Црква и Друштво

„Ја сам, Пут, Истина и Живот“

16.7.14.

Демократија, анти-Теизам, Фашизам и корелације...-a









Аутор: Љубиша Радовић

Шта каже WikipediA ?


Демократија је политички систем базиран на могућности да народ (грађани) може да бира своје представнике. Ово - право на бирање представника - је основни и суштински концепт демократије. Демократија се у Европи развила најпре у грчким градовима-државама као директна и непосредна демократија. Модерна демократија израсла је најпре из калвинистичких убеђења 17. века, посебно у ШкотскојЕнглеској и Холандији, где се општина појавила као носилац религиозног и политичког живота. ; (општине, месне заједнице и слични облици организовања, дошли су нам главе) - кажем ја.





Свако има право да се креће и да буде кретен,

произилази из сличне, такође приглупе флоскуле да -"свако има право да бира, и да буде биран". Броз је ово радо користио, као омиљену будалаштину. 




Калвин, идејни творац
савремене демократије





     Дакле, политички систем у којем живимо је, наметнута форма политичког организовања, диктирана са запада, као њихов услов да нас признају за цивилизовано друштво. Систем израстао из калвинистичких религиозних убеђења, насталих у 17. веку, морао је да постане политички оквир у којем живимо, без обзира што смо као народ Православни Светим Савом, Богом-образовани у сасвим другачијем поретку и закону, и недвосмислено доказани као етнос који је тековинама свог националног идентитета обогатио и оплеменио свеукупну цивилизацију.

  •  Калвинизам као сектина секта, настао на расколу са римско-ватиканским расколницима, у теолошко-друштвено-политичким околностима, безакоња, крвопролића, верске нетрпељивости и крајње нетолеранције, и као такав изродио пошаст савременог политичког организовања, у којем смо, без да нас је, ико, икада, заиста питао да ли ми то желимо, принуђени да живимо.
  • Као и дефиниција фудбала, који је: - "Игра у којој учествује 22 играча, и на крају увек победе Немци", тако је и демо(н)кратија, политички систем базиран на праву да бираш своје представнике, и увек те направе будалом на крају.
  • Зашто, из власти, опозиције, друштвено политичких организација, невладиног сектора као и свих осталих паразитирајућих организација, нико никада није имао, било какву примедбу на овакво друштвено-политичко уређење? Зато што систем пружа неограничене могућности за манипулацију, наводним "бирачима", радним народом,  грађанима и поштеном интелигенцијом. За пут у пропаст, изабран је најбољи од свих система-фашистичко-калвинистичко-демо(н)кратски. 
  • Срећан вам пут демократе и далеко вам лепа кућа, ја не идем с' вама.
Тридесетогодишњи рат је био рат који је трајао од 1618. до 1648. године, највећим делом на територији данашње Немачке и Чешке. У рат су биле увучене највеће европске континенталне силе. Иако је рат од самог почетка имао карактер верског сукоба протестаната и католика, ривалство Хабзбурга и других сила имало је централну улогу, што се види по уласку римокатоличке Француске у рат на протестантској страни.Рат је заједно са пропратним ефектима глади и болести имао разарајући ефект по Европу. Рат је трајао 30 година, а конфликти изазвани тим ратом наставили су се идућих 300 година. Рат се завршио Вестфалским миром 1648. Из рата Немачка је изашла расцепкана и искрварена, а Шпанија ослабљена, без Португалије и Низоземске републике (клице фашизма тада су настале, (примедба аутора)). Француска је постала доминантна сила у Европи (" зло француске револуције и енциклопедизма-Волтер, Дидро, Русо и остали, зачело се тада (примедба аутора).)

Чудотворна икона Пресвете Богоматере, звана "Галактотрофуса", то јест Млекопитатељница


Чудотворна икона Пресвете Богоматере, звана "Галактотрофуса", то јест Млекопитатељница, налазила се најпре у манастиру Светог Саве Освећеног. Када овај велики светилник Божји имађаше да се пресели у царство Божје, рече својој братији, окупљеној крај његове постеље, да ће после доста времена доћи у тај манастир са запада један царски младић монах, по имену такође Сава, и да њему за благослов треба дати ову свету икону Млекопитатељнице, а такође и игумански жезал његов. Од тада прође доста времена, око седамсто година, но братија држаше завет свога великог оца и заштитника. И када у своје време (почетком тринаестог века) дође у Свету Земљу Свети Сава, први архиепископ Српски и Чудотворац, и када посети манастир Светог Саве Освећеног, пред њим се покрете ова света Икона, а жезал паде и поклони му се. Братија Саваити му тада саопштише завештање свога духовног Праоца, и дадоше му ову чудотворну Икону и жезал, а уз то придодаше и икону Пресвете Богородице звану "Тројеручица". Тада их свети архиепископ Српски донесе у Свету Гору и положи их овако: Свету Тројеручицу у саборном храму Пресветс Богородице у Хиландару, чудотворну Млекопитатељницу у своју келију типикарницу (или Испосницу) у Кареји, а жезал у једној келији, званој "Патерица", на Кареји. Вредно је пажње и спомена још ово: што је Свети Сава поставио свету икону Млекопитатељницу с десне стране на иконостасу Поснице, тамо где обично стоји икона Спаситеља, која је смeштена с леве стране.

Свети Мученик Јакинт



Младић, дворјанин цара Трајана и потајни хришћанин. Једном када цар Трајан са свима дворјанима свечано проношаше жртве идолима, Јакинт изостаде од ове скверне свечаности. Зато би оптужен и пред цара на суд изведен. Цар га саветоваше, да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Али Јакинт оста тврд као дијамант, и рече цару: „Ја сам хришћанин, Христа поштујем, Њему се клањам, и Њему приносим на жртву живу себе самог”. Избијен, попљуван, саструган, овај свети мученик би бачен у тамницу. По наредби царевој ништа му не даваху за јело осим идолских жртвоприноса. Но Јакинт то не хте јести, и после осам дана умре у тамници. И видеше тамничари два светла ангела у тамници: један покриваше тело мучениково својом светлом одећом, а други полагаше диван венац на главу његову. И сва тамница беше светла и мирисна. Чесно пострада млади Јакинт и вечном славом увенча се 108. године.



Свети Анатолије патријарх Цариградски

Најпре био презвитером у цркви Александријској, но после смрти патријарха Флавијана, би узведен на престо цариградског патријарха 449. године. У његово време Цариградски престо би признат равним Римскоме престолу и то на Васељенском сабору у Халкидону 451. године. Много се борио за чистоту вере православне, много је страдао од јеретика, док најзад не би од њих и убијен 458. године у време Лава Великог. Управљао Црквом близу девет година, и преселио се међу свете јерархе у царству Божјем.


Свети преподобни Александар

Рођен у Азији, школован у Цариграду, и по свршетку школе одао се војној служби и постао официр. Читајући Свето Писмо наиђе на речи Спаситељеве: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за мном” (Мт 19, 21). Ове речи толико утицаху на њега, да одмах све своје продаде и раздаде и удаљи се у пустињу. После дугих подвига и трудова на очишћењу самога себе установио Обитељ неусипајушчих са нарочитим уставом. По том уставу богослужење је текло дан и ноћ беспрекидно у његовој обитељи. Братија су била подељена у 24 чреде; свака је чреда знала свој час дана или ноћи, и одлазила је у цркву, да настави читање и појање прет- ходне чреде. Путовао је много, без игде ичега, по источним странама, просвећивао људе вером Христовом, прео се с јеретици- ма, чинио чудеса благодаћу Божјом, остарео служећи Господу Христу, и најзад скончао свој земни живот у Цариграду 430. године, где су његове мошти пројављивале чудотворну моћ и славу, којом Бог прославља свете слуге Своје.


Свети Преподобни Исаија Отшелник

Подвизавао се у Мисирском Скиту у V и VI веку. Спомиње се у књизи светих Варсонуфија и Јована (одговор 249. и др.) као муж особите светости. Писао је много поучења за монахе и отшелнике. Но од његових списа мало је преостало а много уништено од муслимана. Свети Исаија говорио је: „Ум пре него се пробуди од сна лености, налази се с демонима”. „Круна свију добрих дела састоји се у томе, да човек положи сву наду своју на Бога, да прибегава к Њему једином свим срцем и свом снагом, да буде испуњен милошћу према свима, и да плаче пред Богом молећи се за помоћ и помиловање”. Какав је знак, да је човеку неки грех опроштен? „Знак да је грех опроштен, јесте то, што грех тај не производи више никаква дејства у срцу твом, и што си га ти заборавио до те мере, да у разговору о сличном греху ти не осећаш никакве наклоности томе греху, као нечем сасвим туђем теби. То је знак, да си помилован”. Узалуд и молитве и подвизи човеку који таји у себи злобу на ближњега и жељу за осветом. „Старај се свим силама, да устима не говориш једно а у срцу имаш друго”. Круна добродетељи јесте љубав, круна страсти јесте правдање грехова својих.


Свети Мученици Мокијан и Марко

Ови свети мученици бише ухваћени и предати епарху Максимијану. Епарх их сиљаше да принесу жртву идолима. Свети мученици то одбише, смело исповедајући име Господа Христа. Због тога им главе бише одсечене. Када светог Мокиана вођаху на губилиште, за њим иђаху његова жена и деца кукајући. Свети мученик им саветоваше да ћуте и да не кукају. А када светом Марку би одсечена глава, жена његова која беше присутна, радосно узе главу његову у своје руке као најскупоценије благо. И тако ова два храбра јунака Христова одоше као победоносци на небеса.


Чудотворна икона Пресвете Богоматере "Галактотрофуса",
 "Млекопитатељица"
Чудотворна икона Пресвете Богоматере, звана "Галактотрофуса", то јест Млекопитатељница, налазила се најпре у манастиру Светог Саве Освећеног. Када овај велики светилник Божји имађаше да се пресели у царство Божје, рече својој братији, окупљеној крај његове постеље, да ће после доста времена доћи у тај манастир са запада један царски младић монах, по имену такође Сава, и да њему за благослов треба дати ову свету икону Млекопитатељнице, а такође и игумански жезал његов...


Свети Преподобни Герасим Нови 
Карпенисиотски



Родом из села званог Мега близу града Карпенисиа (на Пелопонезу), а од родитеља побожних и христољубивих. На крштењу доби име Георгије. У једанаестој години доведе га његов старији брат Атанасије у Цариград и остави га код неког свог земљака продавца, а сам се врати натраг кући. Продајући на улици робу и намирнице свога газде, млади Георгије једнога дана паде и разби газдине крчаге и посуде, па бојећи се казне за то, сеђаше крај пута и плакаше. Видећи га тако где плаче једна Туркиња, узе га у своју кућу да га утеши и тамо га задржа пуна два месеца...


Свети Благоверни Василије и Константин
Кнезови Јарославски

Два брата; и један и други кнезовали у време страшних насиља од стране Татара: Василије до 1249, а после њега Константин до 1257 године. Велики и самопрегорни заштитници Руског народа; христољубиви и побожни, подигли многе храмове. Константин погинуо бранећи Јарослав од Татара. Године 1501 чесне мошти светих кнезова обретене нетљене, и почивају у Јарославској саборној цркви.


Свети преподобни Јован и Лонгин 
Јеренгски Чудотворци
Монаси Соловецког манастира и ученици светог Филипа; проводили живот у строгом посту; били образац потпуне послушности и смирености. Године 1561 манастирским послом кренули на копно, али их задеси бура и потопи. Света тела њихова била обретена нетљена на Корељској обали, на 120 врста од манастира, на ушћу реке Јаренге, и положена у селу Јаренги, где затим подигнут манастир. Ускоро мошти светих угодника прославише се чудесима и исцељењима.


Свети Преподобни Никодим Кожејезерски
Родом из Ростовске области; у младости био ковач у Јарославу. Затим, по нарочитом указању Божјем, замонашио се и настанио у Кожејезерском манастиру. Ту Никодим водио живот строгог подвижника, трпељиво и усрдно извршујући сва манастирска послушања. Врлински живот његов скрену на њега пажњу свеколике братије, и он, избегавајући људску славу, удаљи се у пусто место на обали реке Хоз-Југе, у Оленецкој губернији. Ту се преподобни Никодим подвизавао у строгом посту и молитвама све до саме блажене кончине своје; и за своје подвиге био удостојен од Господа дара чудотворства. Скончао он 1640 године, а на 40 дана пре смрти био унапред обавештен о томе јављењем светог Алексија, митрополита Московског, и светог Дионисија, архимандрита Тројице-Сергијеве лавре. Свете мошти његове почивају у Кожејезерском манастиру, у Архангелској епархији.


Свети Преподобни Јован Московски, 
Христа ради Сулуди
Родом из околине Вологде; у младости радио у солани. Затим прешао у Ростов; тамо узео на себе тешки подвиг јуродства, сулудости Христа ради: ишао је полунаг, носио на себи тешке железне вериге и велики железни калпак. Потом се преселио у Москву и продужио своје подвиге. За светост свога живота он би удостојен прозорљивости и чудотворства. Преставио се 1589 године. Свете мошти његове почивају у Московској Покровској цркви.