Чудотворна икона - Пресвета Богородица ВАЛААМСКА

Молитве 

***

Пресвета Госпођо Владарко Богородице, Заштитнице наше земље, красото и славо Валаамскога манастира. Гледајући на пречисти лик Твој јављен у чудотворној икони, молимо Те, сачувај од свакога зла овај манастир,који основа преподобни Сергије и Герман, сачувај и огради мир међу братијом, осени Покровом Твојим управитеље, доброчинитеље и добре украситеље њене. О, Свечасна наша Мајко, Игуманијо свих православних манастира и заштитнице      монашкога живота, буди неодступна од овога манастира, који је достојан наслеђа Твога и свесилним Твојим молитвама покри и заштити нас, који се овде подвизавамо од свих невоља и недаћа, помози да правила преподобних отаца непоколебљиво сачувамо, избави од греховних падова, даруј нам дух скрушености и смирења, упути на испуњење монашких завета и свих Божијих заповести. Прими смирене молитве наше, загреј нас дахом љубави Твоје и никада не одступи од нас, да не оскудева вера у нама грешнима, и да се удостојимо да уђемо у Царство Небеско, у коме ћемо величати Тебе, Свеопевану Мајку нашу и прославимо Сина Твога и Бога нашега са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин!

***

О, Пресвета и Преблагословена Владарко Богородице, Царице неба и земље, Заштитнице Валаамскога манастира. Прилазимо и поклањамо се Теби пред чудотворном иконом Твојом, јер си милостиво погледала на молитве слушкиње Твоје и подарила си јој исцљење, тако и сада прими наше усрдно мољење које Ти приносимо. Спаси и сачувај Свемилостива, Отачаство наше, и све православне људе који живе у њему, и са љубављу прилазе теби од најезде туђих народа, од глади и помора и од свакога зла; управи путеве наше да би засијала у земљи Русији (и Србији) мир и правда, радост и љубав, сачувај у њој православну веру до скончања века. Погледај милостивим Твојим очима на Валаамски манастир и саврши Сама у Господу спасење свих који се у вери и нади подвизавају у њему. Умоли Сина Твога и Бога нашега да избави све нас од свих невоља и недаћа, и болести, да нас упути на испуњење заповести Својих, избави вечних мука, и да удостоји да се Твојим посредовањем уселимо у небеским насељима и да тамо славимо Пресвету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа,сада и у век и у векове векова. Амин!

Чудотворна икона - Пресвета Богородица Валаамска празнује се 13.јула/30.јуна.

Свети Јустин Поповић и екуменизам

                              ***

Свети Преподобни Јустин Нови Ћелијски

                           ***

Уз чланак „Артемијева секта – парасинагога = парацрква“
О екуменизму [1]
Епископ Атанасије (Јевтић)
                             
                                    ***
Што се тиче екуменизма, „зилоти” старокалендарци и други њима слични пред њим су у паничном, „апокалиптичком” страху. Бране се само голим одбијањима, осудама и „анатемама”, док Црква Христова на тај изазов реагује јеванђелски одговорно и сотириолошки делатно, тојест види у појави екуменизма, макар, често, и погрешно оријентисаног, трагање западних хришћана за изгубљеним јединством и зато учествује у екуменском дијалогу и сарађује ради сведочења Истине. Јер, Црква Живога Христа Спаситеља зна да је Његова божанска жеља и молитва: „Да сви једно буду” по слици Јединства Свете Тројице (Јн. 17, 3. 11 - 23), будући да је Црква слика Свете Тројице.

Православље

Старац Пајсије Светогорац(Езнепидис)
                          
                         ***    ...Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности и за то да би одлетело, треба јако да дуне...Страшно, наступила је вавилонска пометња! Потребно је да се Бог умеша...

Исток Православни


Бивши Епископ Артемије (Радосављевић)

                                 ***                                              Чим је реч о екуменизму, претпостављам да се верује да би (бивши епископ) Артемије требало да говори на ту тему, обзиром да је једини који (данас) даје себи за право, да говори о њој. Знате, да се пре сопственог раскола, рашчињења, као и свега срамотног што је произашло из његове самовоље, огласио по било којем питању, па и овом, вероватно бих му поверовао и узео за озбиљно то што говори, имајући у виду чињеницу да је Јустиновац, и да га лично познајем. Данас, искрено сумњам у његову, било какву добру намеру. 
     

Злоупотребљавати тему на начин на који он то ради, позивајући за "сведоке" Светог Аву Јустина, као и Старца Пајсија Светогорца (Езнепидиса), далеко је од промишљеног, добронамерног и паметног поступка. Напуштање СПЦ у којој се Крстио и положио монашки завет на послушање, разлаз са Духовном децом Св. Аве Јустина, са којима је "хлеб живота јео" неспорно сведоче о дубоком паду "душе хришћанске". На слици десно, види се гордост и прелест овог монаха, ако се ту о монаштву уопште више може говорити, обзиром  да сам себе сврстава у ред Светих, у Крсту у чијем је у врху Свети Сава, а десно и  лево Св. Јустин и Св. Николај, а "скромно" у дну Артемије.

                     ***                                 

Слобода је темељ хришћанског погледа на свет, слобода у чињењу, како добра тако и зла, и за Артемијево спасење, брине само он. Ипак питање је, шта с онима које повлачи за собом у пропаст, јер најмање ту има нецрквених.

Лаковерни су они који ће пропасти с њим.

                                  

***

СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОПАВЛОВ ДАН

+++ Свети Апостол Петар

Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос, Син Бога живога” (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

ДЕТАЉНИЈЕ

+++ Свети Апостол Павле

Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: „Не живим ја него Христос живи у мени”, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

ДЕТАЉНИЈЕ

29. јун/12. јул

Свети Апостоли Петар и Павле - Петропавлов дан

Тропар, глас 4. Првопрестолници Апостола и учитељи Васељене, молите Господа свих, да дарује мир Васељени, а душама нашим велику милост.

Кондак, глас 2. Чврсте и богоносне проповеднике, прве Твоје Апостоле, примио си Господе у насладу блага Твога и покој. Њихова страдања и смрт примио си више од сваког изобиља, Ти, који Једини познајеш људска срца.

Пренос Моштију Светих Мученика и Бесребреника Кира и Јована

Ови свети мученици празнују се (31. јануара). Под тим датумом и описано је њихово житије и страдање. А 28. јуна празнује се пренос њихових моштију из Канопоса у Манутин и многобројна чудеса, која се догодише од њихових моштију. Свети Кирил, патријарх александријски, мољаше се приљежно Богу, да уништи идолско нечестије у месту Манутину, где беше идолски храм и где владаше сила демонска. Тада се јави патријарху ангел Божји и рече му, да ће Манутин бити очишћен од нечистија, ако он пренесе на то место мошти светих Кира и Јована. Патријарх то одмах и учини: пренесе чесне мошти мученика у Манутин и сагради тамо цркву у име светих Кира и Јована. Од моштију ових мученика исцели се од шкрофула Амоније, син александријског градоначелника Јулијана; неки Теодор од слепила; Исидор од Мајума излечи се од труљења црне џигерице; жена Теодора од отрованости; неки Евгеније од водене болести, као и многи други од других болести и мука. Све се ово догодило 412. године.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Сенуфрије Заставоносац

Велики испосник и чудотворац из Мисирске пустиње; савременик патријарха Теофила и цара Теодосија Великог. Назван Заставоносац зато што молитвама својим поможе једанпут цару Теодосију да одржи победу над непријатељском војском. Када га цар позва да дође у Цариград, он одговори да не може доћи, али му посла једну своју худу расу и штап. Пошавши у рат, цар обуче расу Сенуфијеву и узе штап. И врати се из рата победоносан.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Павле Лекар

Родом Коринћанин. После школовања повуче се у манастир и постане инок. Велику борбу имаше с нечистим духом блуда. Па када га силом крсном отера од себе, али дух му устроји пакост на тај начин што напусти неку развратну жену да каже, да је родила дете с Павлом. Тада га јеретици извукоше из манастира, дадоше му дете у руке и тераху га по граду, да га свет пљује. А детету беше само неколико дана. Помоли се свети Павле приљежно Богу и рече народу: „Ево, нека само дете каже, ко му је отац!” И дете пружи руку из пелена, показа на неког ковача и рече: „Овај је мој отац, а не Павле монах!” Постидеше се противници Павлови, и Павлу Бог даде лечебну моћ велику, тако да кад стављаше руке своје на болеснике, болесници оздрављаху. У старости мирно се упокоји угодивши Богу животом својим на земљи. Живео у VIII веку.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Свештеномученик Донаг, Епископ Либије

Пострадао за господа Христа сагорен у огњу.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Папије

Овај свети мученик пострада за Христа 301. године, у време цара Диоклецијана и Максимијана. Син родитеља хришћана, човек велике вере и веома побожан, он и другима проповедаше Христову веру. Због тога он би оптужен кнезу. Када га изведоше пред кнеза, овај га стаде наговарати да принесе жртву идолима. Али исповедник Христов не само то одби него и изружи кнеза. То веома разјари кнеза, и он тог часа нареди, те мученика истегоше по земљи на четири стране и дуго га тукоше; затим га положише у огроман ужарени тигањ, пун кипећег уља и оцта. Тада се догоди поражавајуће чудо: сви присутни видеше мученика окруженог ватром и обученог у огањ као у хаљину, и тако остаде у том мучењу читавих седам дана.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученици двоје дечице

За своју веру у Господа распета на крсту ова света дечица скончаше.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Улкијан

У миру се преставио.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Мученик Македоније

Одсекоше му прсте на рукама и ногама, и свети мученик тако сконча за Господа.

ДЕТАЉНИЈЕ

Светих седамдесет Мученика

Ових светих седамдесет мученика у Скитопољу пострадаше за веру Христову мачем посечени.

ДЕТАЉНИЈЕ

Света тројица Галатијских Мученика

Мачем посечени скончаше за Господа.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети блажени и праведни Сергије магистар

Свети слуга Божји Сергије би родом из села Никитиа у Пафлагонији, близу града Амастриде на обали Црног мора. Беше из побожне породице, сродник царева Теодоре и Михаила (842 - 867. г.), и велики ревнитељ васпостављења православног поштовања светих икона. Од цара Михаила и Синклита би послан за војног заповедника на Крит, што једва прихвати, и тамо се мирно упокоји у Господу. Би најпре погребен у манастиру Магистра на Криту, а потом му свете мошти бише пренешене у њиме подигнути манастир Пресвете Богородице у Никомидијском заливу звани Никитијатски.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Сергије и Герман, Валаамцки Чудотворци

Ови свети оци ревносно се подвизавали у првој половини четрнаестог столећа и упокојили се око 1353. године. Основали Валаамски манастир на језеру Ладоги (Финска).

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Маган

Преставио се у миру на молитви.

ДЕТАЉНИЈЕ

Свети Преподобни Мојсије Отшелник

У миру се упокојио.

ДЕТАЉНИЈЕ

Ученик светог Варлама Хутинског и оснивач Тројицког манастира на обали Робејке, на 25 врста од Новгорода; преставио се 1262. године; свете мошти његове почивају у цркви његове обитељи.

ДЕТАЉНИЈЕ

ПОКАЖИ МИ ПУТ: Ивана Прлина Никодијевић

Аутор: Љубиша Радовић

(Зач.1). 1.У почетку беше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога,
 и Логос бјеше Бог

Са благословом Његовог Преосвештенства

Епископа Сремског

Господина Василија Вадића

 KO БОГА ЉУБИ ЛАКО, ЉУБИ И ЧОВЕКА

Бог хоће да се сви људи спасу

и да дођу у познање истине 

(1. Tим 2,4).)

У овој књизи песама ПОКАЖИ МИ ПУТ ауторка Ивана Прлина Никодијевић слави Бога појући Му из своје чежњиве душе, показујући нам пут, како једна Богољубива душа слави Бога, Пресвету Богородицу и Светитеље.

ПОКАЖИ МИ ПУТ је збирка песама, настала на основу дубоке љубави ауторке према Богу, Пресветој Богородици и Светима.

Песме су написане јасним и лепим речима,

исказане онако како сама ауторка мисли и осећа, по где кад и у стиху и у прози.

Искреност, скромност и љубав према свима су одлике ове душе.

Кроз песме провејава њена жеља, да се сви спасу и до познања истине дођу. Она пева нежно о Преславној Богородици, славећи Њене заштитничке молитве за спас људске грешне душе.

Пева о Господу, o Његовом рођењу, страдању, Васкрсењу и Вазнесењу.

Што је слика тамнија – то ће бити већи зрак сунца Христовог Васкрсења.

Јасно ставља до знања да је човек грешан и тиме свакога позива на покајање. Њене песме остављају поруку.

Ko Бога љуби лако, љуби и човека и свако створење Божије – лако љуби људе.

Свето Јеванђеље je основ њене мисли, којим Јеванђеље казује, како ћемо на земљи бити срећни, a на небу спашени.

Исус Христос, Спаситељ света, је Светлост, која људско срце и душу осветљава, вечито греје, a ум просвећује.

Живот човеков на земљи од вајкада је велика тајна и загонетка.

Сви се ми трудимо, да оставимо траг за собом, својим примером и делима, ма  колико се задржали на овој

земљи.

На мене је посебно оставила добар утисак песма

„ПРИМИ ГОСПОДА“.

И да завршим речима молитве:

„ПОКАЖИ НАМ ПУТ, ГОСПОДЕ

– КОЈИ ТЕБИ ВОДИ

И ОД СВАКОГ ГРЕХА НАС ОСЛОБОДИ!“

Протојереј–ставрофор, Хаџи Душан Стефанов, Аустралија,

Лета Господњег, Мај 2013.

ГОСПОД ДАРУЈЕ ПЕСМЕ ДА СЕ ПИШУ

Св. Јован Дамаскин

Када пред собом имате збирку од 85 песама и то песама које пишу не само позвани већ, пре свега, призвани, одмах на почетку запитате се: да ли је писац само аутор? Не. Јер, када се у стихове претачу (бого)мисли које извиру из вере, из дубине душе и срца, онда се рађа поезија, небоземна, настала као резултат христoчежњивог молитвеног живота.

Управо, такав живот је песникиње Иване Прлине Никодијевић, Српкиње, једне од оних наших жена, које су животне прилике и околности само физички одвојиле од отаџбине, али не и духовно. Ту везу са мајком Србијом Ивана осећа управо захваљујући светоотачкој, светосавској, крстоваскрсној Православној вери, којој припада свим својим бићем. Надахнута красотом српских Светиња, манастира и Цркава, кротошћу монаха и монахиња, испуњена миром који доносе свештеничке молитве произнесене у Светом Олтару Храма, Ивана из дубине душе шаље нам стихотворенија оплемењена љубављу и Љубављу – Господом нашим Исусом Христом.

Наслов песничке збирке Покажи ми пут, на први поглед, читаоца би могао да завара, мислећи да је аутор тај који тражи да му се покаже пут, узани, трновити пут којим се ређе иде.

Међутим, Ивана зна да је Христос Пут, Истина и Живот.

Зато су те речи са корице књиге упућене свима онима, који још трагају за истином, за храном од које неће огладнети, пићем од којег неће ожеднети. Трагају, дакле, за Литургијом, синергијом са Логосом.

Из те релације и корелације, Ивана благовести сву пуноту живота у Христу.

Збирка не почиње случајно песмама: Оче наш,

У храму и На Светој Литургији. Ауторка је упућена у Тајну, да без Храма и Богослужења у Њему нема црквености, нити истинског хришћанског живота.

Одшкринух врата, полако уђох,

у велелепни Храм.

Дођох Ти Мајко и Теби Христе –

да вам себе дам.

Желим да следим кораке ваше,

Христе и Богомајко!

Христу и Богородици она се обраћа као безгрешно дете, једноставним и топлим речима гледајући их лицем у Лице изговарајући: 

Дођох (...) да вам себе дам

да следим кораке ваше.

Ето правилно постављеног почетка, ево темеља на којем се гради тврђава вере. Песникиња се од тог тренутка предаје у Руке Божије, отпочињући молитвено стиховни колоплет.

Полази од Христа, Сина Божијег, Јединородног, Оваплоћеног. А наслови и стихови песама посвећених Господу настају, између осталог, као резултат упијања Светих Јеванђељских поука и порука, црквеног појања, проповеди о вечном животу... Но, свему томе песникиња даје лични доживљај и печат: Роди нам се Христос Спас, Цар над царевима, Оче наш, Извор воде живе,  Пустите децу к мени.... Али, истовремено осећа и своју немоћ (Господе, Покажи ми пут, Смири ме Христе,

Пред Тобом клечим, Вапај, Жеђ...). Не губећи веру, наду (Узданица, Небески Лекар, Подај Боже) и ослонац (Молим, Лек) Ивана не заборавља да на крају Господу заблагодари (У славу Теби, Спасе, Хвала Ти Господе, Господ ми дарова песме да пишем).

Међу овим и другим песмама тражити најбољу немогуће је. Стога, јер све су Светој Тројици упућене.

А оно што је у Његову славу и хвалу изречено, стапа се увек у једно, јединствено, непоновљиво, нераздељиво...

Кроз стихове о Богородици, Дјеви Марији, а преовладавају оне посвећене Чудотворним иконама, видимо бесконачност поверења које Ивана има у Пречисту, Преблагословену, Славну... Она Јој се, као и Христу, моли са истом усрдношћу и ревношћу, изливајући пред Њену боголикост све своје душевне патње, сву бол, дубоко свесна пале огреховљене људске природе која иште спасење

Пречиста Дјево

Теби се молим,

очисти ми душу

од греха и боли

 Богородице Дјево

замоли Христа

да душа моја

опет заблиста.

           

Заступница целог света пред Господњим Престолом прожима целокупно Иванино биће. Зато Јој се песмама обраћа искрено, нежно, са умилењем, радосно осећајући како покајања и прозбе преумљују, препорађају. То најбоље видимо из песме Пресветој Богородици Беочинској:

О радости наше, и лепше и слађе,

ко год лека тражи – у Теби га нађе.

О радости наше, о Мајко Премила,

у Теби је спас, у Теби је сила!

О радости наше, Владичице слатка,

излечи се душа која Те дотакла!

О радости наше, о Пресветла Мајко,

исцели се тело што Те се дотакло!

Средишњи део збирке оплемењују душу песме Светотројичне, богомољачке, понекад и дубоко психолошке. Овај циклус отварају стихови посвећени Иваниној Крсној слави, Светом Великомученику Георгију и Анђелу чувару.

Међутим, овде песникиња отвара душу на један посебан начин, износећи пред нас лично признање о грехољубивости живота. Лажне насладе и задовољства не доносе ништа осим осећања испражњености. Тај душевни вакуум, осећај одбачености, богоостављености ишчезава оног тренутка кад уследи повратак Цркви.

Све што радих

грех је био,

у греху сам се и родила,

ал чим уђох у Твој Дом –

ја се препородила...

Таму и страх замењују светлост икона, благоуханије Светитељских моштију, жеља за доброделањем и праведношћу. Тада незаустављива плима благодати потреса хришћанско биће и рађа се истинско покајање, метаноја. Јача жеља за напуштањем зла и прихватањем свега што је Богу драго и мило. Међутим, Ивана ту радост не жели да сачува само за себе, у себи, већ да је раздели, несебично подели са целим човечанством. Пред њом сада и(ва)скрсава један нови свет, кога гледа кроз Христа и у Христу, Који је њен Прозор у небо. Сумњи више нема места. Нисмо сами.

Тражити Доказ да Он постоји бесмислено је, јер Ивана зна да је даровани живот, то што постојимо, само по себи, сасвим довољно. И зато нам оставља један од најлепших стихова који гласи:

И онда када си

до неба срећан

прими Господа,

Он је вечан.

Све је друго

пролазно – знај,

приђи Господу,

себе Му дај.

             

Наша Ивана путује. Много. Но, њена велика љубав ипак су манастири. Места непресушне молитве, подвига, одрицања... Места тишине и мира, толико потребног неком ко је готово свакодневно изложен градској вреви. У тим српским задужбинама, лечилиштима душе и тела, Ивана такође тражи утеху, тражи одмор. У њима се осећа опуштено, пријатно, прихваћено. Разговара са монасима и монахињама, диви се тим архитектонским драгуљима српске прошлости. Обасјана и озарена непролазном светлошћу и светошћу Храмова, она не може а да не преточи у стихове, у прелепе српске пределе ушушкане, сву красоту домова молитве. Видимо је у

     

  Студеници:

Студеници похрлимо

– Милост Божију осетимо.

Покајање ко потражи

– милом Богу биће дражи...,

     

 Манасији:

Лепотица наша је –

манастир Манасија,

свакој души њена светлост –

као сунце сија...,

 

      

Раваници:

Раванице – лепотице,

цар-Лазара миљенице,

Светог цара задужбино,

наша дивна Светињо...,

     

Рукумији:

Светињо наша, Рукумијо славна,

тебе слави моја душа православна...,

      

      

У Фрушкогорској Петковици:

Светиња се дивна Петковица зове,

у њој се предано монахиње моле.

Песникиња не остаје равнодушна ни према оронулим, девастираним Храмовима, на чијим зидинама су видљиви трагови бурне српске прошлости. Песмом Обновимо храм позива на њихову свеукупну обнову. То је заправо једна општа порука за све Србе широм планете Земље, да не забораве духовне вредности и културно – историјски значај архитектонског блага које су нам завештали наши славни преци.

                 На крају овог песничког „ивањског“ венца, изатканог рајским нитима једне дубоко верујуће душе, поетеса Ивана бележи и своја осећања која су резултат љубави према онима што су свој живот потпуно посветили Христу.

То су наши живи али и упокојени епископи, високопречасни  и високопреподобни оци и високопреподобне мајке. Тих песама нема много.

Нећемо их раздвајати, јер у Господу сви су живи. Тако читамо како су на Иваниној души печат вере оставили: српски патријарх Павле, архимандрит Јован из Тресија, отац Амвросије из Ковиља, старац Порфирије, мати Михаила, мати Иларија, отац Тадеј...

            И круг је затворен. На почетку Христос – на крају Христос. Христос, Који ће поново доћи. Тај Суд чекамо сви, без разлике. Песмом о Његовом другом доласку Ивана затвара свој песнички (пр)венац и то у ритму српске средњовековне поезије – десетерцу. Пред нашим очима рађа се нова Небеска литургија.

Царство Божије отворено је за све и чујемо како одзвањају Христове речи:

И, ево, ја сам са вама у све дане

до свршетка вијека. Амин

(Мт. 28,20).

           

           

          Збирком песама ПОКАЖИ МИ ПУТ упаљено је још једно кандило вере, исплетена љубитељима српске црквене поезије својеврсна бројаница душе коју ћемо, не само читати,  већ сигурно „опет и опет у миру“ прочитавати...

Ђакон Петар Николић

Сремски Карловци