Свети Јустин Поповић и екуменизам

                              ***

Свети Преподобни Јустин Нови Ћелијски

                           ***

Уз чланак „Артемијева секта – парасинагога = парацрква“
О екуменизму [1]
Епископ Атанасије (Јевтић)
                             
                                    ***
Што се тиче екуменизма, „зилоти” старокалендарци и други њима слични пред њим су у паничном, „апокалиптичком” страху. Бране се само голим одбијањима, осудама и „анатемама”, док Црква Христова на тај изазов реагује јеванђелски одговорно и сотириолошки делатно, тојест види у појави екуменизма, макар, често, и погрешно оријентисаног, трагање западних хришћана за изгубљеним јединством и зато учествује у екуменском дијалогу и сарађује ради сведочења Истине. Јер, Црква Живога Христа Спаситеља зна да је Његова божанска жеља и молитва: „Да сви једно буду” по слици Јединства Свете Тројице (Јн. 17, 3. 11 - 23), будући да је Црква слика Свете Тројице.

Православље

Старац Пајсије Светогорац(Езнепидис)
                          
                         ***    ...Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности и за то да би одлетело, треба јако да дуне...Страшно, наступила је вавилонска пометња! Потребно је да се Бог умеша...

Исток Православни


Бивши Епископ Артемије (Радосављевић)

                                 ***                                              Чим је реч о екуменизму, претпостављам да се верује да би (бивши епископ) Артемије требало да говори на ту тему, обзиром да је једини који (данас) даје себи за право, да говори о њој. Знате, да се пре сопственог раскола, рашчињења, као и свега срамотног што је произашло из његове самовоље, огласио по било којем питању, па и овом, вероватно бих му поверовао и узео за озбиљно то што говори, имајући у виду чињеницу да је Јустиновац, и да га лично познајем. Данас, искрено сумњам у његову, било какву добру намеру. 
     

Злоупотребљавати тему на начин на који он то ради, позивајући за "сведоке" Светог Аву Јустина, као и Старца Пајсија Светогорца (Езнепидиса), далеко је од промишљеног, добронамерног и паметног поступка. Напуштање СПЦ у којој се Крстио и положио монашки завет на послушање, разлаз са Духовном децом Св. Аве Јустина, са којима је "хлеб живота јео" неспорно сведоче о дубоком паду "душе хришћанске". На слици десно, види се гордост и прелест овог монаха, ако се ту о монаштву уопште више може говорити, обзиром  да сам себе сврстава у ред Светих, у Крсту у чијем је у врху Свети Сава, а десно и  лево Св. Јустин и Св. Николај, а "скромно" у дну Артемије.

                     ***                                 

Слобода је темељ хришћанског погледа на свет, слобода у чињењу, како добра тако и зла, и за Артемијево спасење, брине само он. Ипак питање је, шта с онима које повлачи за собом у пропаст, јер најмање ту има нецрквених.

Лаковерни су они који ће пропасти с њим.

                                  

***