Сјећање на страдање Срба у Кусоњама

Извор: РТРС  

На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсјећају из Удружења "Јадовно 1941".

Фото: ФОНЕТ

Били су то углавном становници села Кусоње и околних села Драговић и Чакловац, али и дио српских избјеглица испод Козаре које су тражиле спас бјежећи од усташа.

Највећи број Срба убијен је тако што су натјерани у православну цркву Светог Георгија, која је потом затворена, затрпана сламом, поливена бензином и спаљена. Међу страдалима било је много дјеце. Одређени број дјеце и жена возовима су депортовани у логоре смрти Јасеновац и Стара Градишка. 

Највећи део Срба убијен је тако што су натерани у православну цркву Светог Георгија, која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре. Игром случаја, једна жена успела је да се извуче испод гомиле лешева и да се спаси.

Фото: Архивска фотографија пронађена у џепу погинулог припадника усташке јединице 1945. сада у власништву музеја Доња ГрадинаФото

Међу страдалима било је много деце. Остала деца и жене потрпани су у возове и депортовани у логоре смрти Јасеновац, Стара Градишка…

Деца која су била нешто већа и радно способна подељена су хрватским породицама да би обављали послове у пољу. Мањи број мале деце је усвојен и покатоличен. Осталој деци се губи сваки траг и може се само слутити каква их је судбина снашла.

Део веће деце која су била радно ангажована у пољима после рата су успела да се врате у родно село и сведоче о овом страшном злочину.

Јован Дучић: Две песме о Хрватима

среда, 05 децембар 2012

СИНУ ТИСУЋЉЕТНЕ КУЛТУРЕ Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,  На пољима родним, бранећи их часно  Китио си цвећем сваког освајача,  Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.  Слободу си вечно, закржљала раcо,  Чек’о да донесу туђи бајонети,  По горама својим туђа стада пас’о,  Јер достојно не знаш за Слободу мрети.                                                                                                                                                                      Покажи ми редом Витезе твог рода,  Што балчаком с руку сломише ти ланце,  Где је Карађорђе твојега народа,  Покажи ми твоје термопилске кланце.  С туђинском си камом пузио по блату,  С крволоштвом звера, погане хијене,  Да би мучки удар с леђа дао Брату,  И убио пород у утроби жене.  Још безбројна гробља затравио ниси,  А крваву каму у њедрима скриваш,  Са вешала старих нови коноп виси,  У сумраку ума новог газду сниваш.  Бранио си земљу од нејачи наше,  Из колевке пио крв невине деце,  Под знамење срама уз име усташе,  Ставио си Христа, Слободу и Свеце.  У безумљу гледаш ко ће нове каме,  Оштрије и љуће опет да ти скује,  Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,  Ко најбоље уме да ти командује. ХОРДА  Ми нисмо познали вас по заставама,  Ни ваше хероје „од лавова љуће”  Све на коленима вукли сте се к нама  Носећ мач убице и луч паликуће.  Без буктиња иде та војска што ћути,  Пожар села светли за маршеве горде...  Ваше громке химне не чуше нам пути:  Немо убијају децу старе хорде.  Поломисте више колевки, о срама!  Него херојима отвористе рака,  Подависте више њих у постељама,  Него што сте у крв срушили јунака.  Узели сте очи фрескама са свода,  Главе киповима хероја из бајке;  Спржили сте семе у страху од плода,  И реч убијали убијајућ мајке!  Пресити се земља од крвавог вала,  Али вам победа не осветли лице;  Јер ловор не ниче с буњишта и кала,  Он је за хероје, а не за убице!

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије: Чиргилица прекид језичког наслеђа

уторак, 02. сеп 2014, 13:31 -> 13:46

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије сматра 

да оснивање Факултета за црногорски језик на Цетињу 

представља прекид континуираног историјског, 

духовног, просветног и језичког бића Црне Горе.

Митрополит Амфилохије је рекао да треба имати у виду да су промене које се догађају у црногоској култури, језику и просвети засноване на окупацији у време Првог светског рата, преноси Танјуг.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

"Отварање Факултета за црногорски језик и књижевност са 'чиргилицом' на Цетињу, престоном граду Црне Горе, где се од времена Црнојевића учио српски језик, представља прекид континуитета историјског, духовног, просветног и језичког бића Црне Горе", изјавио је митрополит за подгорички дневник Дан.

Амфилохије наводи да је "против права и правде, тај по називу новокомпонови језик (црногорски језик) уведен насилно у Устав Црне Горе, а ако долази до таквих судбински радикалних промена, онда то треба да буде из главе целог народа".

Митрополит црногорско-приморски истиче да се Црној Гори почетком овог века догодио идеолошки пројекат власти.

"И то иде, развија се, и као што је рекао један добар хрватски филолог долази до прекида памћења да је сва наша цивилизација и десетовековна култура писана ћирилицом на српском језику", поновио је митрополит.

Амфилохије понавља да је "такво и питање Факултета црногорског језика и књижевности. Он је ту, постоји са чиргилицом, како је ја зовем, новом азбуком која прекида континуитет. Па, нека им буде наздравље", поручио је митрополит.

Одлуку да оснује Факултет за црногорски језик и књижевност са седиштем на Цетињу, Влада Црна Горе донела је 19. јуна, након чега је уследио и упис првих студената.

Нови студијски програм, у четворогодишњем трајању, осмишљен је тако да омогући стицање друштвено оправданих и корисних компетенција и универзалних знања из области филологије, али и специфичних знања из домена монтенегристике.

Факултет, чије је оснивање изазвало подељено мишљење стручњака и јавности, биће финансиран из буџета Црне Горе, од школарина, из националних и међународних пројеката, из прихода од донација, поклона и завештања, као и из других извора у складу са законом.

Црна Гора је, иначе, последња од свих бивших југословенских република нормирала свој језик.

За разлику од земаља из окружења и шире, где постоји неколико института и катедри на којима се изучава и предаје службени језик, у Црној Гори је до сада постојао само један Институт за црногорски језик и књижевност и један студијски програм под називом Црногорски језик и јужнословенске књижевности.

РИМОКАТОЛИЧКА ИЗБЕГАВАЊА назива „Православна Црква“

Изгледа невероватно, али назвати једну Цркву „православном” то може да изненади или чак да смета. У наше време, спој те именице и тог придева не би имао потребе да буде брањен. Требало би га одмах разумети.

Међутим, ништа није несигурније од тога. Између три велике гране савременог хришћанства, само православни, противно католицима и протестантима, имају жалосну привилегију да им се често не признаје назив који себи дају.

У Речнику католичке теологије ((Dictionaire de theologie catholique), Жиги (Jugie) говори о „Грчкоруској цркви” — погрешан назив, јер искључује православне Румуне, Србе, Сирце, Либанце итд. Изрази као „Грчка црква” или „Византијске цркве” које употребљавају Дишен (Дуцхесне) и Довилије (Даувиллиер) су још незгоднији, јер би се по њима могло претпоставити да се неГрци ту не убрајају, мада су по схватању аутора и они укључени.

У Речнику католичке теологије (Dictionaire de theologie catholique), Жиги (Jugie) говори о „Грчкоруској цркви” — погрешан назив, јер искључује православне Румуне, Србе, Сирце, Либанце итд. Изрази као „Грчка црква” или „Византијске цркве” које употребљавају Дишен (Duchesne) и Довилије (Dauvillier) су још незгоднији, јер би се по њима могло претпоставити да се неГрци ту не убрајају, мада су по схватању аутора и они укључени.

Поред сувише уске подлоге, наилази се и на прешироку у Речнику канонског права (Dictionaire de droit canonique, писац чланка C. de Clerg) „Источна црква”. Термин „источна” Црква имао је доста дуго добру прођу. 1936. године, Довилије (Dauvillier) и де Клер (de Clerg) пишу о „Браку у источном канонском праву”, 1958. г. Раес (Raes) о „Браку у источним црквама”, 1959. г. Далме (Dalmais) о „Литургијама Истока”.

Називи као „Исток” и „источни” су несумњиво угодним, можда су чак сачували неки мирис романтизма или мистерије, али њихов главни недостатак је што мешају православне час са источним јеретицима, час са верницима Католичке цркве. Најбољи доказ је примедба доајена Ле Бра (Le Bras), тада младог професора Правног факултета, који жели да буде духовит на рачун „источњака” или, тачније, „збрке и вербализма земаља Истока које негују своје особитости и покривају свој формализам чудесним називом „Драгоцени бисер” или „Кандило у тами” (наслови дела из коптске књижевности)”.

О АУТОРУ

Марко С. Марковић (упокојио се 2012. у Француској), један од највећих српских мисилаца друге половине 20. века, доктор са Сорбоне и аутор низа значајних књига, до упокојења стални сарадник „Борбе за веру“, бавио се, између осталог, и односом ромокатолицизма и православних Срба у 20. веку.

И поред дражесних примера „бисера” и „кандила”, православнима неће бити пријатно да то прочитају, зато што их писац сврстава у исти ред са Коптима, наследницима монофизита, које је IV Васељенски сабор Једине Цркве осудио као јеретике 451. г. у Халкидону и с којима отада православни више нису у општењу, требало би да један историчар то зна.

Најгоре је од свега када припадника Православне цркве неко с висине именује „такозвани православни”. Срећни што су бар признати као хришћани, православни су мане срећни под том етикетом, јер она садржи негативан суд, који се а propos подразумева код неправославних, али који је непристојно наглашавати.

Постоји ипак најпростије решење: називати православне њиховим сопственим именом. Мудра идеја, за коју треба захвалити папи Пију XI, ако је веровати Жанену (Janin) који је усваја: „Установио се обичај да се називају „Православне цркве” или напросто „Православље” све групе византијског обреда које не признају папску власт”.

Ми ћемо овде употребити израз „православни” само у показном смислу, као што је чинио папа Пије XI. Дакле, у показном смислу или не, говорећи о православном хришћанству уопште, треба рећи Православна црква, без икаквих додатака, а неправославни су слободни тврдити да она то није.

Авај, тек што је написао реч „православни”, Жанен (Janin) се каје и признаје своју забуну: „Уосталом, човек се налази у неприлици кад им треба дати заједничко име које би заиста свима пристајало”. Не знајући шта да ради, Жанен (Janin) се хвата за стари предлог Жозефа де Местра (Joseph de Maistre) да се усвоји назив „Фотијева црква”. У ствари, тиме би се она уједно смањила — јер ма колико да је био допринос Патријарха Фотија, он је био само генијалан кодификатор — и не би се довољно разликовала, јер на основу релативно савремених Дворникових истраживања, Патријарх Фотије је умро у општењу са Римокатоличком црквом.

Ако је, упркос свему „Православна црква” њено име, како је дефинисати по садржају, одредити по структури и ограничити просторно? Не доносећи суд о легитимности њених претензија, јер би то било изван нашег задатка, може се рећи да се она сматра не само „Црквом седморих Васељенских сабора” него и чуварком традиције Једине Цркве Христове и наставка заједничког стабла хришћанске Цркве која је претходила расколу.

Догматски једна, имајући на свом челу једино Исуса Христа и примајући као унутрашње мерило Истине само Духа Светога који се манифестује кроз традицију, вечно живу али истоветну самој себи, Православна црква се — на организацијском плану — оваплоћује у свету кроз сазвежђе аутокефалних Цркава. Ми намерно употребљавамо реч „сазвежђе” јер, с правне тачке гледишта, то није ни конфедерација ни конгрегација Цркава, с обзиром да су атукефалне Цркве потпуно независне једна од друге, што не искључује — напротив — помесне, обласне и Васељенске саборе.

Па ипак, било би такође нетачно дефинисати Православну цркву као „скуп националних Цркава”. Ако се извесне аутокефалне Цркве поклапају са одговарајућим народностима, оне могу обухватити више разних народности — као Цариградска патријаршија — или представљати као Кипарска црква, на пример, само незнатан део једне народности. Укратко, постојање једне народности не повлачи обавезно стварање једне нове аутокефалне Цркве. Уосталом, теорија да свака народност треба да има своју аутокефалну Цркву је била свечано осуђена на Цариградском сабору од 1872. године као „етнофилетизам”.

(Борба за веру)

Јан СЕРЕБРЈАНСКИ – Потрошенко намеће Запад и католицизам, Православна Украјина призива свог Аписа

Објављено  септембар 1, 2014

 У настојању да се што брже растану са „остацима” прошлости, евроолигарси су заборавили да православна Украјина – није католичка Галиција. Пучисти свесно подстичу офанзиву католицизма – не размишљајући о последицама.

---

Историја је показала да окрутни покушаји да се „покатоличи” православно становништво нису водили ничем добром. Довољно је сетити се неславног српског монарха Обреновића који је за љубав католичке Аустрије покушао да стане на грло православне словенске песме

Ако је „Десни сектор” у рукама Запада само беживотни инструмент који извршава команде на звиждук, онда деловање истински идејних, радикално расположених организација налик на Црну руку која је свргнула проаустријског Обрновића нико није правилником прописао. Јер, нема незадрживије и јединственије силе од православља које брани сопствену веру

У УСЛОВИМА садашње „антитерористичке операције”, жуто-плаве траке изабране су за галицијске симболе, за „католички” део. Али, за православно становништво Украјине, које не подржава европске интересе хунте, жуто-плаве заставе су симболи „веселог” нацизма.

У настојању да православној држави накалеме католичке оријентире, пучисти који су заузели власт чине озбиљну грешку. Привидно демократска Европа, споља козметички дотерана, још увек живи следећи принципе циничног Бизмарка.

Западно поимање света – католичко поимање – данас дозвољава моралну жртву у име личног благостања, у име доминације.

Западно католичко поимање стимулише животињску конкуренцију. У борби за прво место на овом или оном попришту – сва средства су добра. Важан је само крајњи резултат: дали ћеш постати главно лице или наставити да животариш.

Ономе ко стекне позицију или богатство – аутоматски се оправдава сваки имиџ. Он неће бити осуђен чак и ако је високи статус стекао паљбом и пљачком. „Преживљава најјачи” – то је потврђена позиција савременог западног друштва.

Сведозвољеност у име индивидуалног благостања.

Православље не прихвата душевну жртву у име положаја у друштву. Православље осуђује крађу, убиство и празнословље у име ситног личног интереса.

Они који узеше власт у Украјини, својим примером очигледно показују склоност за такву врсту деловања. Ради личне користи, проевропска олигархијска клика неће се ни пред чим зауставити. За њих не постоји ништа свето.

Ипак, у настојању да се што брже растану са „остацима” прошлости, евроолигарси су заборавили да православна Украјина – није католичка Галиција. Пучисти свесно подстичу офанзиву католицизма не размишљајући о последицама.

Као што показује историја, окрутни покушаји да се „покатоличи” православно становништво нису водили ничем добром. Довољно је сетити се неславног српског монарха Обреновића који је за љубав католичке Аустрије покушао да стане на грло православне словенске песме.

Ако је „Десни сектор” у рукама Запада само беживотни инструмент који извршава команде на звиждук, онда деловање истински идејних, радикално расположених организација налик на ону Црну руку која је свргнула проаустријског Обрновића нико није правилником прописао. Јер, нема незадрживије и јединственије силе од православља које брани сопствену веру.

Управо због тога не би сметало пучистима да се у свом настојању да се што брже интегришу, да стану на католички колосек, присете минулих грешака краља Обреновића које је „истакао” српски верни поданик Драгутин Апис.

Разуме се, нова украјинска влада размишљаће о одбрани. Патриотске врпце и парадне поворке послужиће једном циљу – да се искорене расположења непожељна за евро-олигаријски клан. Они ће покушати да прошире истомишљеништво. Али, да ли ће такав корак оправдати сам себе?

Док свечани Мајдан прославља независност, на Југоистоку је проглашен дан жалости. А убиства која је изазвала нова власт дешавају се уз шум жуто-плаве заставе. Уобичајене боје за украјинску државу више нису репрезентативне.

У условима садашње АТО жуто – плаве траке изабране су за галицијске симболе, за „католички” део. Али, за православно становништво Украјине, које не подржава европске интересе хунте, жуто-плаве заставе су симболи „веселог” нацизма.

И, што је већа сила деловања прозападних атрибута са католичким укусом нацизма, утолико је већа сила отпора словенске православне заједнице. Вероватноћа настајања ортодоксних контра-организација у таквим условима знатно се повећава.

Занимљиво је: шта ће тада хунта моћи да супротстави обједињеном гневу украјинског православља?

Пише: Јан СЕРЕБРЈАНСКИ, главни уредник портала Primochka.kiev.ua

---

Факти-srbijadanas

Нови најбољи бесплатни антивирус – 360 Internet Security Заштита

|28/07/2014| Дарко Дражовић

Избор квалитетних бесплатних антивируса за ПЦ на ком се налази Wиндоwс се свео на избор између Аваста, Авире или АВГ-а, а у међувремену се нечујно појавио одличан бесплатан антивирус за којег и дан данас скоро па нико не зна – 360 Internet Security кинеске компаније  Qihoo (мислим да се чита Киху) којег можете скинути  odavde (фајл је величине од око 250МБ).

Сем 360 Internet Security постоји за ПЦ и мало напреднији 360 Total Securityбесплатни антивирус од исте компаније који поседује 5 механизама за заштиту рачунара, алате за убрзавање система, Wиндоwс Упдате ажурирање сигурносних проблема, чишћење смећа и остале занимљиве алате, као и програме за заштиту смартфона и Мац рачунара али ћемо се у овој рецензији задржати искључиво на Internet Security заштитном програму.

Ради се о кинеском антивирус решењу које у свом склопу поседује 3 различите технологије за детекцију: сопствено cloud scanning решење базирано на потпису вируса (checksum-based), сопствену самоучећу cloud технологију за напредну детекцију вируса (хеуристика) и изненађење: општепознато одлично  BitDefender решење за локалну заштиту базирану на стандардном ажурирању дефиниција вируса (Total Security на све ово има још и Авира механизам за детекцију). Дакле, може се рећи 3 антивирус решења у једном премијум решењу…која раде у реалном времену, бесплатно.

Овај бесплатни антивирус је ултра популаран у Кини, али даље од ње нико чуо за њега, иако му је интерфејс на engleskom jeziku. То што је ово кинески софтвер му је уједно и највећа мана.

Кад се каже „Кинески“ прво се помисли да је у питању неко тешко њесра од производа које ће се распасти за 5 дана, а кад се каже „Кинески“ у ИТ терминологији прво се помисли на вирусе, кинеске хакере, праћење и свашта софтверски малициозно. Дакле, тешке предрасуде које ниђе везе немају.

Прве импресије су да је ово одличан програм, по мени бољи од свих познатијих бесплатних решења а богами и неких комерцијалних.

Реномирана непрофитна организација AV-Comparatives, која се уназад већ 10-так година бави анализом и тестирањем разних врста заштитног софтвера му је дала најбоље оцене у трци како са бесплатним тако и са комерцијалним антивирус програмима. Резултате и сам тест можете видети овде и датира из јула 2014. Оцена коју је решење добило је највише Advanced+ и ту оцену сем 360 Internet Security су добили између осталих и комерцијални програми попут решења Касперскy и НОД. Испод су Аваст, Авира и остала екипа.

Ocene (klik za uvećanje)

Оно што ми је ипак прво пало на памет кад сам сазнао за троструку заштиту коју овај програм поседује било је…“ово једе и меморију и процесор ко да је слава код ујака“, чак прочитах и по разним страницама да је стварно тешко за рачунар, и то сам наравно проверио. Ево резултата на лаптопу који има и3 процесор на 2.67ГХз и 3ГБ меморије:

Заузеће процесора и меморије кад је 360 Internet Security у фази мировања у сyстем траy-у са свим активираним механизмима и заштитама – 0-1%ЦПУ, око 20-30МБ меморије

Zauzeće u fazi mirovanja, kad nije startovano ručno skeniranje

Zauzeće kad je aktivirano ručno skeniranje celog sistema je 2-10% procesora (i3 procesor, 2.67GHz) i od 100-200MB memorije.

Zauzeće u kad je startovano full skeniranje sistema

Заузеће кад је активирано ручно скенирање целог система је 2-10% процесора (и3 процесор, 2.67ГХз) и од 100-200МБ меморије.

360 Internet Security сем стандардног сета реал тиме заштите фајлова и сајтова као и проактивне хеуристичке заштите поседује и:

• WebCam заштита – заштита камере на вашем лаптопу од неовлашченог стартовања од стране хакера или вируса (старлете неће више имати изговоре за шатро процуреле видео клипове)
• AntiKeyloger заштита – забрана праћења уноса на тастатури и уз помоћ миша
• Sandbox технологија за изоловање жељених програма од целог система
• Privacy cleaner – за брисање података које сте оставили кроз систем, browser и слично

Ухваћен вирус

Тестирање

Наравно, ја као неверни Тома Николић, одмах сам се бацио на тестирање решења. Прво, имам под VirtualBox-ом једну виртуалну машину која је заражена са свим могућим срањима, она ми је репер. Има у себи богаоца вируса, црва, форк бомби, факе антивируса, адwаре, сцареwаре, рискwаре и осталих чуда….а коју сам скенирао са свим познатим решењима како бих знао колики је ред величине заразе на њој. Укупно око 7000 малициозних фајлова и уноса.

Најбољи резултат кад су бесплатна решења у питању до сад је имао Malwarebytes Antimalware који додуше у бесплатној варијатни нема реал-тиме заштиту и који је скинуо око 95% укупне заразе исте машине.

360 Internet Security је скинуо неверованих 99% малвера на том рачунару. Остали су само неки фајлови који су били скривени унутар 7-зип архива. Дакле, све је детектовао и уклонио. Оцена – чиста десетка.

Друго тестирање, одлазак на мој омиљени сајт Малwаре Домаин Лист и играње са разним зараженим страницама, разним врстама еxпоита, најновијих вируса…све је било детектовано, скинуто, обрисано, забрањено. ништа није промакло.

Лиценца

Програм је потпуно бесплатан за кућну употребу и за употребу у некомерцијалне сврхе (непрофитне организације) али је било нејасно да ли је програм бесплатан и за употребу у фирмама.

Из уговора о лиценцирању

„The Software is a free product. 360 hereby grants you and only you a limited license to download, install, use and copy the Software on a single device for non-commercial use and without limitation on number of uses.

RE: 360 Internet security for business use (mail: 21/08/2014)

Dear Darko,
Thank you for your support to 360safe.

You can use 360 Total Security/360 Internet Security both on the computers in your home, and in your company.
But you could not use our product for commercial use, such as selling it, repacking and rebuilding it for other use, or so.

We define a commercial use as the use which is undertaken for a business purpose, rather than hobby, recreational, educational, or other purposes, and which can, directly or indirectly, further the commercial, trade, or profit interests of the user. The software is not licensed for any commercial business activities, profit business activities, or revenue-generating business activities.

You may not exercise any of the rights granted to you under the software license agreement in any manner that is primarily intended for or directed toward commercial advantage or private monetary compensation. Provided that the above is strictly observed, you may use the software in the enterprise-wide environment.

You can use 360 Total Security/360 Internet Security both on the computers in your home, and in your company.

Also, we recommend users to try our 360 Total Security with more features.

So again, thank you and please feel free to contact us anytime you have any question or suggestion about our product.

Kind regards,
Jay
Qihoo 360 Support Team
Email: support@360safe.com

Иначе затражио сам им и да ово поставе у лиценцни уговор, пошто је клаузула „сингле девице фор нон-цоммерциал усе“ помало нејасна. Нигде у уговори не стоји да се под „нон-цомерциал усе“ подразумева да нећете продавати производ, већ ћете га само користити на пословном рачунару.

Ако желите да користите бесплатну заштиту на свом пословном рачунару без бојазни од инспекције, док  Qihoo ово не поправи у лиценцном уговору, можете користитио Comodo Internet Security коме баш у лиценцном уговору стоји да је бесплатан за употребу у комерцијалне сврхе.

Резиме

На рачунарима који су ми пали шака и где сам инсталирао овај бесплатни антивирус корисници нису приметили неко штуцање у раду, успорење или баговање. На мом рачунару сам ово решење користио око месец дана (и даље га користим кад нисам на Линуксу) и могу донети закључак да се ради о једном високо квалитетном антивирус решењу које увелико парира комерцијалним решењима и које поносно постављам на листу preporučenih besplatnih programa za Windows. Трострука заштита, од којих једна позната и награђивана BitDefender дефинитивно гарантују чист систем. Оптерећење рачунара – ни неосетно ни осетно. Ради брзо, хвата у лету све малициозно, sandbox ради посао (морам да налетим на неку добру рансомwаре заразу да бих ово тестирао). Може се користити и на кућном и на пословном рачунару.

Добре стране:

• Одлична и брза детекција злонамерних програма
• Одличан интерфејс
• Заштита уз помоћ 3 механизма
• Бесплатан за употребу
• Није много тежак за рачунар

Лоше стране:

• По дефаулту није подешено циклично скенирање целог рачунара, али ово можете сами подесити унутар програма. Најбоље га подесите да вам једном месечно искенира све, за сваки случај.
• Копирање фајлова на хард диск бива спорије за око 20% због скенирања. Није страшно, али ето, некоме је то битно. Ово додуше можете избећи тако што ћете подесити унутар самог програма да не скенира фајлове веће од рецимо 100МБ, али тиме губите на сигурности.
• Програм нема опцију самозаштите лозинком. Дакле, свако може да седне за ваш рачунар и деинсталира овај антивирус. Додуше, може то и даљински, али да би то успео мора да вам зарази рачунар, а то иде „мало теже“ са овим програмом.
• Нема верзије за Линуx (мада то линуксу и не треба)

Параноја (додуше за сад само моја). Ако ти Qihoo компанија (нагласак на компанија) нуди премијум решење бесплатно које ради одлично, нема никакве рекламе и слично…како стиче профит или новац за даље истраживање? Мора да има ту нека скривена фора. Можда и нема. Али ајд сад, ко ће га знати.

Обично компаније које овако крену, касније кад постану популарне накарикају ту рекламе (попут Авире), цикличну регистацију (попут Аваста) и одсеку пола функционалности које поседују њихова плаћена заштитна решења. За сад мало људи зна за овај програм и требаће времена да се људи натерају да скину диносаурусе кад су у питању бесплатни антивируси (Аваст, Авира, АВГ) са својих рачунара и поставе 360 Интернет СецуритyДакле, док не видимо где је цака или неко од директних конкурената овог антивируса не нађе неки сигурносни или привацy проблем, ово ће бити препорука за бесплатан антивирус

Download link: 360 Internet Security   http://www.360safe.com/internet-security.html

Користан линк: http://kompjuteras.com/najbolji-besplatni-programi-za-windows-preporuka/