За време цара Лава Великог (458-471), царице Верине и патријарха Генадија, путоваху по Светој Земљи два племића цариградска, Галвије и Кандид, ради поклоњења тамошњим светињама. У Назарету одседну у кући неке девице Јеврејке, која држаше у тајној одаји ризу Пресвете Богородице. Многи болесници и невољници добијаху исцељење од својих мука молитвом и додиром те ризе. Галвије и Кадид узму ту светињу и пренесу у Цариград, и објаве то цару и патријарху. То изазове велику радост у царском граду. Риза буде свечано пренета и положена у цркву Влахерне. (Ова црква сазидана је од цара Маркијана и Пулхерије на обали једног залива, званог Влахернски, по имену некога скитског војводе Влахерна, који је ту био убијен). И за спомен положења ризе Пресвете Богородице у цркву Влахернску установљен је овај празник.
Савременик великих светила цркве православне: Јевтимија, Теодосија, Герасима, Симеона Столпника и др. Учествовао је на два васељенска сабора, на трећем у Ефесу и на четвртом у Халкидону, и са великом силом и ревношћу борио се против богохулних јереси, и то у Ефесу против Несторија, који је Богородицу називао Христородицом, и у Халкидону против Евтихија и Диоскора, који су учили, да је у Христу била само једна природа, наиме, божанска, без човечанске. После победе Православља, на оба ова сабора Јувеналије се врати на свој престо у Јерусалим. Но ако јереси беху осуђене, јеретици не беху истребљени. Сплетком и насиљем некога Теодосија, пријатеља Диоскорова, Јувеналије би отеран с престола, и Теодосије самочино уздиже себе на његово место. Овога Теодосија јеретика помагаше у прво време и Евдокија царица, удова цара Теодосија Млађег, која се беше настанила у Јерусалиму. Колебљива и брзоплета Евдокија најзад оде светом Симеону Столпнику, да га пита, где је истина. Светитељ Божји изобличи сва јеретичка учења и упути царицу да се држи православног учења, како је на саборима утврђено. Царица га послуша, покаја се, и сама се озлоби против лажног патријарха Теодосија. Тада владаху Маркијан и Пулхерија у Цариграду. И дође од цара писмо војводи Атанасију да протера Теодосија, и Јувеналија поново поврати на престо, што војвода убрзо и учини. Управљаше Јувеналије црквом Јерусалимском као њен јерарх тридесет осам година, и у добокој старости представи се Господу 458. године, да прими од Њега награду за премноге муке и невоље што претрпе за истину. У време светог Јувеналија утврђено је празновање Божића 25. децембра.
Пореклом Грк. Управљао мудро Руском црквом двадесет година. Упокојио се 1430. године. На недељу дана пред смрт јавио му се ангел Божји и објавио му тачно време одласка из овог света.
Овај свети новомученик у младости би преваром преведен у ислам. Но кад мало поодрасте он се покаја и поврати у хришћанску веру своју. Због тога би од Турака ухваћен и заједно са светим новомученицима Георгијем, Мануилом, Теодором, Георгијем (другим) и Михаилом, који се славе 6. априла, претрпе многа страдања за Христа. Мученички пострада 2. јула 1835. године у приморском селу Макри у Тракији (наспрам острва Самотраке)ДЕТАЉНИЈЕ
2./15. јул
Полагање ризе пресвете Богородице у цркви у Влахерни; Чудотворна икона мајке Божије "Бездинска"
Тропар ризи, глас 8. Владичице приснодјево, покрове људи, ризу и појас пречистога твога тела, као силан омотач си дала граду твоме. И по бесеменом рођењу твоме остала си Дјева: Од тебе се и природа и време обнављају. Зато те молимо, да дарујеш мир граду твоме, и душама нашим велику милост.
Кондак ризи, глас 4. Свима верним си даровала непропадљиву одећу, богоблагодатна пречиста, свештену ризу твоју, која је покривала свештено тело твоје, покрове свих људи. Њено положење са љубављу празнујемо и са страхом ти кличемо, пречиста: Радуј се, Дјево, похвало Хришћана!
Тропар икони, глас 4. Када ти, утешитељко и помоћнице наша, не би заступала нас грешне и немоћне, пред престолом Сина твога и Бога нашега, ко би се спасао у овоме свету, ко би од људи ушао у Царство Божије. Зато ми пред иконом твојом, са сузама и са великом надом, просимо од тебе милости и доброте, и појемо ти као сведоброј мајчици нашој: Загрли и нас грешне, твојим пречистим рукама.
Кондак икони, глас 8. О, пречиста дјево Богородице, ти дође из братске Русије чудесном твојом иконом, да њоме страдални српски род благословиш. И побожни народ икону твоју назива Бездинска, јер си у Бездину њоме најдуже пребивала. Безброј суза се до сада пред њом пролило, безброј чуда се пред њом догодило. Зато ми, који те у песмама славимо, са радошћу и љубављу овако ти кличемо: Радуј се пресвета Богомајко, заштито и тврђаво нашега спасења!
Нема коментара:
Постави коментар
Коментари који су увредљиви биће уклоњени.