РАТ И УБИСТВО; Грех или, насушна потреба да се одбрани Биће своје Вере, Државе и Нације

Хри­стово по­зи­вање на љу­бав пре­ма не­при­ја­те­љи­ма и пра­шта­ње увре­де, има у ви­ду лич­не    не­при­ја­те­ље чо­ве­ко­ве, који су само лични груби пријатељи а не и на непријатеље Божије творевине на овом свету. Увре­де и злодела мо­же­мо да опро­сти­мо само уколико су учињена нама лично, изван тога једноставно немамо права.

Свети Ратници

Визионарски

-Еп+ Атанасије Јевтић Поново је српски народ на крсту и на Косову и Метохији, и у Далмацији, и Крајини, и Славонији, и Банији, Лици, Кордуну, Срему, Босни и Херцеговини. ... И шта можемо рећи друкчије него што је рекла мудра Јеврејка злобним и агресивним муслиманима: 'Праштамо вам што сте нас убијали, али не можемо да вам опростимо ако нас присилите да вас убијамо'.“

-Еп+Амфилохије Радовић „Кичмена мождина тих Уједињених земаља већ се зна и она се - и поред свих тегоба - поново обликује, а то је Србија и Црна Гора. затим ту спада источна Херцеговина, један добар дио Босанске Крајине, Српска Крајина... Контуре тих српских земаља већ су се назреле тако јасно у свим овим збивањима и само је велика несрећа што на вапај и крик Српске Крајине није услишено у правом тренутку...

-Свети Архијерејски Сабор СПЦ-Српски народ је већ пола века политички раздробљен и издељен неприродним границама које расецају његов живи организам ... Њих је испланирала комунистичка Интернационала, остварила неофашистичка и усташка окупација, а утврдила и продужила - против воље српског народа - Титова комунистичка диктатура преко свог изразито антисрпског АВНОЈ-а ... Због тога, ни Српска православна црква, ни српски народ никада нису признали вештачке и нелегитимне 'авнојевске' унутрашње границе...[21]

– Саоп(ћ)ење архијерејског сабора СПЦ, јануар 1992.

Википедија"слободна енциклопедија" тумачи српску историографску стварност, нешто "другачије", од наше СПЦ, Сабора и Архијереја, од наших историчара, од мислећег дела наше јавности !!! 

-Википедија   Српска православна црква у југославенским ратовима је имала, у најмању руку, врло контроверзну улогу. Иако је у почетку рата било апела на помирење и престанак сукоба, како је рат одмицао, СПЦ издаје низ саопштења којима охрабрује да се рат настави, а да се оно што је у рату освојено одржи.