Православни Свет: 08/18/14

18.8.14.

Асанжов адвокат демантовао вести о намерама свог клијента да се преда британским властима

Џулијан Асанж који се већ више од две године крије у амбасади Еквадора у Лондону, не намерава да напушта ово дипломатско представништво, како би се предао британским властима, изјавио је адвокат оснивача сајта Викиликс.

Раније је објављено да ће Асанж у понедељак ујутру одржати конференцију за новинаре, на којој ће изнети своје планове. Телевизијски канал Sky News није одбацио могућност да би одбегли узбуњивач могао коначно да се преда британском правосуђу због проблема са здрављем. Асанжов бранилац је демантовао информације Sky Newsа.

Упркос жељи да поново види спољни свет Асанж не планира да у блиској будућност саопшти да ће напустити амбасаду“, изјавио је он.

Викиликс, Еквадор, Џулијан Асанж
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_18/Asanzhov-advokat-demantovao-vesti-o-namerama-svog-klijenta-da-se-preda-britanskim-vlastima-3143/

Ево како Украјина „ратује” са британским новинаром који ради за Russia today

УКРАЈИНСКИ ГАРДИСТИ МУ ЗАМАЛО ПУЦАЛИ У ГЛАВУ, КИЈЕВСКА ХУНТА МУ ЗАБРАНИЛА УЛАЗАК У ЗЕМЉУ У НАРЕДНЕ ТРИ ГОДИНЕ

Грем Филипс

ГРЕМ ФИЛИПС: Једном на аеродрому у Краматорску са возачем Мишом сам ишао пољем према украјинским војницима. На половини пута Миша је рекао: „Ја те волим Грем, али имам жену и дете” – и окренуо назад. Након 200 метара већ сам клечао пред украјинским војницима који су у мене уперили пушке и саопштили да ће ме упуцати...
Украјина ме, иако сам купио стан у Одеси, третира као непријатеља и то ме вређа. Али, можда ја нисам непријатељ Украјине, већ смао евромајдана?
Како су људи могли да помисле да ће насиље створити „бољу Украјину”? Како су Украјинци могли бити толико наивни?
Како су САД и ЕУ толико снажно могле манипулисати Украјином?
То ме шокира. Шокирју ме и украјински војници који су поверовали тој пропаганди, у то да воде „борбе против руских терориста” и што их због тога заиста желе убијати

ПОРТПАРОЛ организације за заштиту људских права Human Rights Watch поново је Исток Украјине назвао „клопком за новинаре”.

На списку репортера који су страдали само зато што су радили свој посао, налази се и британски новинар фрилансер руске глобалне телевизије на енглеском језику Грем Филипс.

Њега је 22. јула ухапсила украјинска армија. Привели су га када је заједно са локалним новинаром по имену Вадим пошао на снимање у близини доњецког аеродрома.

Према речима Филипса, његовог колегу су претукли, а њега изложили небројеним испитивањима. На крају су му одузели ствари, кола и новац, а 26. јула депортовали у Пољску, забранивши му да на територију Украјине улази три године.

Индикативно је да Филипса украјинске власти не приводе први пут. Њега је у мају привела Национална гарда и предала украјинским специјалним службама.

Сарадник по уговору Russia today Грем Филипс у интервјуу за московски лист ВЗГЉАД, рекао је да ће се поново вратити у Украјину после депортације.

ВЗГЉАД: Грем, поред епизоде везане за ваше хапшење 22. јула, да ли је било сличних случајева када сте ви или, рецимо, ваши камермани морали да радите у условима посебног ризика?

Филипс: Немам свог камермана, сам снимам, али постоје људи који ми помажу. Они обично у последњем моменту одлуче да ли је нешто за њих исувише опасно. Сећам се: једном на аеродрому у Краматорску са возачем Мишом сам ишао пољем према украјинским војницима. На половини пута Миша је рекао: „Ја те волим Грем, али имам жену и дете” – и окренуо назад. Након 200 метара већ сам клечао пред украјинским војницима који су у мене уперили пушке и саопштили да ће ме упуцати...

Увек разумем људе кад одлуче да се врате. Најгоре би ми било да нанесем штету неком другом тиме што сам их довео у опасну ситуацију. Зато се трудим да увек будем поштен и да упозорим на могуће ризике.

ВЗГЉАД: После депортације тужили сте власти у Кијеву?

Филипс: Наравно да нисам срећан због те забране, желим да се вратим на посао у Украјину. Али, то заиста није била права забрана. Нису ми дали никакав документ, нису ми ставили никакав печат у пасош. Консултовао сам се са стручњацима у Лондону и они су ми рекли да је забрана незаконита – а да је Украјина прекршила сва правила понашања. Британске власти подржавају мој став. Али, како можете да се жалите на нешто што не постоји?

С друге стране, мислим да то није права забрана. Украјинске власти знају да желим да се вратим. Оне једноставно желе да својим војницима дају повод да ме убију и да не изгубе подршку Вашингтона (желе да могу да кажу - „у сваком случају, он је имао забрану”). Замислите да ме украјински војник убије. Или ће ме препознати на први поглед или преко Гугла, јер готово сваки војник има интернет у мобилном телефону... Зато је „забрана” добар повод да ме убију.

ВЗГЉАД: Можете се вратити на територију ДНР без знања украјинских власти? То јест преко оних граничних прелаза које контролишу устаници?

Филипс: Наравно да желим, али руководство телевизије је против. Оно се брине за моју безбедност и засад ми забрањује да радим у Украјини. Мислим да је то добар став једне респектибилне телевизије. Тренутно радим у Ростову, овде се догађа много интересантних ствари... Али, заиста желим да се вратим.

ВЗГЉАД: Зашто сте се преселили у Украјину још пре рата?

Филипс: У Украјини је био мир, људи су имали добар међусобни однос, могли су да буду Украјинци, као и Руси, без скандала. Купио сам стан у Одеси, јер сам волео ту комбинацију украјинске и руске културе... Ево, већ четири месеца нисам био код куће, а још су ми забранили да у земљу уђем у наредне три године, чак ми је и Одеса сада прави кошмар.

Украјина ме третира као непријатеља и то ме вређа. Али, можда ја нисам непријатељ Украјине, већ смао евромајдана?

Како су људи могли да помисле да ће насиље створити „бољу Украјину”? Како су Украјинци могли бити толико наивни?

Како су САД и ЕУ толико снажно могле манипулисати Украјином?

То ме шокира. Шокирју ме и украјински војници који су поверовали тој пропаганди, у то да воде „борбе против руских терориста” и што их због тога заиста желе убијати. Мушкарци који сада пуцају једни на друге, могли су се међусобно частити пивом.

ВЗГЉАД: На основу истраживања сајта Everything PR, ви сте постали најутицајнији аутор у једној недељи маја на „Твитеру”. Тада сте извештавали о догађајима у Украјини. Према рејтингу цитирања блогера компанија „Медијалогија” тврди да сте у мају били један од најцитиранијих блогера у руским медијима. Тренутно ваш Твитер има више од 15 хиљада пријатеља, исто толико има и ваш канал на YouТube. Да ли вам често прете у блогосфери?

Филипс: Неки ме мрзе, неки - желећи да ме заплаше - понекад шаљу десетине порука дневно. Али, то ми се допада, чак их некада провоцирам.

Постоје различите ситуације због којих користим Твитер. За време „радног дана”, све мора бити јасно, а на мом Твитеру морају бити само чињенице. Када не радим, понекад допуштам себи иронију и шале. Твитер је за мене интерактивни процес, волим повратну спрегу.

Наравно да постоји и озбиљна страна. На десетине пута су ми претили смрћу. Због тога сам захвалан Твитеру – боље је да знате ако вас неко жели убити!

Немам ништа против да постоје моји лажни налози, већ их је било четири или пет. Али, ако налог каже да сам то баш ја, онда је то сасвим друга ствар, онда се жалим администрацији Твитера. На претње смрћу и увреде се не жалим јер верујем у слободу речи.

Превео: Горан ШИМПРАГА

"Антиекуменизам" и "антиглобализам" бившег Владике Артемија

2. Децембар 2010 - 15:28

Бивши Епископ Артемије годинама је оптуживао све око себе за екуменизам и издају Коссова иако је остао упамћен као пионир у политичком дијалогу Цркве са глобалистима и верским лидерима света. Истина, многи су похвално гледали на напоре тадашњег Владике да отвори дијалог "ако треба и са црним ђаволом" само да би помогао народу на Косову и Метохији. Проблем је у томе што, сада фанатични следбеници рашчињеног Епископа од њега праве својеврсну икону "антиекуменизма и антиглобализма" иако је и њима као и широј јавности познато да се бивши Владика срео са више глобалистичких лидера, масона, бискупа, рабина и хоџа него иједан други Епископ у целој историји СПЦ. Када је амерички подпредседник Џозеф Бајден посетио манастир Високе Дечане 2009. год. дигла се невиђена галама из кругова бившег Владике да је реч о крајњем акту издаје српства на Косову и Метохији. У том тренутку и он и они око њега изгледа да су заборавили његове сусрете са Билом Клинтоном, Медлин Олбрајт, Ричардом Холбруком, генералом Кларком који је бомбардовао Србију, Карлом дел Понте, а да не помињемо готово све водеће лидере Албанаца на Косову, укључујући Ругову и Тачија. По којој логици је стисак руке Била Клинтона са Ибрахимом Руговом који се смеши у позадини мањи "грех" од доласка Џозефа Бајдена, који ништа мање није подржавао бомбардовање Србије од свих оних са којима се бивши Владика и по више пута виђао, што у Стејт Департменту, што у манастиру Грачаници (и поред, мора се напоменути, озбиљних критика врха СПЦ због претераног бављења политиком).

Слично је и са верским лидерима. Било би крајње неправедно назвати бившег Владику Артемија "екуменистом", шта год то значило, али се не може порећи да је имао импозантан број сусрета са представницима других религија, од формирања Међурелигијског већа Косова 2000 године уз помоћ Бернарда Кушнера, преко сусрета са косовским верским лидерима у Аману, Ослу, Сарајеву, Бечу па до посете санџачком муфтији Зукорлићу у мешихату у Новом Пазару. То свакако нису били сусрети на којима је издавана вера Православна, али управо због тога бивши Владика и његови следбеници имају понајмање моралног права да оптужују за екуменизам друге православне Епископе који се са верским лидерима других религија сусрећу са истим или сличним разлозима као и тадашњи Владика. Гледајући ове фотографије, не можемо а да не помислимо колико су тренутни покушаји "прања биографије" бившег Владике (посебно уз помоћ перјаница некадашњег милошевићевског новинарства) само бацање прашине у очи народу, а све са циљем како би се пошто-пото створио мит о наводној планетарној завери против "аутентичног борца против глобализма и издаје Православља".

У наставку следе само неке од фотографија са многоборјних сусрета са светским и верским лидерима, које сада следбеници бившег Владике крију "као змија ноге" покушавајући да га представе својеврсним политичким и верским фундаменталистом, што барем у време када је имао ове сусрете, то засигурно није био.

(Фотографије са Билом Клинтоном и Медлин Олбрајт снимљене су након бомбардовања, приликом њихових посета КиМ у лето 1999 (Олбрајтова) и у јесен те исте године (Клинтон). На заједничком сусрету са Клинтоном на аеродрому у Приштини у новембру 1999., били су присутни Ибрахим Ругова и Хашим Тачи. Фотографија састанка са Тачијем и Бљеримом Шаљом датира из првих дана након бомбардовања и снимљена је на заједничком састанку у згради УН у Приштини. Фотографија са Холбруком и Лари Росином је такође снимљена на сусрету у тадашњој америчкој канцеларији у Приштини након бомбардовања у лето 1999. год. Заједничка фотографија са Медлин Олбрајт из Стејт Департмента је из фебруара 2000. год. Фотографије са верским представницима снимљене су од 1999 до 2003. год. Иако је бивши Епископ Артемије имао више сусрета са међународним представницима пре бомбардовања, највише их је било у периоду од лета 1999 до почетка 2004. год. на Косову и Метохији. Један од првих састанака са међународним и албанским представницима, након бомбардовања Србије, одржан је у Приштини 20. јуна у бившој згради Приштинског корпуса, 7 дана након бомбардовања. Састанку су присуствовали са међународне стране Хавијер Солана (тадашњи ген.секретар НАТО), генерал Весли Кларк, Џејми Шеј (гласноговорник НАТО), Хашим Тачи, Џавид Хаљити, Ветон Сурои. Са српске стране били су присутни Епископ Артемије, протосинђел Сава и Момчило Трајковић).

Свети мученик Евсигније; (Претпразништво Преображења)

Био војник при цару Максимијану, при цару Константину Великом и при његовим синовима. Присуствовао мучењу светог мученика Василиска (в. 22. мај), видео мноштво ангела и самог Господа Исуса, како од ангела прима душу овог светог мученика. Војевао при цару Константину и видео крст, који се јавио Константину. Прослуживши у војсци пуних шездесет година он се у време синова Константинових повуче из војне службе и настани у Антиохији, своме родном граду. Ту провођаше богоугодни живот у посту, молитви и добрим делима. У време Јулијана Одступника два завађена човека на улици узеше њега за судију. Он досуди правду правоме, због чега се криви наљути, оде цару и оптужи Евсигнија као хришћанина. Цар позва Евсигнија на суд, но он изобличи цара страшно за одступништво од вере и укори га светлим примером великог Константина. Огорчени Јулијан нареди те му главу одсекоше. Пострада Евсигније у дубокој старости 362. године и пресели се у Царство небеско.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Фавије (Фавијан) папа Римски

Родом Римљанин. Најпре беше Фавијан сеоски свештеник, а по том, када при избору папе сиђе бео голуб на њега, изабран за папу. Кротак и незлобив. С великим приљежањем сабираше тела светих мученика, чесно их сахрањиваше, и на гробовима њиховим храмове подизаше. Исто тако подизаше молитвенице и параклисе по пештерама, где се мученици кријаху у време љутог гоњења. Крсти цара Филипа и сина му царевића Филипа, и, уз помоћ крштеног сенатора Понтија, сруши многе идоле и идолске храмове. Но кад се зацари опаки Декије, наста страшно гоњење хришћана, у коме пострада и свети Фавије, мачем обезглављен 250. године. Овај Фавије свети установи, да се миро освештава на Велики Четвртак.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Понтије сенатор

Син сенатора Марка и жене му Јулије. Нероткиња Јулија заче тек после двадест две године брачног живота и роди Понтија. Крштен од папе Понтијана са својим другом Валеријем (писцем житија његовог) он успе да приведе вери Христовој и свога оца Марка, и цара Филипа са сином, и многе друге угледне Римљане. Много штићаше и помагаше цркву као сенатор, и би велики пријатељ папе Фавија. Када наста гоњење Декијево, Понтије избеже из Рима и сакри се под Алпијским планинама. Но у време Валеријана и Галијена би ухваћен и истајазаван страшним мукама, при којима се пројавише многа чудеса Божја и многи обратише Христу. Ту се десише и многи Чивути који викаху судији: „Убиј, убиј одмах тога мађионичара!” На то свети Понтије уздиже руке к небу и рече: „Благодарим Ти, Боже мој, што и Чивути вичу против мене као и негда оци њихови против Христа: - „Распни га, распни”!” Посечен мачем 257. године и погребан од свог пријатеља Валерија.

ДЕТАЉНИЈЕ

Света Нона

Мајка светог Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако молитвом својом к Богу обратила је мужа свога из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу. Молитвом је света Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Представила се мирно као ђакониса 374. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Евтимије, Патријарх Цариградски

Свети Евтимије би рођен у Селевкији Исавријској око 834 године, у породици која беше пореклом из Декапоља и у сродству са Св. Григоријем Декаполитом (који се слави 20 новембра). Врло млад постаде монах на гори Олимпу у Витинији, затим пређе у један манастир близу Никомидије, па онда у манастир Св. Теодора близу Цариграда.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Терис (Тирс), Епископ Карпасијски на Кипру

Овај свети епископ града Карпасије на Кипру прославља се на том острву, где му је сачуван древни храм крај мора.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици Катидије, Катидијан и Совел

Свети мученици Катидије и Катидијан беху рођена браћа и пострадаше за Христа у Египту убијени камењем; а свети Совел, такође у Египту, стрелом прободен, предаде дух Богу.

ДЕТАЉНИЈЕ