„Међу вуковима опстати овци је тешко али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.
И данас, и кроз векове, колико је пута долазила мисао многима да се међу вуцима не може опстати друкчије него само као вук – међу Турцима само као Турчин! И колико је њих који су због тога одлучили да се потурче и потурчили су се! А ли они други наши преци, браћо, остали су овце Христове у име љубави Његове.
Треба имати, дакле, мудрости. Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу а безазленост без мудрости прелази у глупост. Ниједно ни друго више, него да будемо ‘мудри као змије а безазлени као голубови’.
‘И мене су гонили, и вас ће гонити’, говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и притом останемо како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда, кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. То и јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!“
Патријарх Павле
Беседа одржана 21. фебруара 1995. године у патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог у Београду
Господ је пастир мој...
Нема коментара:
Постави коментар
Коментари који су увредљиви биће уклоњени.