Кина је главни инвеститор изградње канала у Никарагви. Пројекат се процењује на око 40 милијарди долара. Шта ће Кини водени пут из Атлантика у Тихи океан, недалеко од постојећег Панамског канала?
Концесиони уговор за изградњу Никарагванског канала склопљен је са хонгконшком компанијом HKND . Истина, власти Никарагве су узеле тајм-аут од пола године како би припремиле технички пројекат. Сада је хонгконшкој компанији представљена коначна варијанта маршруте новог канала између Тихог и Атлантског океана.
Водена артерија ће проћи од ушћа реке Брито на Тихоокеанској обали до ушћа реке Пунта-Горда на обали Атлантског океана. Планирана дужина канала износи 278 километара. У изградњи ће бити ангажовано 200 хиљада радника. Планирано је да по завршетку изградње канал прими око 5% међународног промета поморског превоза терета.
На први поглед изгледа чудно зашто Кина улаже у тако грандиозни, скуп и проблематични пројекат. Као прво, свега 600 километара даље пролази Панамски канал. Његова дужина је око 82 километа. Није паметно пробијати нови пут који је више него три пута дужи. Као друго, против изградње Никарагванског канала иступају еколози. Дуга водена артерија ће проћи преко јединствених природних територија. Ипак узимајући у обзир да је вредност поројекта два пута већа од годишњег националног бруто прихода Никарагве, и власти земље, и Кинези ће учинити све да се он реализује. Јер у питању су велики економски интереси, истиче генерални директор Института за приоритетне регионалне пројекте Николај Миронов:
Робна размена Кине са Латинском Америком достигла је 261 милијарди долара. Ради поређења – Јапан и Латинска Америка имају свега 22 милијарде. Поред тога, Кина је заинтересована за увећање испорука нафте из Венецуеле до милион барела дневно до 2016. године. Али постојећи Панамски канал може да пропушта танкере носивости до 80 хиљада тона. А Никарагвански канал ће моћи до пушта танкере носивости до 330 хиљада тона. Чак уз актуалне обиме, треба пуштати 2-3 танкера дневно. Ако се изгради никарагвански канал, може да се пусти један танкер у четири дана. То ће смањити трошкове.
Ипак експерти за сада скептично оцењују перспективе пројекта. Трговински представник РФ у Кини Алексеј Груздев истиче да кинеска компанија HKND коај се латила реализације пројекта, прилично је позната по амбициозним изјавама које голицају економски свет. Трговачки представник је подсетио да је ова иста компанија својевремено планирала да изгради дубоководну луку на Криму и чак су били потписани одоговарајући споразуми са бившим председником Украјине Виктором Јануковичем. Ипак до реализације пројекта није дошло. Што се тиче пројекта Никарагванског канала, за сада није чак ни јасно где ће приватна компанија наћи толико обимне изворе финансирања.
Ипак Алексеј Груздев истиче да трговинско представништво РФ у Кини наставља проучавање тог пројекта с тачке гледишта могуће реализације. Није искључено учешће Русије у њему. На заседању Мешовите комисије за трговинско-економску и научно-техничку сарадњу Никарагва-Русија, одржаном у Манагви почетком новембра прошле године, никарагвански представници су изразили заинтересованост за учешће компанија из РФ у изградњи водне артерије.
Лустрација је политичка форма легитимације новог државног режима. Говорећи једноставно, то је начин фундаменталног претреса кадровског састава власти. Званични Кијев, наравно, има потребу за тим. Аутори закона који се званично назива О чишћењу власти претпоставља да проверу треба да прођу сви чиновници и државни службеници без изузетка.
Између осталог провераваће се да ли је човек био агент КГБ, руководилац у највишим ешалонима комунистичке партије из рејона, области и више, да ли је имао везе са терористичким организацијама и сепаратистима. Поред тога, од чиновика ће тражити јасна објашњења о личним и породичним капиталима. Они који не прође проверу изгубиће право да десет година заузимају државне дужности.
Треба посебно истаћи да покушаји да се почисти украјинска власт предузимани су и раније. На пример, највећу али прећутну лустрацију извео је председник Јушченко 2005. године, када је из органа власти отпуштено од 18 до 25 хиљада људи. Узрок је што они нису припадали тиму Јушченка и нису подржавали наранџасту револуцију и чак тобоже фалсификовали изборе. Као што видимо, од тада се квалитет украјинске власти није променио. Уз то лустрацији треба да буде подвргнут и шеф Врховне раде Александар Турчинов, и већина чланова актуалног министарског кабинета, а по одређеним знацима и сам председник Петар Порошченко. Како би се избегли проблеми, политичко руководство почиње да чини за себе изузетак за изузетком. На крају ће се лустрација претворити у инструмент притиска на политичке конкуренте. Говори директор Украјинског института за анализе и менаџмент политике Руслан Бортник.
Против закона о лустрацији у Врховној ради није било ни једног гласа. Само у гласању није учествовало ни половина посланика. Према речима самих народних изабраника, уочи заседања многи од њих су добили претње против себе и своје породице. Колико ће закона још бити усвојено под таквим притиском, остаје само да се нагађа. А до чега може да доведе такво законодавство, страшно је и помислити.
Између осталог, у другом и трећем кругу нацрт закона ће бити очигледно веома прерађен, уверен је посланик Врховне раде Украјине Александар Голуб.
Актуалне украјинске власти тешко да су спремне да се одлуче на политичко самоубиство. Тако да закон о лустрацији ће бити веома прерађен. Како би његови аутори могли да избегну чистке и конкуретне да подведу под тачке закона. А што је најважније, да смире гомилу на Мајдану. Да дају на линчовање супарнике. Хтели сте да се власт очисти од корупције, ево вам. А ако не пође за руком да се сакрију сопствени подвизи, закон може да се укине. Није то тешко, украјински парламент је савладао тај посао за петицу.
Ако ситуација настави да се развија у актуалном кључу, врло скоро нови естаблишмент ће добити снажан иструмент да прочешља политичке кругове и хитно ће га употребити како би коначно уништио наду обичних украјинских грађана у промене на боље.
Публика Салцбуршког фестивала, једног од најспрестижнијих у свету класичне музике, приредила је овације прослављеном руском фиригенту Владимиру Федосејеву, који је наступио са салцбуршким оркестром Моцартеум.
Народни уметник СССР Владимир Федосејев од 1997. до 2005. године био је музички руководилац Бечког симфонијског оркестра. Упоредо са другим диригентима Федосејева су ове године позвали да наступи са главним оркестром Моцартовог града у циклусу концерата посвећених чувеном композитору. Под управом Федосејева у Великој сали Моцартеума (музички универзитет Салцбурга и музичко друштво везано за њега) изведена је 28. симфонија Моцарта, свита Чајковског бр. 4 Моцартиана и Трећа симфонија Бетовена.
Овај оркестар је одлична. Не просто добар, добрих оркестра је много, већ управо одличан. Они имају душу и мозак. И имају интересовање за музику и за пробе, што се не среће тако често, рекао је Федосејев за РИА Новости после концерта, после аплауза и узвика „браво“, праћених карактеристичним за Салцбург ударањем ногама о под у знак посебног одобравања.
Федосејев је истакао посебно место Салцбурга и његовог фестивала у свету музике. То је највиши ниво. Овде је жив дух Моцарта, Бетовена, дух диригента Херберта фон Карајана, диригента Карлоса Клајбера. Овде се чува одлична традиција и овде је посебна публика, сматра Федосејев.
Главни догађај фестивала ове године по мишљењу чувеног диригента јесте поставка Вердијеве опере Трубадур (редитељ Алвис Херманис, диригент Даниел Гати), уз учешће Ане Нетребко и Пласида Доминга. Ову представу која је добила одушевљене одзиве критике и публике преносило је неколико европских канала, укључујући руски Култура.
Према речима Федосејева, важно је да фестивал предтавља најбоље обрасце савремене музике и даје шансу младим извођачима које бира у оквиру специјалног програма. Између осталог на фестивалу су изведене светска премијера опере француског композитора и диригента Марка-Андреа Далбавија Шарлота Саломон. То је био велики успхе, истакао је диригент.
Ових дана генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен дао је интервју Данској телевизији, у којем је фактички резимирао резултате свог петодогишњег боравка на тој дужности.
Ипак интервју је изашао ван оквира тог периода и обухватио је време рата у Ираку, пошто догађаји текућих дана – проглашење Исламског Калифата на територији ове земље – непосредно су везани за покретање рата у Ираку 2003. године.
У то време Андрерс Фог Расмусен још није био генерални секретар НАТО-а, мада, као премијер Данске, ватрено је подржао САД и њихове тежње да започну војна дејства против режима Садама Хусеина у Ираку. Да подсетимо да је повод за рат била тврдња да режим Ирака тобоже подржава међународне терористе и да производи хемијско, бактериолошко и чак нуклеарно оружје. Све то се испоставило неоснованим, мада ни мало није збунило иницијаторе рата, између осталог Андерса Фога. Његова рекација је била: А ко је то могао знати?. Мада на опасност ове авантуре упозоравали су многи експерти: политиколози, историчари, војници. Шта је то? Професионална некомпетенција политичара или отворена лаж? Могуће и једно и друго.
У сваком случају сада када је ирачка трагедија добила нови, још трагичнији обрт, генерални секретар НАТО-а не жели поштено да призна грешке и одговорност Запада. Напротив, сву одговорност он циничо пребацује на актуално руководство Ирака, које, наводно, није успело да искористи створене „повољне услове“ за успостављање демократије.
Неодговорна политика - да се пољуља а затим свргне законита влада – омиљена је стратегија и тактика НАТО-а. Сада је она у јеку у Украјини. И опет видимо пребацивање кривице са болесне НАТО главе овог пута на Русију.
Јасно је да слабећи Украјину више деценија, водећи агресивну антируску пропаганду, спонзирајући прво наранџасту револуцију, затим Мајдан, Запад, између осталог и НАТО, потрошио се. Андерс Фог сада предлаже сим члановима блока да повећају своје војне буџете. А узрок је, наравно, опет Русија, која више не види НАТО као партнера, већ напротив као противника.
Са последњим се можемо и сложити. Како може да се сматра НАТО партнером ако од самог почетка „партнерства“ са Русијом блок се користио и најмањим поводом како би проширио своју сферу утицаја, узео што више територија, поставио тамо ракетне и радарске системе усмерене на оног кога назива партнером? Истовремено НАТО и Запад стално одбацују планове заиста корисне сарадње, на пример у области борбе против међународног тероризма, организацији заједничког система ПРО. Сложићете се да се партнери тако не понашају.
ВАТИКАН – Папа Фрања разговарао је са новинарима на лету за Ватикан из Јужне Кореје па је том приликом први пут споменуо сопствену смрт као и могућност да се повуче са места поглавара католичке цркве, пише британски Гардијан.
Најавио одлазак Фото: Дневник.хр
- Ако осетим да не могу адекватно да обављам своје дужности спреман сам да се повучем попут мог претходника. Знам да такав потез можда неће наићи на одобравања теолога јер се папа сматра институцијом. Али, Бенедикт је отворио врата, рекао је папа Фрања.
Признао је да има неких проблема са здрављем, посебно са живцима због чега се понекад отежано креће. Зато, каже, свакодневно конзумира један аргентински чај који му помаже.
- У почетку сам се тешко носио са популарношћу. Сада ми је то постало природније. Покушавам о томе да размишљам као о дарежљивост и благости Божјих створења. Ипак, самог себе стално подсећам на сопствене грехе и грешке, не смем да постанем препоносан јер овде сам још две или три године, а онда идем у кућу свога Оца, рекао је папа Фрања.
Посматрачи мисије ОЕБС, који раде на граничном прелазу са Украјином „Доњецк“, нису регистровали пребацивање наоружаних људи и војне технике, изјавио је руководилац посматрачке мисије ОЕБС Пол Пикар. Он је, такође, рекао да мисија нема овлашћења да прегледа хуманитарну помоћ, коју је Русија спремила за Украјину.
Шеф посматрачке мисије ОЕБС на граничном прелазу са Украјином „Доњецк“ Пол Пикар је испричао о резултатима рада ове међународне организације. Он је изјавио да посматрачи за све време рада ни једанпут нису регистровали пребацивање наоружаних људи и војне технике, преко прелаза „Доњецк“ и „Изварино“.
„На та два прелаза ми нисмо видели никакву војну технику“, потврдио је он.
Пол Пикар је рекао да он и његове колеге неће прегледати руску хуманитарну помоћ, која би требало да пређе преко прелаза „Доњецк“ Украјину, јер немају таква овлашћења.
„ОЕБС и наша мисија немају овлашћења уа проверу робе. Али, ми можемо пратити шта се дешава на прелазу. Роба ће пречи преко тог прелаза и ми ћемо извештавати о томе шта видимо“, објаснио је представник ОЕБС.
Пикар је рекао да не учествује у преговорима о допремању хуманитарне помоћи. Он је потврдио да се на граничном прелазу сада налази 16 руских Камаза, који чекају на улазак у Украјину.
Одговарајући на питање о могућности да ОЕБС користи беспилотне летелице за контролу дуге границе, Пикар је опет рекао да та питања нису у компетенцији његове мисије.
„ОЕБС сада разматра могућност коришћења беспилотних летелица. Али, у оквиру наше мисије овде, ми немамо та овлашћења“. Пикар је објаснио да то могу радити друге организације, које раде на територији Украјине.
Пикар је, такође, саопштио да све што је рекао се односи на гранични прелаз Доњецк. Осим тога, он је рекао да ће мисија за неколико дана добити још неколико чланова.
У ноћи између 16. до 17. августа у цркви Петра и Павла у селу Моспино, у близини Доњецка, током гранатирања системом „Град“ један пројектил је „ушао кроз прозор, погодио под храма метар и по даље, благо куцнуо вазу цвећа, и стао пред иконом Господа Свемогућег“ – написао је на његовој страници на Фејсбуку протојереј Георгиј Гулаев, портпарол Доњетске Епархије КУО.
Фото: Оrthodoxy.org.ua
Граната није експлодирала, наводи се у саопштењу. У скорије време, ректор и парохијани цркве Светих апостола Петра и Павла у селу Моспино прославили су свој празник.
Фото: Оrthodoxy.org.ua
Затим, 12. јула литургију је први пут предводио митрополит Илариона за Доњецк и Марипоље. Заједно са ректором протојереј Роман Хлипитко и други свештеници Епархије Доњецк молили су се за цркву, његове парохијане, мир у Доњецку и земљи и у срцима њених становника.
Фото: Оrthodoxy.org.ua
У својој беседи владика Иларион је приметио да у овим тешким временима је неопходно за сваког хришћанина да истрају и моле:
„У граду Мариновка трају ноћне борбе. Људи су погинули… Зашто Бог тестира нашу веру, наше стрпљење? Ови тестови су дати нам да ојачамо веру. За видети је где су људи отишли, разбијање закона дато нам је од Бога. Ми смо прекршили све ове заповести апсолутно. И, очигледно, ови тестови, које смо добили, дати су да дођемо до њихових чула, па смо окренути Свемогућем, покушајте да не грешите и да живимо у складу са Његовим заповестима. “
Фото: Оrthodoxy.org.ua
17. августа богослужење у храму Светих апостола Петра и Павла у селу Моспино није извршено.
Српски либерални савет захтева хитно доношење решења о забрани растурања „Гласа концила“ број 2092 од 27. јула 2014. на подручју Републике Србије, због чињенице да се у њему врши нацистичко-проусташка пропаганда и омаловажавају жртве усташких логора Јасеновац и Јадовно, пре свега Срби, Јевреји и Роми.
У већем броју верских објеката Римокатоличке цркве на подручју Србије (пре свега у Војводини) растура се недељни лист „Глас концила“, орган Загребачке надбискупије. У броју 2092 тог листа од 27. 7. 2014 објављен је интервју новинара Томислава Вуковића са усташко-нацистичким пропагандистом и квазиисторичарем Младеном Ивезићем, „Идеологијска и дневнополитичка улога јасеновачког мита“. Суштина тог нацистичког трактата је: у Јасеновцу је било „..највјероватније око 1000, умрлих од свих узрока, највише наравном смрћу…“. Исто тако, број усташких жртава у Јадовном је из 50.000 – 80.000 сведен на највише 500 (иако је именом и презименом идентификовано преко 40.000 жртава логора Јадовно – Паг).
С обзиром на извор, нисмо запрепаштени бестијалним ниподаштавањем стотина хиљада усташких жртава, пре свега жртава „расног чишћења“: Срба, Јевреја и Рома, али и свих других антифашиста убијених од најкрвавијих злочинаца на тлу Европе и јединих у свету који су имали чак и посебан дечији логор. Запрепаштени смо чињеницом, да такав лист може да се распарчава на тлу Републике Србије.
Скрећемо пажњу да је недавно исти аутор објавио нацистички трактат у облику књиге „Титов Јасеновац“ (промоцију су организовали језуити у Загребу, у великој дворани своје резиденције), па се може очекивати и распарчавање и те монструозне небулозе.
Руски званичници саопштили су да Москва ради на потенцијалним додатним контрамерама у случају да западне земље уведу нове санкције Москви.
Почетком августа, на захтев председника Владимира Путина, руска влада забранила је увоз великог броја прехрамбених производа из ЕУ и САД, као одговор на санкције које су западне земље увеле Русији због украјинске кризе.
Дмитриј Песков
“Разматрамо неколико опција. Више пута смо нагласили да Русија није заговорник реторике санкција, као што их није ни покренула. Али, у случају да наши партнери наставе са неконструктивним, па чак и деструктивним праксама, бићемо приморани да уведемо додатне контрамере”, рекао је портпарол руског председника Владимира Путина, Дмитриј Песков, извештава Ројтерс, преноси Танјуг.
Истовремено, холандски завод за статистику процењује на темељу извозних резултата из 2013. године, да ће ембарго који је Русија увела на увоз пољопривредних производа из Европске уније умањити извоз Холандије “за најмање 300 милиона евра”.
Укупна вредност холандског извоза хране у Русију, укључујући воће, поврће и млечне производе, прошле године је износила 500 милиона евра, преноси Ројтерс.
Холандија је други највећи светски извозник пољопривредних производа, а око два одсто целокупног извоза робе реализује на руском тржишту.