Црква и Друштво

„Ја сам, Пут, Истина и Живот“

22.7.14.

Светих четрдесет и пет Мученика

Светих четрдесет пет мученика: Леонтије, Маврикије, Александар, Сисиније и прочи.
Свети Мученици Леонтије, Маврикије, Александар, Сисиније и прочи.
У време опаког цара Ликинија, који владаше источним делом царства Византијског, би велико гоњење хришћана. У Никопољу Јерменском јави се намеснику царском Лисију свети Леонтије са још неколико пријатеља својих и рече му, да су они хришћани. „А где је ваш Христос?” упита Лисије. „Не би ли распет, и не умре ли?” На то свети Леонтије одговори: „Кад знаш, да наш Христос умре, знај да и васкрсе из мртвих и вазнесе се на небо”. После дуге препирке о вери Лисије их изби и баци у тамницу, где им не даваху ни јести ни пити. Нека благородна хришћанка Власијана доношаше им воду и додаваше кроз тамнички прозор. И ангел Божји јави им се у тамници, да их утеши и охрабри. Када би суђење, јавише се Лисију и два тамничара као обраћени хришћани, и још многи други, свега четрдесет пет њих на броју. Судија их осуди све на смрт но тако, да им прво секиром буду одсечене руке и ноге, па после да буду бечени у огањ. Та грозна казна би дословно извршена, и душе светих мученика одлетеше Господу своме у вечни живот. Чесно пострадаше и царство наследише 319. године.

Свети преподобни Антоније Кијево-печерски
                                                                                                                                  Свети Преподобни Антоније Кијевско Печерски                                                                                                                                                                                                                                                                    Основатељ и отац монаштва у Русији. Рођен у малом месту Љубечу близу Чернигова, и рано оставио своју домовину и отишао у Свету Гору, где се замонашио и подвизавао у манастиру Есфигмену. Према неком небесном јављању игуман га упути у Русију, да тамо ствара монаштво. Он изабра једну пештеру код Кијева. Када се око њега сабраше желатељи монашког живота, тада им он постави за игумана Теодосија, а он оста у пештери као безмолвник. Божјим благословом манастир се разрасте и постаде матицом монаштва руског. Антоније претрпе многе злобе од људи и од демона, но он победи све својом кротошћу. Имаше велики дар прозорљивости и исцељења болних. Представи се Господу 1073. године у деведесетој години свога живота, оставивши свој духовни расадник да кроз векове доноси добре плодове православном народу у Русији.

Пренос чесне ризе Господа нашег Исуса Христа                                                                                                                                  Пренос Чесне ризе Господа нашег Исуса Христа                                                                                                                                                                                                                                                                     У време страдања Господа Исуса за род људски налазио се у одреду римске војске у Јерусалиму и један Грузин, Елиоз из града Мцхета. Мати његова чула беше за Христа и у срцу вероваше у Њега. Испраћајући сина на војску у Палестину, она му саветоваше, да не ради ништа против Христа. Када је Господ закиван ексерима на крст, звук чекића на Голготи дошао је у уши Елиозове матере у град Мцхет. Чувши тај звук, она узвикну: „Тешко мени, што не умрех пре овога времена, смрт би ме избавила од овога страшнога звука!” И рекав то - падне мртва. Елиоз се налазио тада под Крстом и са другим војницима бацао коцку око ризе Христове. Риза допадне њему, и он је донесе у Мцхет, и поклони својој сестри Сидонији. Ова чувши за смрт Господа као и за то да је њен брат био учасник невиног крвопролића, падне мртва са хитоном Господњим, држећи овај чврсто у рукама својим, тако да га нико не могаше истргнути, него буду принуђени да је сахране заједно са хитоном. Из њеног гроба никне кедар, из кога се точило целебно миро. Временом кедар падне и место се то заборави. Света Нина пронађе то место помоћу огњеног стуба над тим местом, после њене молитве. И покрштени цар Миријан подигне ту цркву светим Апостолима. Шах Аббас узме ту ризу 1625. године и пошаље у Москву на дар кнезу Михаилу Феодоровичу и патријарху Филарету. Риза та буде постављена у Успенски сабор у Москви.

Свети мученици Вианор и Силуан
Свети Мученици Вианор и Силуан
Свети мученик Вианор беше родом из Писидијске области. Због исповедања вере у Христа он би ухваћен и изведен пред поглавара Севиријана. Поглавар га примораваше да се одрекне Христа, али Вианор то одби. Стога би најпре вешан и бијен; потом усијаним гвозденим куглама паљен; затим му зубе избише, па уши одсекоше. Неки Силуан, који беше присутан и посматраше јунаштво светог мученика, поверова у Христа; зато му одмах одсекоше језик, па онда и главу. После тога светом Вианору просврдлише глежњеве, ископаше десно око, одраше кожу с главе, и најзад одсекоше свету главу. Тако свети мученици Вианор и Силуан скончаше, и примише венце мученичке.

Свети мученик Аполоније                                                                                                                                    Свети Мученик Аполоније                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Свети мученик Аполоније беше родом из града Сарда у Лидији. Када једном путоваше у град Иконију, он би ухваћен и приведен к управнику тога града Перенију. Упитан, он изјави да је хришћанин. Управник га примораваше да се закуне царем. На то му свети Аполоније рече: "Хришћанину није допуштено клети се смртним човеком, поготову човеком који не зна Творца и Саздатеља сваке твари"...


                                                                                                                                    Светих Преподобних десет хиљада Египатских                                    Пустињака                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Ови свети угодници Божји беху огњем и димом уморени у време једног патријарха Александријског. Овај патријарх омрзну ове свете пустињаке и окривљаваше их као јеретике - оригенисте зато што сви они, на челу са светим Исидором Пелусиотом, у спору и сплеткарењу против светог Јована Златоуста, беху на страни светог Златоуста. Патријархов човек узе одред војника и оде у пустињу. Војници, напојени вином, разлетеше се по манастирима и пећинама и колибама, те свете испоснике или мачем посекоше, или димом и огњем уморише, или разјурише. То би око 398 године.

Коме то гори "црвени фењер" испред удружења?














Аутор: Љубиша Радовић





Када се у овој земљи све променило '90-их Удружење Новинара Србије постало је пре више тесно за, како се касније испоставило, хетерогену скупину делатника система информисања у Србији или у даљем тексту "новинара". 
Прво, УНС је био дискредитован припа дношћу режиму "претходних" док се група делатника који још нису били дискредитовани припадношћу "потоњих" у УНС-у осећала слично прасету у Техерану.Тако је настао НУНС. Претходни и потоњи. Све стране су биле покривене, изузев оне стране због које све то и постоји, оне која купује њихове вести, дакле, нас читалаца. Али и ту се нашло "решење" у виду приватизације, тако згодне појаве у српском друштву, када треба нахранити "гладне", напојити "жедне", обманути лаковерне, превести жедне преко воде, све у свему , манипулисати нама, за наше добро и корист. Они који су вршили приватизацију, провизирали су, они који су купили, купили су буд зашто, новинари су заједно с послом добили и "new ideology", адекватну идеологији власника медија - особе Х. Добили смо Блиц наш насушни, Б92 и прикљученија, и све то у пуном износу - full version. Слободни и независни новинари у свом даљем раду поставили су читав низ егзистенцијално веома важних питања, у духу новог времена и "деконтаминиране" српске политичке мисли, на домак Европе која нема алтернативу и ево неких од тих "питања".

Може ли се и мора ли без свеобухватне консултације са ЕУ радити следеће?

  • Заклати прасе или јагње за Божић и Васкрс?
  • Пећи ракију од својих шљива и коме?
  • Правити дете без употребе кондома, мада није безбедно?
  • Пријавити своје дете најближој социјалној установи, ако приметимо да дете личи на нас?
  • Васпитавати дете и ако нисмо стручно оспособљени за то?
  • Учити сина да није добро да носи сукњицу, а ћерку да није добро да има бркове и браду?
  • Пустити децу да сама одлуче јесу ли постали од Бога, или Боже ме сачувај, од мајмуна?
  • Не нападати друге народе око себе, нарочито ако ти нису ништа урадили, чак и ако је то интересна сфера САД-а ?
  • Рећи да је НВО највећим делом плаћен, политизиран, и инструисан да разара нападнуту земљу изнутра, сејући лажи и забуну, за наше добро?
  • Гледати филмове са Angelina Jolie vs Nikola Đuričko, с радошћу?
  • ( извињавам се јер ми мозак није скорије updated по ЕУ стандардима, тако да релативно малу количину будалаштина, може да прими и чува одједном) 

Непроцењив је њихов допринос нашем бољем и садржајнијем схватању Европе и њених вредности, на сопственој кожи

Са свим овим дивотама стигла је и максима да: - "Није вест да је пас ујео човека, већ да је човек ујео пса."По медијском мраку Србије са упаљеном свећом у руци, корифеји нашег новинарства ( да их не набрајам, припашће вам мука), траже и траже таквог човека, и не налазе га, а и пси нису као они из америчке приче. Ништа заправо није као из америчке приче, сем овај грозни крвави пир "утеривања демократије" у намученој Украјини i Democratic U.S. fascism

Свети Свештеномученик Панкратије, Епископ Тавроменијски

Свети свештеномученик Панкратије, епископ тавроменијскиОвај светитељ рођен би у Антиохији у време када Господ Исус хођаше као човек међу људима на земљи. Чувши за чудеса Христова, родитељи Панкратијеви пожеле да виде Господа Чудотворца. И с Панкратијем заједно дођу у Јерусалим, где видеше Исуса, чуше речи Његове и видеше чудеса Његова. Ту се Панкратије упозна с апостолом Петром. По вазнесењу Господњем и родитељи и син крсте се у Антиохији. Панкратије се повуче у неку пештеру у Понту, где га апостол Петар нађе, па у договору с апостолом Павлом постави за епископа тавроменијског у Сицилији. У томе граду свети Панкратије почини велика чудеса, разори идоле, крсти некрштене а утврди крштене, и управи добро црквом Божјом. Неки незнабожни војвода Аквилин, чувши да цео град Тавромен поста хришћански, пође с војском на тај град да га поруши. Панкратије свети охрабри верне да се не боје, а сам он с клиром изађе ван града носећи у руци непобедиво оружје, Крст часни. Када се војска приближи граду, паде на њу нека тама и обузе је страх велик. И наста пометња велика, тако да се нападачи окомише један на другог и избодоше се и исекоше мачевима. Тако угодник Божји Панкратије спасе град и стадо своје силном молитвом својом пред Господом. Најзад, и он би убијен камењем од неких завидљивих и злобних незнабожаца, и упокоји се у Господу. Мошти његове свете покоје се у Риму.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               

Свети свештеномученик Кирил, епископ гортински на Криту                                                                                                                                  Свети Свештеномученик Кирил Епископ Гортински на Криту                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Као старац од осамдесет четири године би мучен за Христа у време Декијева царовања. Бачен у огањ, он би спасен Промислом Божјим. Тада судија изрече овакву пресуду: „Кирила, изведеног из огња, праведни суд не може трпети међу живима, зато наређујем, да се убије мачем”. С радошћу подметну свети старац главу под мач и би посечен, да вечно живи у Царству Христовом.

Свети преподобни мученик Патермутије и Коприје                                                                                                                                   Свети Преподобни Мученик Патермутије и Коприје                                                                                                                                                                                                                                              Обојица беху Мисирци. Мучени од цара Јулијана Одступника. Први имаше седамдесет пет година а други четрдесет пет. Цар успе да одврати Коприја од вере Христове и приволи идолима. Одвраћени Коприје узвикну: „Јулијанов сам, а не Христов”. Но када га старац Патермутије укори и опомену на вечне муке, Коприје се трже, па узвикну пред царем: „Христов сам, а не Јулијанов”. Обојица бише мачем посечени. Са њима пострада и Александар, један од царевих војника, који видећи њихову храброст у страдању, и сам поста хришћанин. Чесно пострадаше за Христа и Христу одоше 361. године.

                                                                                                                                        Свети Преподобни  Патермутије и Коприје                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Мада истих имена, ови беху различити од оних првих. Овај Патермутије беше најпре вођ разбојника, но после једног чудесног виђења обрати се у веру праву и замонаши се. Наиме, он се беше попео на кров једне богоугодне жене, да би с крова ушао у кућу и похарао. Но падне на њ сан и он у сну види Некога, ко му запрети да више не чини зло и да се покаје. Он се не само крсти, него и замонаши. И један и други беху велики чудотворци. По благодати Божјој лечили су људе од сваке муке и болести, обраћали грешнике на прави пут и прорицали. Неки грешник лежећи на самртном одру, замоли Патермутија, да му продужи живот да би се покајао. После молитве светитељ му рече, да му Бог продужује живот још за три године. Грешник се покаја, и тачно после три године умре. Упокојили су се у Господу крајем IV века, у дубокој старости.

Свети Теодор, епископ едески, и други с њим                                                                                                                                  Свети Теодор Епископ Едески, и други с њим                                                                                                                                                                                                                                                                               У двадесетој години замонаши се и као монах провео тридесет шест година. Тада, у време цара Михаила и Теодоре, би изабран за епископа едеског. Сконачо 848. године. Уз њега се спомиње његов наставник свети Теодосије Столпник сирски, брат његов свети Јован, свети Адер, племић и богаташ, који одбеже од жене и замонаши се.

                                                                                                                                   Свети Преподобни Фотије Солунски                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Велики и богоугодни подвижник Солунски из 11. века, оснивач манастира Акапнијевог у Солуну. Сав просветљен божанском светлошћу, удостојен поклоњења незалазној и невечерњој Светлости Свете Тројице, којој се моли сада за спасење свега света. Спомиње се у Јерусалимском кодексу број 309, и у кодексу Г 86 Атонске Лавре, док га неки Синаксари не спомињу.

                                                                                                                                   Свети Свештеномученик Методије                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Родом из села Визари у Амаријској покрајини на Криту; презивао се Силигардос. Замонашивши се, постао је игуман манастира Светих Бестелесних Сила у тој области, а касније и епископ Лампски на Криту. Супротстављајући се турским насиљима над хришћанима на Криту, би од Турака ухваћен и много мучен, па најзад и погубљен 9 јула 1793 године. Мошти су му погребене у манастиру Св. Архангела близу места где је мученички пострадао.

Свети преподобни Дионисије и Митрофан                                                                                                                                   Свети Преподобни Дионисије и Митрофан                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Сећање и спомињање светих људи доноси, како рече Свети Григорије Богослов, велику корист за врлину и освећење душама нашим. Зато није добро ни праведно прећуткивање житија и подвига преподобних и светих мужева, јер је то скривање светиљке под спуд и незахвално прећуткивање славних дела Божјих. А изношењем пак светих подвига и врлинског живљења богоносних Отаца наших, бива на славу Божју и на корист и подражавање свима хришћанима...                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      

                                                                                                                                   Свети Мученици Андреј и Проко                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Мачем посечени пострадали за Господа.