Стрељање царске породице Романов

Стрељање царске породице Романов, без суђења и пресуде, извршено је у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године, у подруму виле Ипатијевих у Јекатеринбургу. Једанаест џелата предводио је Јанкељ Хаимович Јуровски, а усмена наредба за ликвидацију последњег руског цара Николаја II Романова, његове супруге Александре, четири кћерке и малолетног царевића Алексеја, могла је да стигне само са врха бољшевичког руководства. Сенка сумње да је издао једну од најмонструознијих наредби у целокупној историји Русије и до данас пада на неслужбену биографију Јакоба Михаиловича Свердлова, с конспиративним именима Смирнов, Макс, Андреј…

Убиство Романових имало је ритуални карактер, о чему су сведочиле и две поруке на зидовима просторије, исписане царевом крвљу. Њих је пронашао истражни судија Николај А. Соколов, који је на још неразјашњен начин изгубио живот 1924. године у емиграцији, у Француској. Натписи су оглашавали да је на том месту извршено обезглављивање Русије као последњег хришћанског и православног царства. Није случајно изабран ни дом Ипатијевих, као место на коме је извршена ова стравична егзекуција. Наиме, управо уИпатијевском манастиру највиши представници Цркве и руског друштва заклели су се 1613. године на верност владарској лози Романових.[23]

Пошто су поскидали све драгоцености са својих жртава, крвници су њихове лешеве умотали у ћебад и камионом превезли у шуму, удаљену двадсестак километара од места злочина. Ту су их спалили, а њихов пепео су расули по Ганинској јами. На крају су, да би уништили све трагове масакра царске породице, сипали креч у јаму.

Након смакнућа Романових, Јекатеринбург је понео име Свердловск, по Јакобу Свердлову, који је добио и велики споменик на једном од централних градских тргова. Упамћен и као жестоки заговорник тзв. црвеног терора, који је међу Чекистима увео моду облачења у кожне мантиле и капе, Свердлов је напрасно умро само неколико месеци након ликвидације Романових. Нико, међутим, ни тада, а ни касније, није поверовао у званичну верзију његове смрти, по којој га је грип покосио пре но што је напунио 34. годину живота.

Након више деценија, кућа Ипатијевих постаје место ходочашћа, на којем почињу да се сабирају православни верници и монархисти из целе Русије. Како би се то спречило, ондашњи шеф уралског обласног комитета КП СССР-а, Борис Јељцин издаје наредбу 1977. године да се сруши грађевина у којој је убијен последњи руски монарх.Тридесетих година XX века, бољшевици су, у граду који је тада већ носио име Свердлова, срушили Богојављенски саборни храм, подигнут 1745. године.