Држава је исто што и карневал

Аутор: Љубиша Радовић

Зашто знак једнакости између Србије данас и карневала - (као таквог) ?

     Више је разлога томе. Смисао, синволика, време, утемељеност  у традицији, културни предложак из којег стиже, вредности које собом доноси, веома су сличне код прихватања пута којим Србија намерава да иде и прихватања "карневалских вредности"

Ниво суштинског разумевања  једног и другог,сличан је као код "поткивања жабе".

• Видео па 'оће.

     Карневала нема у Православној традицији и Народном обичају.

Карневал је весеље, мимо Васкршњег поста код нас. У латинском свету је то другачије и то је њихова ствар. Да се разумемо, немам ја ништа против феште или прославе или весеља без разлога. Имам против да се ствари именују погрешно, јер нас је кроз историју, погрешно именовање неких појава у друштву, коштало као и Св. Петра кајгана, својевремено. 

     Као што наша држава нема појма у шта улази када "трасира нове путеве" ка Европи (како се може ићи у место у којем већ јеси, или као, када би сте тражили, повратну карту довде) и где ће нас то као народ одвести, тако и "фанови" карневала или немају појма шта то значи, или савршено добро знају, и зато то и раде, као и НВО, као и Гејстрејт алијанса, као и оно што мање више сви колоквијално називамо "србомрзје". Карневал и Држава Србија, оваква каква је данас, су једна те иста ствар, смешна оном ко је створио, бескрајно тужна оном ко мора да живи у њој.

 Карневал је доба прославе и фестивала уочи ускршњег поста. Обележава се углавном током фебруара и марта. Прослава се обично састоји од јавне прославе или параде, током које се учесници често маскирају и веселе, плешу и приказују циркуске и друге вештине.

Карневали су популарни у низу европских и латиноамеричких земаља. Блиски су римокатоличкој, и донекле, православној хришћанској традицији. У Србији се традиционално обележава сличан народни фестивал - покладе.

Реч карневал је настала од италијанских речи carne levare - уклонити месо или carne vale - збогом месо. У сваком случају, карневал означава почетак периода у коме је једење меса по обичају забрањено (ускршњи пост). За период карневала се у српском језику користи израз месојеђе.

По црквеном календару карневал почиње на Богојављење (6. јануар), када се завршава прослава Божића, а завршава се на „масни уторак“, када почиње ускршњи пост. У Немачкој карневал традиционално почиње 11. новембра у 11 сати и 11 минута.

Најпознатији карневали се одржавају у Бразилу (Рио де Жанеиро, Салвадор, Ресифе), Венецији, у Рајнској области Немачке итд.

Хакери су ОК, Смрадови су Зло...

Аутор: Љубиша Радовић

Ово није Хакер, ово је "Смрад"

Хакер у рачунарству је особа која ствара изван стандардних техничких лимита, користећи сопствене вештине.
    


Појавом кућних и личних рачунара,овај појам се све више везује за особе које модификују програме, нелегално улазе у туђе сигурносне и личне оперативне системе и користе туђе информације (Смрадови)

Извињавам се свима који су имали "непријатности",
због тога што ми је "Смрад"
лажирао профил.Поштујте упутство на слици.

Крим у Русију, постсовјетски Exit – КаZантип - у Грузију

Аутор: Љубиша радовић

Уништење Содома и Гоморе

Мултипликујући „религиозности“ лутеранско-калвинистичког типа, по узору на „демократски модус“ који су из истог предлошка преузели, и данас га силом намећу свима којима то  > могу и смеју <  као апсолутни „демократски принцип“ који треба наметнути целом свету, тако и скарадност „путујућих циркуских сесија“ транспонују у земље где треба разорити морално-етички систем на коме почива Словенски Свет. У свој овој „паради кича“ музика као музика изборила је, тек терцијални значај, ако га је уопште и изборила, и овде заправо о музици и није реч, већ о агресивном наметању америчких сурогат „вредности“. О музици и фестивалима данас одлучују они који су у „организованом злочиначком подухвату државе и тајних служби“ касних '60-их, због Вијетнама, „своју“ децу убијали „тешким дрогама“ (то је досегло и данашње време у којем живимо), убацујући CIA-agente, као „гуруе“ тадашњих хипи комуна. („Гуруи“ данас живе по земљама западне Европе, с промењеним идентитетом, о трошку америчке владе)

•  Американци су већ издејствовали да се КаZантип пресели у грузијски град Анакалија.

·         ГРУЗИЈСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОТИВ - НЕЋЕ ДРОГУ И ОРГИЈЕ У СВОЈОЈ „БЛАГОСЛОВЉЕНОЈ ЗЕМЉИ”

Основна идеја оволиког интереса Америке за музику (да није одурно, било би смешно), има за циљ пацификовање пост совјетског простора, по узору на хипи покрет у Америци ’60-их, док би они да вршљају по том простору ширећи зло ЛГБТ-а, НВО-а, Зелених и сличних будалаштина, које су све од реда (ретки изузеци увек постоје), сами себи антитеза.

Религиозности САД-еа већ одавно не постоји, јер секуларност подразумева одсуство било каквог ауторитета, морално етичког типа,  тако да апсолутистичка идеја “демократијом САД- типа” – улази на велика врата.

Грузију ће игра с ђаволом, ставити на тешка искушења, и она су била очекивана.

............................................................................................................

ГРУЗИЈСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ПРОТИВ - НЕЋЕ ДРОГУ И ОРГИЈЕ У СВОЈОЈ „БЛАГОСЛОВЉЕНОЈ ЗЕМЉИ”

         ПОСТСОВЈЕТСКИ Exit звао се Република КаZантип. Још се тако зове, али му се више не пише добро.

         Од средине 90-их одржавао се на Криму и важио за највећи фестивал електронске музике на територији бившег Совјетског Савеза. То је био док је крим био у Украјини, а украјина била главни антируски пројекат Запада. А недавно се Крим вратио Русији. По принципу: Крим на врата (Русије) – КаZантип кроз врата (Крима).

         Американци су већ издејствовали да се КаZантип пресели у грузијски градАнакалија.

         Није Крим, али је могло да прође. Само, успротивила се Грузијска православна црква.

         Њена Патријаршија већ је упозорила да ће пресељавање фестивала за Грузију имати „најтеже могуће последице”.

         „КаZантип посећују „туристи” из многих земаља. Њих на тај фестивал привлаче оргије и наркотици, а не музика у „културни доживљај”. Такви „туристи” не желе ништа добро нашој земљи. Зато је одржавање КаZантип недопустиво у нашој благословеној земљи која чува Христов хитон и одећу Богородице!”

         Врх грузијске цркве посебно је нагласио да је његова дужност била да народ Грузије упозори на опасност.

РУСКА ЦРКВА: Запад се крећe према апсолутној диктатури

Објављено јул 27, 2014

Други јерарх РПЦ, Иларион, митрополит Волоколамскиј, оценио да савремену државу плаши царство божије јер у њему види опасност за царство земаљско.

---

Данашње западне државе постепено се крећу ка апсолутној диктатури, сматра руководилац Одељења за спољне везе цркве Московској патријаршији митрополит Иларион.

„Савремена држава придржава се принципа секуларности, тј. независности од било којег спољњег ауторитета који би имао право да јој укаже на повреду морала или права“ – написао је митрополит у чланку објављеном у часопису „Православная беседа“.

„За једини извор власти у демократској држави проглашава се народ, који врши ту своју власт путем слободне изјаве воље грађана. Притом је та изјава воље условна, а не апсолутна карактеристика демократског друштва. На пример, недавно су Велика Британија и Француска  озакониле истополне савезе. Француска је одмах постала арена милионских демонстрација. Адржава је свесно и демонстративно изигнорисала захтеве народа, растеравши демонстранте сузавцем“ – констатује аутор чланка.

Према његовом мишљењу, „секуларизација под маском демократизације“ је, заправо, ослободила „колосалну енергију деспотског потчињавања“ у европским земљама.

„Та узаврела енергија данас тежи да потпуно раскрсти са хришћанством, које је 17 векова задржавало те тоталитарне импулсе. Као резултат тога, она несвесно тежи да успостави апсолутну диктатуру, којој ће бити потребно да успостави контролу над сваким чланом друштва. Зар се не крећемо ка томе, саглашавајући се, „из безбедносних разлога“, са обавезним увођењем електронских пасоша, свеопштом дактилоскопијом и постављањем камера на сваком кораку? Све се то лако може искористити и у друге сврхе, које се, такође, могу приписати „јачању безбедносних мера“ – истиче митрополит Иларион.

То што се данас догађа у свету он сматра „постепеним обнављањем Pax Romana, глобално-интернационалне владавине“. Такође, додаје митрополит, док се римска власт у одређеним периодима индиферентно односила према неморалу, данас се од неморала „покушава створити стандард“.

Чак, сматра митрополит, савремено демократско друштво неки замишљају у улози гаранта легалног статуса неморала, јер оно штити грађане од „верског лицемерја“.

„Улога религије се, исто као у Риму, види искључиво у утилитарном светлу – она треба да буде у служби државе, да не претендује на истину и да буде „приватна ствар појединца“. Ипак, од ње се очекује безусловно признање државе и повиновање њеним законима, укључујући и оне коју подривају њене основе“ – пише митрополит Иларион, напомињући да хришћанство због саме своје суштине не може да се одрекне од „претендовања на истину“ – таква је његова природа.

„Савременој секуларној држави Царство Божије које проповеда Црква уноси страх и изгледа му као опасност за царство земаљско, које не трпи конкуренцију – пише митрополит и додаје да је хришћанство данас „једина снага на свету коју не може да прогута гигантски механизам нове деспотске државе“.

(Факти)

Овај унос је објављен под ГЕОПОЛИТИКА, НАСЛОВНА, РАТ ЗА ДУШЕ од стране корисника istok. Забележите сталну везу.