Драгослав Бокан: Игра тек почиње – Срећом, постоји Бог…

Понешто о „политичкој неутралности“ наше земље. Суштина је ту веома једноставна. ДАНАС НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ (чак ни као теоретска могућност) МА КАКАВ ОБЛИК НЕСВРСТАВАЊА НА ЈЕДНУ ОД ДВЕ СТРАНЕ У ЗАПОЧЕТОМ ГЛОБАЛНОМ СУКОБУ НАЈВИШЕГ РАНГА И НИВОА.

Или сте на једној или на другој страни.

Једна страна је она која жели да (у сваком сегменту живота и на сваки начин) пороби читав свет и од њега направи мравињак без трунке слободе, правде, истине, равноправности, лепоте и суверенитета. И то одавно више ни не скрива. А друга страна је – она која се томе активно и чврсто, на најразличитије начине супротставља (од венецуеланског и кинеског председника, па до Ле Пенове кћерке из француског „Националног фронта“ и руског обновитеља и сведржитеља Владимира Путина). Ништа једноставније од овога. Није потребно бити квалификовани „гео-политички аналитичар“ да би се ово у потпуности разумело.

У Србији је све ово још много једноставније за разумети, све се много јасније и недвосмисленије види него ма где другде у свету.

Из наше искуствене (читај: непогрешиве) оптике – постоје ОНИ који су нас отворено и удружено мрзели (не, није прејака реч), рушили, уништавали, исмевали, испирали и мењали свест, уцењивали, клеветали, бомбардовали, трајно обогаљили и осиромашили – и ОНИ који су то гледали са ужасом, неверицом, отпором, саосећањем за наше мучеништво, моралном подршком и непристајањем да нам на било који начин и сами наносе бол, смрт и штету.

И ове две групације земаља се ни на који начин не смеју изједначавати оном одвратном, неправедном и неистинитом „логиком“, са изанђалим и отрцаним тезама типа: „Нико нам није помогао“ и „Сви су они исти, јер гледају само своје интересе“.

Нису и никада неће бити исто НЕПРИЈАТЕЉИ, УБИЦЕ, УЦЕЊИВАЧИ И УНИШТИТЕЉИ НАШЕ ЗЕМЉЕ, НАШЕ ЧАСТИ И НАШЕ СРЕЋЕ – и сви они други. Они који нас нису убијали, који нам нису „завртали славину“, нису „ударали штапом“, нити „махали шаргарепом“, они који нису убијали нашу децу, нису рушили наше фабрике и мостове, нису бацали „отровне бомбе“ (са „осиромашеним уранијумом“), нису подстицали шиптарски крволочни погром Срба, нису нам отимали Косово и рушили Републику Српску.

То никако не може и не сме бити непримећено, чак и код оних локалних улизица и бездушника са највећом политичком диоптријом.

Нама не би ни требала ничија војна и економска помоћ да нас нису на све начине и из свих оружја разарали наши врли евро-амерички „савезници“. И не би нас „оставили на цедилу“ сви на свету да нас нису онако системски и немилосрдно уништавали удружени припадници разулареног НАТО чопора.

Зашто би се онда онако идиотски поредило и ИЗЈЕДНАЧАВАЛО у нашим медијима – то што су нас Клинтонови Американци разваљивали, с тим што нас Јељцинови Руси нису сачували и одбранили (а они ни себе нису У ТО ВРЕМЕ могли да сачувају и одбране)?

По којој и каквој то наопакој „логици“ може да се стави у исту раван („ма, сви су они исти“)? Да ли се уопште упоређују они који су нас распели на Крст са ма ким другим ко у томе није учествовао?…

То је упоришна тачка за разумевање оне оштре линије фронта између НАС (и наших реалних и потенцијалних савезника) и ЊИХ, наших отворених и нескривених непријатеља, џелата и крвника.

Где је ту па простор (на речима онако лепо-звучеће, утопијске и аморалне, пре и после избора бучно прокламоване) „ПОЛИТИЧКЕ НЕУТРАЛНОСТИ“, у распону од В. Коштунице до А.Вучића?

Нема га.

Нема у српској реалности – ни симболичног милиметра овакве, лицемерне и размажене политичке идеје (која нам даје значај и моћ коју немамо, а да не говоримо о свему овде претходно наведеном).

Зато ће сва раскошна, наивнима тако заводљива привлачност ове гео-политичке фразе пукнути као балон од сапунице пред даљим и непопустљивим притисцима наших непромењених непријатеља.
И то ће се догодити, а да летње олује над Европом неће проћи.
Веома ускоро…

И шта ће тад овдашња филијала туђинских и непријатељских интереса да уради?
Како ће да у јавности оправда свој директан (иако тобоже „под страшним притисцима од споља“ и „претећом економском катастрофом“) прелаз на страну наших непријатеља, данас удружених против свих оних земаља које нас нису нападале, убијале, ни клеветале?
С којим ће то „оскаровским“ драматичним монолозима и хамлетовски забринутим изразима лица да се, у септембру, коначно ипак ето „сломе под теретом свега оног што прети српском народу“ и ураде оно за шта и врапци на грани знају да ће бити урађено?

Како ли ће се опет са најновије тезе о „политичкој неутралности“ (а ла Ј.Б. Тито) опет вратити на ону претходну (за будуће изборе много мање привлачну) идеју о „безусловном прихватању“ свега што нам Европска Унија и САД буду тражиле и наређивале? Укључујући ту и НАШЕ (па макар и „ограничене“) САНКЦИЈЕ БРАТСКОЈ И НАМА ОТВОРЕНО НАКЛОЊЕНОЈ РУСИЈИ?…

Ми ћемо се, још неопорављени од бруталног међународног силовања над нама, тако и сами добровољно придружити својим силоватељима у новом покушају заједничког групног силовања оних који су једини показали саучешће и бринули о нама (колико су год то могли) све ово време?
И то ће се приказати у строго дресираним медијима као „једини излаз за Србију“, „мање од два зла“ и „императив реал-политике“? Као „изнуђено решење“ („Шта ћемо кад морамо“), а без неопходне анализе: „Зашто то морамо“ и „Какви су то па савезници на заједничком путу који нам тако, увек испочетка, стављају нож под грло“…

Да закључим.

Наши непомирљиви непријатељи нас гвозденом и окрвављеном шаком у свиленој розе рукавици терају да издамо себе, своје погинуле хероје, своје невине жртве, своје претке и потомке, све што још увек имамо (симболично и стварно), једини братски народ на планети и све његове и наше савезнике.
Терају нас да отворено и непоправљиво издамо себе и Бога, веру и логику, прошлост и будућност, идеале и интересе… све што постоји, а све то НИ ЗА ШТА.
За шаку оних проклетих сребрњака којима се одувек плаћа свака бесрамна и самоубилачка издаја или чак и без тога (for free).

Срећом, постоји Бог.
А ни Русија није без моћи и утицаја.

Па се ствари неће завршити баш онако како то планирају наши непријатељи и њихови овдашњи хм… „сарадници“.

Игра тек почиње…

ФБ профил Dragoslav Bokan, за ФБР приредила Биљана Диковић