Пољопривредницима из ЕУ неће бити лако да нађу нова тржишта

интернет редакцијаЈекатерина Иванова

Данас, 16:45

© Photo: REUTERS/Alexander Demianchuk

Европска комисија је сазвала ванредни састанак у вези са објављеним руским одговором на санкције ЕУ. Земље ЕУ ће проценити штету од забране увоза у Русију неких категорија пољопривредних производа. У Европи кажу да је потребно брзо реаговати, јер није лако надокнадити губитак тако великог тржишта.

За санкције Запада против Русије на крају ће платити порески обвезници. Европска комисија ће проценити штету коју ће европске компаније претрпети од руских санкција и донети пакет помоћи пољопривредницима: у кратком року тешко је наћи замену тржишту. Како објашњава представник Комитета Европске комисије за пољопривреду Роџер Вајт,

Одмах, након што су руске власти објавиле санкције, стручњаци из Европске комисије почели су да анализирају потенцијални ефекат ових мера. На састанку у четвртак, представници свих земаља ЕУ размениће своје погледе на ову ситуацију, који ће бити главни проблеми, посебно у кратком року. И, наравно, разговараћемо о могућности да се пружи помоћ европским произвођачима, који су изненада изгубили једно од тржишта.

Европа је очекивала одговор Русије након увођења трећег блока санкције против сектора руске економије. Сопствене санкције ЕУ већ су показале први болни ефекат на неке европске земље – смањио се извоз, избила је опасност од губитка посла, и у тако високој незапослености. Сада је Русија забранила увоз свих врста месних и млечних производа, рибе, воћа и поврћа из ЕУ. Штета од руских санкција натерала је неке произвођаче да се директно обрате својим парламентима са питањем да преиспитају став према Русији: политика политици, а бизнис страда. Како је навео Роџер Вајт,

Укупан извоз робе, о којој се сада говори, ове године је износио око 5,3 милијарде евра. То су месо и млечни производи, а посебно све брине питање испоруке воћа и поврћа. То су, углавном, кварљиви производи и не могу се складиштити. Наћи ново тржиште није нимало лако. Пољска, Литванија, Белгија, Холандија, Грчка, према прелиминарној анализи, најтеже су погођене. Потребна је детаљнија анализа пре него што одлучимо да искористимо новац европских пореских обвезника на покривање ових губитака. Први кораци су предузети у погледу воћа - брескве и нектарине: сезона је у пуном замаху и сад – изненадан губитак тако великог тржишта попут Русије. Алтернатива за ово тржиште није на видику. Што се тиче других сектора пољопривреде, мере ће бити предузете у наредних неколико недеља. У буџету ЕУ за 2014. годину постоји кризни резервни фонд од 423 милиона евра. У 2015. години биће мало већи, 430 милиона. Ове резерве су предвиђене за ванредне ситуације на тржишту. Ми се, свакако, надамо да ћемо пронаћи алтернативна тржишта, што се тиче фармерских прихода тржишним путем. Укупнни годишњи промет пољопривредног сектора у ЕУ - 56 милијарди евра. Међутим, у овој тешкој ситуацији за европске произвођаче потребно је реаговати по потреби, на основу приоритета. Ми свакако осећамо притисак од земаља-чланица ЕУ, али не желимо само тако да делимо компензације.

Русија, ЕУ, санкције, Економија
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_08_14/Poljoprivrednicima-iz-EU-nece-biti-lako-da-nadu-nova-trzhishta-7428/

ПУТИН: Спречићемо братоубилачки рат и крвопролиће!

JAЛTA – Русиjа ће чинити све да би се окончао „крвави хаос“ и „братоубилачки рат“ у Украjини, изjавио jе данас руски председник Владимир Путин, наглашаваjући и да Русиjа не жели да се изолуjе од спољног света, али ни да се према њоj понашаjу презриво или менторски.

Владимир Путин (Фото: кремлин.ру)

Притом jе оценио да би полуострво Kрим могло за Русиjу да има уjедињуjућу улогу.

- Чинићемо све што од нас зависи да би таj конфликт био што пре прекинут, како би у Украjини престала да се лиjе крв, рекао jе Путин обраћаjући се посланицима Думе (доњег дома парламента) и члановима владе у кримском летовалишту Jалти.

Називаjући догађаjе у Украjини „крвавим хаосом“ и „братоубилачким конфликтом“, Путин jе рекао да jе ситуациjа из дана у дан све драматичниjа и да jе на jугоистоку Украjине избила jе „обимна хуманитарна катастрофа“, пренео jе Итар-Tас с.

Руски председник jе, притом, истакао да Русиjа не намерава да се изолуjе од спољњег света.

- Tреба мирно, достоjанствено и ефикасно да градимо своjу земљу, не ограђуjући се од спољњег света, не кидаjући везе са партнерима, али и не даjући да се са нама презриво или менторски понашаjу, рекао jе Путин.

Према његовим речима, успешан развоj Русиjе треба да буде заснован на унутрашњим ресурсима, укључуjући додатне стимулациjе индустриjскоj и пољопривредноj производњи.

Путин jе рекао да руско друштво треба да се консолидуjе и мобилизуjе али „не за ратове или неке конфликте“, већ „за упоран рад за Русиjу и у име Русиjе“.

Русиjу у ослањању на традиционалне вредности, како jе казао, подржаваjу и становници других, чак и западних земаља, где се те вредности због актуелне политике руше.

Путин jе рекао да „руске санкциjе“ нису само контрамере на ембарго, већ начин да се подрже домаћи произвођачи и отвори тржиште за нове партнере „коjи желе да сарађуjу с Русиjом и спремни су на такву сарадњу“.

Прочитајте још:

Снаге Новорусије заузеле град Миусинск, хунта не успева да опколи Доњецк!
ЕУ бесна на Аргентину и Бразил, јер не поштују санкције Русији!

Према његовим речима, Mосква jе увела санкциjе земљама коjе су претходно Русиjи увеле „потпуно неосноване и нелегалне санкциjе“.

- За нас су сада наjважниjа унутрашња питања, наши циљеви и задаци, коjе пред нама поставља народ и грађани Русиjе, рекао jе

Путин и додао да власт треба да се усредсреди на решавање националних питања.

- Наша будућност jе само у нашим рукама, казао jе он.

Путин jе рекао да би Kрим, коjи jе приступио Рускоj федерациjи, могао да игра уjедињуjућу улогу за Русиjу, да буде „своjе врсте историjски и духовни извор, jош jедна линиjа помирења црвених и белих“.

Указуjући да jе за то црноморско полуострво везано сећање и на победе, али и на трагедиjу братоубилачког грађанског рата почетком 20. века.

На Kриму се, рекао jе Путин, многи проблеми „нису решавали децениjама“, власти Украjине биле су принуђене да решаваjу проблеме на другим териториjама, а са Kрима су „узимали много а давали мало“.
„Сада у оквиру прелазног периода, ми доносимо наjнеодложниjе приоритетне мере, како бисмо поправили стање“, рекао jе руски председник.

Путин jе рекао да на Kриму треба да буде осигурана равноправност три jезика – руског, украjинског и кримско-татарског.

Према његовим речима, припремљен jе програм за дугорочан развоj Kрима а укупан обим финансирања до 2020. године премашуjе 700 милиjарди рубаља (око 14,6 милиjарди евра).

Путин jе захвалио посланицима и политичким снагама Русиjе коjи су „у судбоносним данима за Севастопољ, Kрима и целу Русиjу“ показали jединство и солидардност, навела jе руска агенциjа.

Извор: Танјуг

"Православни Рим"

интернет редакцијаНива Миракјан

Данас, 14:54

© Photo: Flickr.com/Mrs. Knook/cc-by-nc-sa 3.0

У "вечном граду" објављена је књига "Православни Рим." У сарадњи са настојникцом Јекатеринске парохије Рима Ирином Бондаревом и познатим историчаром Михаилом Талалајем водич је специјално написан за ходочаснике.

Добро илустрована и детаљна књига, опремљена картом знаменитости, описаних у књизи, показује читаоцу "другачији" ​​Рим - католички град, где се налазе бројне светиње поштоване у православном свету.

Према мишљењу стручњака, водич је постао важна карика у развоју римског православног ходочашћа по румским светим местима. О књизи "Православни Рим" у интервјуу "Гласу Русије" говорио је један од његових аутора, познати руски историчар Михаил Талалај.

Шта вас је инспирисало да напише овај необични водич по "вечном граду, након више од једног века од објављивања књиге о светињама јединствене Цркве, коју је написао архимандрит Дионисије (Валедински)?

Рим је, наравно, вечни град, али и код њега се нешто мења, премешта, додаје или нестаје. За последњих сто година изменили су се и многи подаци, погледи, чак и руски језик. Већина римских реликвија су исте, али је њихов опис нешто другачији. Стара књига се доста користила, јер је изашла уочи Првог светског рата, након којег је следила револуција која је Русију одсекла од Европе и Италије. Када су почетком `90-их година прошлог века ове везе опет обновљене, руска црква у Риму ме је замолила да припремим репринт старе књиге архимандрита Дионисија, чији тираж је брзо распродат. С тим у вези, постојала је велика потреба за новом књигом.

Чиме се ваша књига фундаментално разликује од издања из 1913. године?

Наравно, римска фактура, конкретност је у принципу иста. То је још увек исти велики град, центар хришћанских реликвија. И усмереност је иста - ка руском путнику. Прва разлика - богата серија илустрација, јер је наше модерно друштво - визуелно оријентисано. Код Дионисија није било слика, док смо ми нашли професионалног уметничког фотографа. Наша књига - ја, узгред, имам ко-аутора, настојницу руске цркве св. Јекатерине и туристичког водича по Вечном граду, Ирину Бондарјеву, која је укључила велики број нових објеката. Други важни моменат - "руски траг" у Риму: прича о руским црквама, руским артефактима, нпр. декор из уралског малахита у базилици св. Павла. Ја сам чак дао репродукције римских пејзажа руских уметника 19. века. На крају, велики приручник - рапореди, смернице, карта, чега раније није било.

Слажете ли се да је Рим у главама велике већине људи стопроцентно католички град. Које објекте бисте препоручили туристи-ходочаснику да посети, како би се уверио у супротно?

Ја бих почео са објашњењем, да је првих десет векова наше ере, до поделе Цркве, Запад био исто православни, као и Исток. Наш циљ је и био да покажемо тај православни миленијум – римске иконе, мозаике, реликвије, мошти, које су нам заједничке са католицима. Припремајући књигу, поставио сам себи задатак да прикажем Рим као Цариград, као Византију, блиску Русији. Готово у свакој старој римској цркви може се наћи нешто византијско, на шта и обраћам највише пажње. Нашем ходочаснику су блиски, не помпезни, репрезентативни сабори, већ скромне цркве пуне естетике раног хришћанства: то је базилика св. Климента, где је сахрањен Ћирило Солунски, оснивач наше писмености; базилика св. Лаврентија; басилика св. Крста, изграђена од стране царице Јелене. И, наравно, катакомбе.

Све већи број Италијана показује искрено интересовање за православну веру. Како објашњавате такву ревност? Хоће ли ваша књига касније бити преведена на италијански језик?

У том интересовању ја видим општу очараност руском културом - њеном књижевношћу и музиком, на првом месту. Многи се интересују за Православље захваљујући Достојевском. Али и киноматографија, између осталих филмови Тарковског и његова личност имају сличан утицај. Веома важан утицај има и православна естетика, на првом месту - руске иконе. Многи Италијани мисле да је икона - чисто руски феномен и чуде се постојању грчких икона. У многим италијанским католичким црквама срећем се са "Тројицама" Рубљова, са руским Богородицама. Људи који трагају за духовношћу налазе у православном богослужењу и у житијима таквих светитеља као што су св. Сергије Радоњешки, Свети Серафим Саровски, Силуан Афонски нове извори надахњућа– којих нема у Западној Цркви. Ја бих се радовао италијанском преводу ове књиге: сигуран сам да би многи Римљани открили за њих непознато лице свог града.

Посветили сте посебно поглавље римском гробљу "Тестачо". Како то да се усамом "срцу" Рима налази руски некропољ, који се сматра једном од најзанимљивијих руских гробница у иностранству?

На гробљу, Тестачо, или како га још називају -"код пирамиде" сахрањено је око хиљаду наших сународника, међу којима Карл Брјулов и други уметници који су се нашли у Риму захваљујући Академији ликовних уметности, песник Вјачеслав Иванов, представници племенитих родова, као што су Романови, Волконски, Шереметјеви, Вјазјомски, Толсти, многе дипломате, свештеници. Овде је сачувана меморијална статуа генијалног скулптора Марка Антоколског. Шта се тиче "срца" Рима ... Сада се, када се Рим проширио, некатоличко гробље - а овде, осим православних, сахрањивали су се и англиканци, протестанти, нашло у старом граду. Када је гробље настало крајем XVIII века, ово подручје се није сматрало престижним, већ предграђем - само за оне који нису припадали званичној Католичкој цркви. Угледни некропољи постојали су у центру града. Али парадокс је, да су са развојем Рима та гробља нестала, а ова​, која нису била престижна, преживела су и сада су широко позната, посебно на енглеском говорном подручју - захваљујући именима попут песника Шелија и Китса.

Да ли се спремате да и у будућности организујете туре по православним местима Рима, с обзиром да су последњих неколико година Ходочашћа постала веома популарна међу Русима?

Неке руте су већ направљене и ми их узимамо у обзир у нашој књизи. У склопу руске цркве св. Јекатерине у Риму постоји служба за ходочашћа. И друга црква Св. Николе, такође помаже ходочасницима. Организација, припреме, туре - посебан је посао који захтева високи професионализам. Лично, највише се за писаћим столом и компјутером осећам професионалцем и зато сам сео да радим наставак књиге, са још провокативнијом насловом – „Православни Милано“.

Русија, православље, Италија, Друштво
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_08_14/Pravoslavni-Rim-7135/

Русија ће наћи замену за све производе које увози из Америке и Европе

Данас, 13:28

© Photo: Flickr.com/Nancy Regan/cc-by-nc

Заменик председника Војно-индустријске комисије Олег Бочкарјов је изјавио да ће још један програм који омогућава независност од увоза западних производа бити разрађен на јесен.

Председник Русије Владимир Путин је 6. августа потписао указ о посебним економским мерама. Импорт неких производа из земаља које су увеле санкције према Москви је ограничен на годину дана. На листи су се нашли говеђе и свињско месо, живина, воће и поврће, сир, млечна производи, ораси.

САД, ЕУ, санкције, Русија
опширније: http://serbian.ruvr.ru/news/2014_08_14/Rusija-ce-naci-zamenu-za-sve-proizvode-koje-uvozi-iz-Amerike-i-Evrope-2833/

Више од 17.000 украјинске деце у избегличким камповима у Русији!

МОСКВА – Око 17 хиљада деце из југоисточних области Украјине смештено је у привремена места боравка на територији Русије, рекао је за РИА Новости у четвртак званични представник Министарства за ванредне ситуације Русије Александара Дробишевски.

Украјинска деца у избеглиштву (Илустрација: бафото)

- На данашњи дан на територији Русије постоји 740 пунктова привеменог боравка у којима има 51.390 људи, од којих 16.690 деце, рекао је он, додавши да су све избеглице обезбеђене храном, лековима, пружа им се психолошка помоћ и даје неопходна информација.

Прочитајте још:

 Генерални секретар НАТО-а: Страхујемо од Путинових амбиција
Црна Гора: Једна особа под надзором због Еболе!

Боравишта се организују по правилу у постојећим одмаралиштима и великих спортским објектима.
Користе се и путнички вагони. Количина места у боравиштима зависи од размера и особина конкретне ванредне ситуације, обично има од 50 до неколико хиљада лежаја.

Талас избеглица са југоистока Украјине у Русију се нагло повећао од јуна због оружаног сукоба између присталица независности Донбаса и оружаних формација украјинских власти. Према последњим подацима руских власти, од почетка конфликта у Русију је са територије Украјине ушло више од 730 хиљада украјинских држављана. Раније је саопштено да је више од 48 хиљада званично тражило азил.

Извор: Глас Русије

Више од 17.000 украјинске деце у избегличким камповима у Русији!

МОСКВА – Око 17 хиљада деце из југоисточних области Украјине смештено је у привремена места боравка на територији Русије, рекао је за РИА Новости у четвртак званични представник Министарства за ванредне ситуације Русије Александара Дробишевски.

Украјинска деца у избеглиштву (Илустрација: бафото)

- На данашњи дан на територији Русије постоји 740 пунктова привеменог боравка у којима има 51.390 људи, од којих 16.690 деце, рекао је он, додавши да су све избеглице обезбеђене храном, лековима, пружа им се психолошка помоћ и даје неопходна информација.

Прочитајте још:

 Генерални секретар НАТО-а: Страхујемо од Путинових амбиција
Црна Гора: Једна особа под надзором због Еболе!

Боравишта се организују по правилу у постојећим одмаралиштима и великих спортским објектима.
Користе се и путнички вагони. Количина места у боравиштима зависи од размера и особина конкретне ванредне ситуације, обично има од 50 до неколико хиљада лежаја.

Талас избеглица са југоистока Украјине у Русију се нагло повећао од јуна због оружаног сукоба између присталица независности Донбаса и оружаних формација украјинских власти. Према последњим подацима руских власти, од почетка конфликта у Русију је са територије Украјине ушло више од 730 хиљада украјинских држављана. Раније је саопштено да је више од 48 хиљада званично тражило азил.

Извор: Глас Русије

Генерални секретар НАТО-а: Страхујемо од Путинових амбиција

БРИСЕЛ – Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен је данас изразио забринутост да би амбиција руског председника Владимира Путина могла да „иде даље од Украјине“.

НАТО забринут Путиновим амбицијама ( Фото: eurasian-defence.ru)

„Сведочили смо нелегалном припајању Крима, видели смо јаку руску улогу у дестабилизацији источне Украјине. Али ми заправо видимо и да Русија стоји иза конфликата у Придњестровљу, делу Молдавије, као и Абхазији и Јужној Осетији, регионима у склопу Грузије“, рекао је Расмусен током посете Исланду, а пренела агенција АФП.

Абхазија и Јужна Осетија су делови Грузије, а Придњестровље Молдавије, чију независност Русија признаје, подсећа француска агенција.

Прочитајте још:

Александар Кравченко: У Новорусији нема српских плаћеника!
Русија и Египат граде нови Суецки канал!
Руски амбасадор: Срби не пуцајте себи у ногу

Расмусен је истакао како се Русија нада да ће у суседним земљама успоставити сферу руског утицаја, додајући: „Зато сам забринут да руске амбиције иду даље од Украјине“.

НАТО оптужује Русију да је на граници са Украјином нагомилала око 20.000 војника. Иако Украјина није чланица НАТО, Северноатлантска алијанса је више пута изразила подршку званичном Кијеву у борби против „руске агресије“.

Извор: Танјуг

Свети Мученици Макавеји (почетак поста)

Пострадаше сви за чистоту вере израиљске од цара Антиоха, званог од једних Епифанос (просветљени), а од других Епиманис (безумни). Због великих греха у Јерусалиму, а нарочито због отимања око власти архијерејске, и злочина, учињених приликом тог отимања, попусти Бог велику беду на свети град. Антиох хтеде пошто-пото да наметне Јеврејима идолопоклонство јелинско на место вере у једнога живога Бога, и чињаше све у томе правцу. Помагаху ту његову мисао и неки вероломни архијереји и друге старешине јерусалимске. Једном дође сам цар у Јерусалим и нареди, да сви Јевреји једу свињско месо, противно закону Мојсијеву. Јер једење свињског меса беше очигледан знак, да се неко одрекао вере израиљске. Старац Елеазар, свештеник и један од седамдесет преводилаца Старог Завета на грчки језик, не хте јести свињског меса. За то би мучен и у огњу спаљен. Враћајући се у Антиохију, цар узе собом седам синова, званих Макавеји, и мајку њихову Соломонију. Седам браће Макавеја зваху се: Авим, Антонин, Елеазар, Гурије, Евсевон, Алим и Маркел. На очи мајке опаки цар мучаше једног по једног сина, дерући свакоме кожу с лица и бацајући их потом у огањ. Они сви храбро претрпеше муке и смрт, но вере се своје не одрекоше. Најзад и мајка, када виде и свог последњег трогодишњег сина у огњу, и сама скочи у огањ и изгори, предавши душу Богу. Сви чесно пострадаше за веру у једног живога Бога око 180. године пре Христа.

ДЕТАЉНИЈЕ

Изношење Часног Животворног Крста

Овај празник установљен би договорно од Грка и Руса, у време цара грчког Мануила и књаза руског Андреја за спомен истовремене победе и то: Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. У обе те војне ношени су с војскама крстови, из којих су засветлиле луче небеске. Зато се установи, да се 1. августа износи крст из цркве Свете Софије, најпре у средину цркве а потом и на улице, ради поклоњења народа и ради спомена чудотворне помоћи крста у бившим ратовима. Но ово није био обичан крст, но прави Часни Крст, који се чувао у храму царског двора. Часни Крст је преношен из царског двора у Свету Софију 31. јула, а одатле после ношен по улицама ради освећења земље и ваздуха. Најзад 14. августа поново је враћан у храм царске палате. 

ДЕТАЉНИЈЕ

Светих девет Мученика

Њихова су имена Леонтије, Атије, Александар, Киндеј, Минситеј, Кириак, Минеон, Катун и Евклеј. Први беше дрводеља, а остали земљорадници. Због дерзновеног исповедања вере Христове и због разрушења храма Артемидина, беху љуто истјазавани и обезглављени у време Диоклецијаново у Пергији Памфилијској, и посташе наследници Царства Христова.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Елазар

Главу му запалили огњем; и тако свети Елеазар пострадао за Госпда.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Кирик

Пострадао за веру Христову мачем посечен.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Тимотеј Чудотворац, Еоископ Прикониски

Живео свето и богоугодно, еписковао у време цара Јустинијана Великог у 6 веку.[17] Многе нечовечне нарави и страсти своје пастве исправио својом кротошћу и светошћу. Молитвом својом исцелио бесомучну кћер цареву. Царица Теодора мати подигла му зато по престављењу храм, где су му и свете мошти положене.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Теодор

Божанском љубављу ношен пострадао за Господа мачем посечен.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици Мина и Минеј и остали с њима

Пострадали мачем у Виглетији близу Бакарних врата.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Полијевкт

Бачен у нужник пострадао за веру своју у Христа.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Папа Нови

Завезан у врећу и стављен у котарицу, па бачен у море; и тако пострадао за Господа.

ДЕТАЉНИЈЕ

Света Преподобномученица Елеса

Пострадала на острву Китири.

ДЕТАЉНИЈЕ