситуације…
Ростов на Дону
Испричаћу вам причу о једној дивној руској породици која је, игром случаја, нити своје судбине заувек везала за Србију.
Овога часа, седећи у предвечерје Божића у удобној кући мени драгих људи, не могу ни да замислим ту бол која је пре неколико година, без куцања и најаве, страшном медицинском дијагнозом ушла у живот моје пријатељице Наталије.
Свети Сергије Радоњешки
У тешкој болести постоје само две пута. Први је једноставан и лукав – предати се пред невољом. Други пут је компликован, захтева много стрпљења и непрекидан морални подвиг. Болест нас суочава са избором: са ким смо ми? На чију страну ћемо стати? За православног човека одговор је јасан…
Примивши благослов свештеника из скромног донског храма, моја пријатељица је кренула на пут у Тројице Сергијеву Лавру да се поклони моштима светог Сергија Радоњешког.
Касна јесен у Русији није најбоље време за путовање – кренула је на пут по влажном времену и хладноћи која пробија до последње кости, изнурена боловима и са веома скромном сумом новца која је била строго распоређена: за карту до Лавре и назад, за свећу пред иконом и за хлеб и чај који је за сваког Руса обавезан… и ништа више. (На жалост, рад поштеног научника и овде се ретко вреднује великим новцем.)
Из Ростова се у Сергијев Пасад може доћи само преко Москве. Утонула у своје мисли и наде, и нашавши се у вртлог Московског метроа, Наталија није ни приметила лукаву руку лопова који је исекао њену торбу. Немилосрдан зликовац је извукао из торбе и новчаник и све што је било у њему…
Није јој ни пало на памет да оде у полицију. Тамо би изразили саосећање, али не би урадили ништа више од тога… У Русији је „щипач“ лопов највише категорије, кога је практично немогуће ухватити после почињеног недела. Сузе су се сливале саме од себе, погоршавајући њену ионако тешку ситуацију. Збуњена и вођена само инерцијом замишљеног плана, Наталија је дошло је до станице линијских таксија …
Поред ње се зауставио скроман ауто са непознатим страним таблицама. „Поштована! Реците ми како да дођем до Сергијевог Пасада?“, питао је човек за воланом, са једва приметним акцентом. Било је нешто добро и поштено у његовом меком руском изговору. Сигурно је поверење и исправност речи, њој тако потребних у том тренутку, бло то што је приморало Наталију да без сумње замоли странца да је превезе до Лавре.
И тако, реч по реч, у топлом и удобном аутомобилу одужио се пут због уобичајене Московске саобраћајне гужве. Возач, средовечни Србин који је дивно говорио руски, добро је познавао историју манастира, и дуго и лепо је причао о православљу у Србији. И ништа је није испитивао – ни шта се десило са (раније прекрасном модерном) кожном торбом , ни о сузама које су текле низ образе.
Некако једноставно и природно, у Наталијиним рукама се нашао поклон из Србије – мала пластифицирана икона Преподобног Симеона Мироточивог са натписом на нашем заједничком црквенословенском језику. Србин је испричао породично предање да су његови преци живели и радили у Смоленску. Да ли је то била истина или лепо смишљена прича, у том тренутку је било поптпуно неважно – пред очима сапутника већ су се засијали златни крстови велике Саборне цркве.
Троице – Сергиева Лавра
Постоји један феномен на путовањима по Русији, који је странцима потпуно неразумљив. Да ли бескрајно пространство или чиста лепота пејзажа моје Домовине, приморава непознате сапутнике, баш као код Лесковљевог „Очараног путника“, да открију тајне странице својих најскривенијих мисли. Уз леп и искрен разговор, након чега су се срдачно опростили, Наталија и Србин су се разишли свако својим послом не знајући ни име свог сапутника.
Поклонивши се Светињама и помоливши се у Саборном храму Свете Тројице, Наталија се упутила у трпезарију да се мало одмори, попије топао чај и размисли како да стигне до Москве… Умивши се, спустила је руке у џепове свог капута махинално испитујући њихов садржај.
Тамо, у левом џепу, стајала је чиста марамица и један свежањ новчаница, који је био довољан не само за богат доручак, него и за превоз до куће… Десило се чудо словенске доброте…
Наташа, је уз много среће оздравила. Са својом великом породицом она живи у веселом и гостопримљивом дому. Има дивну ћерку и свој омиљено занимање у чијој основи лежи комадић српске душе.
Ко зна где је сада тај Србин? Дај Господе да ратна дешавања заобиђу његову земљу. Да његови стари родитељи још много година ујутру пију шљивовицу. Да његова супруга, заборавивши на амерички „фаст фуд“, недељом пече српску гибаницу са младим сиром. А његова деца и унуци, прелиставајући странице правих књига, да читају Његоша и Пушкина. Дај Господе да буде срећан и здрав.
Нису идеолози „новог светског поретка“ само за руског човека измислили стандардну негативну слику. Постоји и „српски“ стереотип кога у последње време посебно марљиво спроводе диригенти из Хага. На тој слици Србин је приказан са буквално свим измишљеним руским манама: као „похлепан, превртљив и окрутан“.
Не, моји вечни противници! Ми такви нисмо, и никада такви нисмо били… Неће бити по вашем мишљењу!
Јер је жива Русија! Јер је жива Србија!
_______
Превод: Редакција СРБског ФБРепортера
***
Русско – Сербская (истинная) история
в сказочную Предрождественскую вечер…
Автор: Наталья Пичурина
В сказочные Предрождественские вечера совсем не думается о плохом. В старом году остаются грустные мысли, несделанные дела и творческие неудачи. Рядом с величием наступающего праздника мелкими и нелепыми кажутся обиды и пустые слёзы. Как-то уж совсем не важными становятся новости про амнистию олигарху, дачные приобретения звёзд шоу-бизнеса и личную жизнь чиновников Тьмутараканской области.
И пусть на стоящую в центре Ростова красавицу ёлку под аккомпанемент дождя щедро сыплются не снежинки, а мелкие серые капли, хочется услышать добрую историю… Почти сказку. Сказку, где мудрая и справедливая старость окружена нежной любовью и заботой. Где честная и смелая судьба героев достойно оценена при их жизни. Где прекрасные женщины здоровы и счастливы, сияя светом доброты и материнства. Сказку, в которой вечные ценности не подменяют глянцевыми бумажками, а сюжет не переписывают в угоду политической ситуации…
Ростов на Дону
Я расскажу историю красивой русской семьи волею случая навсегда связавшую с Сербией нити своей судьбы. Сейчас, сидя в предрождественском уюте дома дорогих мне людей, невозможно представить то горе, которое несколько лет назад, без стука и предупреждения страшным медицинским диагнозом вошло в жизнь моей подруги Натальи.
В тяжелой болезни есть только два выхода. Первый прост и лукав – сдаться недугу. Второй путь сложен, он требует высокого терпенья и постоянного нравственного подвига. Болезнь ставит нас перед выбором: с кем мы? На чью сторону встанем? Для Православного человека ответ ясен…
Потому, получив благословение священника из скромного донского храма, моя подруга поехала в Троице-Сергиеву Лавру поклониться мощамПреподобного Сергия Радонежского.
Пронизывающий холод, пробирающая до последней косточки сырость – поздняя осень в России не лучшее время для поездок. К тому же – изнуряющая боль, и весьма скромные денежные средства. Всё строго рассчитано: билет до Лавры и обратно, свеча перед Иконой, хлеб и обязательный для русского человека чай… ничего больше. Увы, труд честного ученого редко оценивается большими деньгами.
Добраться в Сергиев Посад из Ростова можно только через Москву. Погруженная в мысли и надежды Наталья, попав в водоворот столичной подземки, не заметила ловкую воровскую руку, разрезавшую её сумку. Безжалостный негодяй вытащил и кошелек, и всё его содержимое…
Обратиться в милицию даже не пришло в голову. Там посочувствовали бы, но не более. В России «щипач» это вор высшей криминальной категории, поймать его после совершенного преступления практически не возможно. Слёзы катились сами собой, усугубляя и так достаточно грустную ситуацию. Растерянная и движимая только инерцией намеченного плана Наталья подошла к остановке маршрутных такси…
Рядом с ней остановилась скромная машина с незнакомыми иностранными номерами. «Уважаемая! Подскажите, как проехать в Сергиев Посад?», с еле уловимым акцентом спросил мужчина, сидевший за рулём. Что-то доброе и честное было в его мягком русском выговоре. Наверное, уверенность и правота нужных в ту минуту слов, заставили Наталью без сомнений попросить незнакомца довести до Лавры.
Так, словом за словом, в теплом и удобном автомобиле потянулась долгая дорога с вечными московскими пробками. Водитель, симпатичный серб средних лет прекрасно говорил по-русски, хорошо знал историю Лавры, много и красиво рассказывал о Православии в Сербии. И ни каких расспросов – ни о былом великолепии модной кожаной сумки, ни о слезах, текущих по щекам.
Как-то просто и естественно в руках у Натальи оказался подарок из Сербии – маленькая ламинированная иконка Преподобного Симеона Мироточивого с надписями на нашем общем церковно-славянском языке. Серб рассказал и семейную легенду о том, что его предки жили и работали в Смоленске. Правда это, или красивый вымысел, в тот момент было совсем не важно – перед глазами попутчиков уже сияли золотые кресты великих соборов.
В путешествиях по русским дорогам есть странный, не понятный иностранцам феномен. То ли необъятность пространств, то ли чистая красота пейзажей моей Родины, заставляет незнакомых попутчиков, как это было в лесковском «Очарованном страннике» раскрывать потаённые странички сокровенных мыслей. Хороший и искренний разговор, после которого, сердечно попрощавшись, но, так и не узнав имён друг друга, Наталья и серб разошлись по своим делам в разные стороны.
Поклонившись Святыням и помолившись в Троицком соборе Наталья направилась в трапезную: немного отдохнуть, выпить горячего чаю и подумать, как добраться до Москвы… Умывшись, она опустила руки в карманы пальто, с машинальной надеждой проверяя содержимое. Там, в левом кармане, лежали чистый платок и одна денежная купюра, достоинством, позволяющим не только плотно позавтракать, но и доехать до дома…произошло Чудо славянской доброты…
Наташа, к великому счастью выздоровела. У неё большая надёжная семья, гостеприимный и радостный дом. Растёт красавица дочь и есть любимое дело, в фундаменте которого кирпичик Сербской Души.
Кто знает, где сейчас тот серб? Дай Бог, чтоб военное лихолетье обошло его стороной. Чтоб его старенькие родители ещё много лет по утрам пили шливовицу. Чтоб его жена, забыв про американский фаст-фуд, в воскресенье пекла сербскую гибаницу с младим сиром. А дети и внуки читали Негоша и Пушкина, перелистывая страницы настоящих книг. Дай Бог ему быть счастливым и здоровым.
Не только о русском человеке идеологи «Мирового порядка» придумали некий стандартный отрицательный образ. Есть и «сербский» стереотип, особенно старательно разыгрываемый в последнее время дирижёрами из Гааги. В этой картинке серб, словно дополняя вымышленные недостатки русского «скуп, лжив и жесток».
Нет, мои вечные оппоненты! Не такие мы, и никогда такими не были…
Не будет по-Вашему! Потому что жива Россия! Потому что жива Сербия!
