Куда иде Санџак : Запаљиво стање у долини џинса

Поред сиромаштва, у Новом Пазару, Сјеници и Тутину расту политичка и верска напетост, поделе међу Бошњацима и страх обичних људи од екстремизма сваке врсте

Народ је уморан од свађа: Првомајска улица у Новом Пазару

Упркос великим обећањима новопазарских, српских, турских и европских политичара, југозападни део Србије који Бошњаци називају Санџаком, а за Србе је то чешће Рашка област, последњих година драматично стагнира. На стотине погона је затворено, ниједан нови није отворен, отпуштено је десетак хиљада радника, расте број сиромашних, сеобе су све израженије, многи с правом страхују да би некадашња долина џинса, која је својевремено сматрана најпросперитетнијим делом Србије, могла постати долина - гладних.

Упоредо са редовима испред казана народних кухиња, које нису у стању да прехране све гладне, у Новом Пазару, Сјеници и Тутину, расте и политичка и верска напетост, поделе међу Бошњацима трају дуго и не јењавају. Неки верски лидери, попут муфтије Муамера Зукорлића, тврде да је Санџак сто година под окупацијом Србије и Црне Горе. Сулејман Угљанин прети да, ако се не повећа број судија - Бошњака, неће признавати пресуде српских судова. Есад Џуџо тражи да Бошњаци из својих презимена избришу "ић" и "вић" и да школе у Санџаку које носе имена Вука Караџића, Десанке Максимовић, Светозара Марковића, Растка Немањића Саве и других великих Срба, добију имена бошњачких великана. Навијачи на стадиону у Новом Пазару редовно скандирају "Живела санџачка република", на десетине санџачких вехабија у Сирији и Ираку ратује и гине на страни Ал-Каиде, неки отуда отворено прете политичким лидерима и НВО-активистима у овом крају.

Фитиљ у рукаманезапослене омладине
Тренутно нема назнака да би неко споља могао "запалити Санџак". Међутим, осим политичара и верских вођа, који не бирају средства да "борећи се за свој народ", напуне своје џепове, окидачи би могли бити и наталитет - највећи у Србији и велика незапосленост. Санџак важи за регион младих, а Нови Пазар је са 50 одсто својих житеља млађих од 20 година најмлађи град у Европи. Више од 50 посто радно способног становништва не ради, млади губе наду, пристижу нове генерације незапослених и нестрпљивих које не могу да чекају и спремне су на протесте сличне онима у Босни.

У целој ситуацији држава је пасивна и у дефанзиви, понекад се стиче утисак да је у Санџаку уопште нема, да је овај део Србије "заборављен" и "отписан" и да је то главни разлог економске стагнације, политичке нестабилности и верског екстремизма.
Прети ли опасност да Санџак, подељен најпре на Србе и Бошњаке - Угљанинове, Љајићеве, Зилкићеве, Зукорлићеве - у економској кризи и социјалном понирању са којима се суочава цела држава, дестабилизује Србију?

Већина Бошњака и Срба, обичних људи, окупираних бригом за преживљавање, сматра да, упркос опасној реторици неких политичара и верских првака, народ више "неће да се свађа" и да жели мир и просперитет у Србији. Међутим, сви подсећају да је реч о крхком подручју које је "лако запаљиво" и које одвајкада стоји "у резерви" и држави и страном фактору за изазивање криза и нестабилности на Балкану.

- Упркос грлатости својих лидера и неких верских вођа, Бошњаци више нису спремни на авантуре, а ни Срби не желе да се ситуација компликује. И да се зна, Санџак није само Пазар, Сјеница и Тутин, Санџак чине још три општине у Србији и пет општина у Црној Гори, Срби и Бошњаци су пола-пола, само договором и заједнички, уз максималну помоћ државе и Србије у Европи можемо напред - сматра Рамиз Црнишанин, адвокат у пензији, бивши политичар, књижевник и један од најстаријих бошњачких интелектуалаца.

Где је излаз?
Само инвестиције, домаће и стране, искоришћење природних ресурса, отварање већег броја нових радних места, јачање правне државе, ред и мир, бескомпромисна борба против корупције и одлучно сузбијање свих видова екстремизма ојачаће Санџак-Рашку област, зауставиће негативне трендове и запушиће уста екстремистима и свима који желе да дестабилизују овај део Србије.

Новинар и публициста Мирко Поповац истиче да држава мора да буде опрезнија и присутнија у Рашкој области, јер су неки проценили да је Србија, због економске исцрпљености, сада најслабија и да је ово тренутак да је уцењују и добију неке уступке. Има и политичара и бизнисмена протурски орјентисаних који у јачању утицаја Турске на Балкану виде и добру прилику да појачају активности на дестабилизацији овог дела Србије. Рашкој области су потребна улагања у нова радна места и инфраструктуру (ауто-пут), али и ригорозна контрола трошења државног новца. Једна од највећих невоља овог краја је и свуда присутна корупција - каже Поповац.


СУТРА - Куда иде Санџак (2): Трбухом за крухом и ауспухом